Novi Sad - Garancijski fond AP Vojvodine uspeo je da sa Razvojnom bankom Vojvodine i Ministarstvom za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu objedini dve kreditne linije sa garancijom u iznosu od 150 miliona dinara. Pomenuta banka je obezbedila kreditnu liniju od 100 miliona dinara. Konkurs za odobravanje garancija biće otvoren do utroška sredstava, a najduže do 30. novembra ove godine.
- Ovim kreditima nastavljamo ulaganje u poboljšanje kvaliteta mehanizacije u Vojvodini i uz saradnju sa Ministarstvom poljoprivrede i ovom prilikom imamo najpovoljniju ponudu sa kamatom od 7,5 odsto, odnosno bez kamate na 40% iznosa kredita za poslednje dve godine otplate – kaže za „AgroServis” Teodora Vlahović, direktor Garancijskog fonda.
Krediti iz sredstava Razvojne banke iznosiće najmanje milion, a najviše 15 miliona dinara, a rok otplate je sedam godina. Jelena Cvjetan, direktor u Razvojnoj banci upoznala je danas novinare da je 49 poljoprivrednika preuzelo u ovoj banci 1,3 miliona evra i da ova banka i dalje ostaje na usluzi koja je zahvaljujući saradnji sa vojvođanskim fondovima efikasna i jeftinija.
- Iako se zovemo Razvojna banka mi poslujemo po zakonu o bankama kao i sve druge banke, otuda nismo slični bankama istog imena u okruženju, a drugačije može biti jedino ako se donese poseban zakon o razvojnim bankama – rekla je Jelena Cvjetan. Garancijski fond Vojvodine, pored danas objavljenog konkursa namenjenog malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima i zemljoradničkim zadrugama, do kraja ovog meseca ima otvoren i za fizička lica (završava se 30. septembra). Po ovom konkursu takođe se omogućuje nabavka kombajna, traktora i priključnih mašina. Tekst najnovijeg Konkursa je objavljen i na sajtu Garancijskog fonda AP Vojvodine www.garfondapv.org.rs i sajtu Razvojne banke Vojvodine a.d. Novi Sad www.rbv.rs.
AgroServis
Beograd - Unikatna tegla za med Saveza pčelarskih organizacija Srbije zaštićena je u Zavodu za intelektualnu svojinu. Unikatna tegla SPOS-a ima tradicionalni ćupasti oblik, sa natpisom ćiriličnim slovima u donjem delu tegle Savez pčelarskih organizacija Srbije i grbom SPOS-a u gornjem delu tegle. U teglu staje kilogram meda. Punjenje tegle biće dozvoljeno samo ovlašćenim licima (fizičkim i pravnim), a tegla će moći da se puni isključivo medom prikupljenim na teritoriji Srbije. Tokom naredne godine biće završen Pravilnik o dobroj pčelarskoj praksi koji će biti osnova da teglu mogu da koriste svi članovi SPOS-a.
Moja farma
Beograd - Drugi rok za podnošenje zahteva za regresiranje repromaterijala za ratarsku i povrtarsku proizvodnju je počeo i trajaće do 30. septembra, izjavio je direktor Uprave za agrarna plaćanja Dejan Serdar. Poljoprivrednici svoje zahteve, kao i u prvom roku, mogu predati u svim filijalama Uprave za trezor. Očekuje se da će u ovom roku biti podneto od 10 do 15% od broja zahteva podnetih u prvom ovogodišnjem roku od 1. maja do 30. juna, kazao je Serdar. Osnovni uslovi za dobijanje te subvencije su da poljoprivrednici imaju zemljišni posed od 0,5 do 100 ha, da su do 13. avgusta izmirili obaveze prema Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), kao i da dostave fiskalne i gotovinske račune za đubrivo, seme i za gorivo, podsetio je Serdar. On je napomenuo da se to odnosi na sve osim proizvođače sa marginalnih područja i onih koja su bila pogođena poplavama, kod kojih su uslovi nešto drugačiji. Drugi, dodatni rok za podnošenje zahteva za regres uveden je prvenstveno radi onih poljoprivrednih proizvođača koji zbog prirode posla nisu imali prikupljene račune u prvom predviđenom roku, ali zahtev mogu podneti i svi oni koji nisu stigli to da učine iz bilo kog drugog razloga. Ta vrsta subvencija, koja ove godine iznosi 14.000 din/ha obradive površine, za proizvođače koji su zahteve podneli u prvom roku, ove godine isplaćena je najranije do sada - u julu, a Serdar je podsetio da je tada isplaćeno 63.388 poljoprivrednika, i to u ukupnom iznosu od oko 10,6 milijardi dinara. On je istakao i da će svi oni koji budu pravovremeno podneli zahteve u drugom roku i koji budu imali validne zahteve takođe dobiti novac od ministarstva, jer je iz agrarnog budžeta obezbeđeno dovoljno finansijskih sredstava za te namene.
Rim - Organizacija UN za hranu i poljoprivredu saopštila je da su se cene hrane u avgustu povećale za 5%, budući da su suša u Rusiji i poplave u Pakistanu smanjile prinos pšenice i drugih žitarica. Rusija je, u međuvremenu, ublažila embargo na izvoz žitarica uveden prošlog meseca, da bi mogla da ispuni međunarodne ugovore i obezbedi humanitarnu pomoć. Ruska vlada je juče izdala dekret u kojem se navodi da embargo uveden pre dve nedelje neće uticati na izvoz koji je predviđen vojnim i civilnim ugovorima s inostranstvom. Takođe se ističe da žitarice mogu da se izvoze u okviru humanitarne pomoći ili kao deo borbe protiv nesreća i elementarnih nepogoda.
Loznica - Prinosi kupine, čija je berba u Podrinju završena, upola su manji nego 2009. Očekivanja proizvođača koji su računali da će im kupina bar delimično nadoknaditi nepovoljan poslovni bilans koji su prethodno imali sa malinom nisu ostvarena. Stručnjak za voćarstvo i vinogradarstvo u Zavodu za poljoprivredu u Loznici Zlatica Krsmanović kaže da upravo okončana berba kupine nije dala dovoljno dobar rezultat usled izrazito nepovoljnih vremenskih prilika u dužem vremenskom periodu. Ona je predočila da je otkupna cena u najdužem periodu iznosila 20 dinara za drugu i 30 dinara za prvu klasu, koje je bilo izuzetno malo, a zbog pada kvaliteta je dolazilo i do prekida u otkupu.
Beograd - Vlada Srbije odobrila je juče Republičkoj direkciji za robne rezerve da sa ovlašćenim skladištarima i drugim pravnim licima razmeni 4.760 tona semenske pšenice za merkantilnu pšenicu roda 2010. i 2011. godine. U saopštenju Ministarstva trgovine i usluga navodi se da će razmena biti u paritetu je dan kilogram semenske pšenice za 1,6 kilograma merkantilne pšenice roda 2010. godine ili 1,8 kilograma merkantilne pšenice roda 2011. godine. Istaknuto je da je predložena naturalna razmena podrška primarnim proizvođačima merkantilne pšenice kako bi po povoljnijim uslovima nabavili semensku robu pred jesenju setvu. Sredstva obezbeđenja isporuke za ovlašćene skladištare biće dokaz o upisu hipoteke u javne knjige u korist Direkcije na nepokretnoj imovini koja je u vlasništvu skladištara, a za ostala pravna lica garancija će biti poslovne banke. Vlada Srbije je odobrila i da Republička direkcija za robne rezerve razmeni 3.810 tona mineralnog đubriva NPK (15:15:15) za merkantilnu pšenicu roda 2010. i 2011. godine u paritetu koji je za 20% niži od utvrđenog paritetnog od nosa predmetnih roba, radi stimulisanja poljoprivredne proizvodnje i ublažavanja posledica velikih poplava koje su zadesile poljoprivredna područja. Kako je precizirano, kilogram mineralnog đubriva NPK (15:15:15) razmenivaće se za 1,20 kilograma merkantilne pšenice roda 2010. godine, odnosno jedan kilogram mineralnog đubriva NPK (15:15:15) za 1,30 kilogram merkantilne pšenice roda 2011. godine. Uslov za razmenu je dostavljanje sredstava obezbedenja ugovorenih obaveza - dokaz o upisu hipoteke na nepokretnoj imovini kupca ili garancije banke u visini vrednosti ugovora i tri blanko potpisane i overene solo menice.
Novi Sad - Na Produktnoj berzi u Novom Sadu započela je prodaja ovogodišnjeg roda kukuruza (veštački sušen) po ceni od 20 dinara za kilogram (bez PDV). Prema računici ratara, sušenje novog roda kukuruza po ovoj ceni jedino se isplati ako kukuruz ima vlagu manju od 23% jer se sušenjem svodi na 14%. Kako je „AgroServis“ juče saznao, na berzi u Budimpešti slična ponuda kukuruza se ne očekuje do kraja septembra jer je cena starog roda u prodaji 17,32 din/kg.
Najrobi - Tražnja za biogorivom podstiče novi “grabež zemlje” u Africi u kojoj su strane firme obezbedile bar pet miliona hektara u 11 zemalja, na kojima će se gajiti sirovine za ta goriva, upozorila je organizacija za zaštitu prirodne sredine „Prijatelji zemlje“. Reč je o evropskim i azijskim kompanijama, koje će na afričkom tlu za potrebe svoje industrije biogoriva gajiti šećernu trsku, jatrofu, biljku čiji je plod bogat uljima i uljanu palmu. U tu svrhu će se krčiti šume i koristiti zemljište koje bi moglo da posluži za proizvodnju hrane, što će izazivati sukobe s lokalnim stanovništvom, upozorava pomenuta organizacija.
Ljubljana - Zbog nepravilnosti u korišćenju evropskih subvencija za poljoprivredu u 2004. i 2005., Slovenija će u zajedničku blagajnu EU morati da vrati 3,8 miliona evra, potvrdila je slovenačka državna agencija za poljoprivredu i selo. Evropska komisija obavestila je Ljubljanu da je revizijski pregled subvencija za 2004. i 2005. pokazao kako je Slovenija iz blagajne u Briselu naplatila 2,8 miliona evra subvencija za stoku koja je bila zaklana pre 1. maja 2004., službenog datuma ulaska Slovenije u EU, na šta nije imala pravo. Uz to, zbog manjkavosti u evidentiranju stoke prethodnih godina, Brisel je Sloveniji naložio i dodatni povraćaj subvencija u iznosu od milion evra.
Leskovac - Roštiljdžije iz Leskovca očekuju da „Roštiljijadu”, koja traje do 5. septembra, poseti čak 500.000 gostiju iz Srbije i inostranstva, koji će svakog dana, u proseku, pojesti pet tona pljeskavica, ćevapa, vešalica, mućkalica, uštipaka i pečenja. U centru Leskovca, duž glavne ulice, na 20.000 kvadratnih metara postavljeno je 37 štandova. Cene su na svim štandovima ujednačene - standardna pljeskavica od 150 grama prodaje se za 150 dinara, dok ona veća, od 300 grama, košta 250 dinara. Posetioci „Roštiljijade” slažu se da je roštilj dobar, ali na cene imaju primedbe.
Zagreb - Prodaja ili prerada starog mesa u Hrvatskoj nije ništa što se radi tek od juče. Tako se radi oduvek - tvrdi Zvonimr Nemet, pravnik udruženja za tov i uzgoj junadi Baby Beef, komentarišući informacije da Hrvati jedu meso iz uvoza, staro i 10-ak godina. Na tvrdnje iz resornog ministarstva kako su kontrole hrane u Hrvatskoj svakodnevne i da niko ozbiljan ne bi dopustio ugrožavanje potrošača, Nemet kaže kako ni on ne tvrdi da je reč o zdravstveno neispravnom mesu. Verovatno zadovoljava sve organoleptičke kriterijume, dovoljne inspekciji, poput boje i mirisa. Ali, kad je u pitanju smrznuto meso, Hrvatska, kaže, toleriše i junetinu stariju od četiri i svinjetinu stariju od godinu dana.
Udovice - Oko 70 odsto stonog grožđa u Srbiji se uvozi. Kako vinogradari tvrde, teško da će se odnos između uvoza i izvoza promeniti jer se podiže malo vinograda. Kako tvrde poljoprivrednici glavni uzrok je pritisak stonog grožđa iz uvoza. “Uvozno grožđe im obara cenu, čuje se tako na kvantašu da je 35 dinara a niko ne pita kakav je kvalitet tog grožđa“, kaže Žika Karakljajić, voćar i vinogradar. Cena koju otkupni centri plaćaju vinogradarima u Udovicama je 65 dinara po kilogramu. Kvalitet domaćeg grožđa jeste superioran, ali se na kraju u hipermarketima i lošije uvozno i bolje domaće prodaje po istim cenama. Dakle, trgovine bolje zarajuju na lošijem. Zbog toga dosta poljoprivrednika odustaje od vinogradarstva. “Ne sadi se puno vinograda, nema novih zasada i slabo je interesovanje za taj posao“, kaže Karaklajić. Ono na šta se poljoprivrednici žale je - da su potrošači ti koji plaćaju jer se na deklaracijama u hipermarketima retko ističe zemlja porekla i nikad klasa proizvoda koji se kupuje. Uvođenjem prostih standarda kvaliteta - naše voće bi, kako veruju, uvek bilo za klasu uspred uvoznog.
Sremska Mitrovica - Predstavnici Direkcije za upravljanje oduzete imovine stečene kriminalom preuzeli su u petak preduzeće Mitrosrem u okviru istrage protiv Darka Šarića. Po ulasku u preduzeće, predstavnici Direkcije su preuzeli poslovnu dokumentaciju kako bi se utvrdilo finansijsko stanje i imovina u posedu Mitrosrema. Procena stanja biće izvršena početkom naredne nedelje, kada će u skladu sa odlukom Višeg suda u Beogradu biti izabrano novo rukovodstvo preduzeća, koje će preuzeti poslovanje Mitrosrema. Sudskom odlukom privremeno je oduzeto 70% akcija preduzeća, koji su bili u vlasništvu beogradske firme DTM Relations doo Beograd, formalnog vlasnika Mitrosrema.
Svilajnac - Sa prvom generacijom brucoša, od oktobra će u Svilajncu zvanično početi da radi Fakultet ekološke poljoprivrede, prvi te vrste u Srbiji. Osnivanje ove visokoobrazovne ustanove logičan je potez, s obzirom na to da su prvi strani investitori u Svilajncu uložili novac u poljoprivrednu proizvodnju. Tako će za obrazovane stručnjake biti posla. Vodilo se računa i o trendovima, pa se došlo na ideju o osnivanju Fakulteta ekološke poljoprivrede, koji će obrazovati stručnjake za proizvodnju ogranske hrane. Nastavu će voditi eminentni stručnjaci u ovoj oblasti, a uveliko se radi na pripremi udžbenika koji će se za početak zasnivati na stručnoj literaturi iz inostranstva.
Novi Sad - Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede raspisao je jesenji konkurs za dodelu kredita za opremu za navodnjavanje, staklenike i plastenike, voćarstvo, vinogradarstvo, pčelarstvo i mehanizaciju. Pravo da konkurišu imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva. Kredite Fonda za razvoj poljoprivrede karakteriše niska kamatna stopa koja je od 1 i po do 2,2 odsto, period mirovanja od 9 meseci do 3 godine i rok otplate od 2 do 3 godine.
Direktor Fonda Jožef Sabo kaže da su krediti namenjeni pre svega malom porodičnom gazdinstvu, od 3 do 5 hektara kakvih je u Vojvodini najviše. Kredite Fonda za razvoj poljoprivrede u proteklih 8 godina koristilo je 1,400 poljoprivrednika u pokrajni. O atraktivnosti tih kredita govori i činjenica da su oni vraćeni sa 98 odsto uspešnosti. Konkurs za dodelu kredita Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede otvoren do 20 septembra.
Đorđe Simović, Poljoprivreda.info
Niš - Ministar poljoprivrede Saša Dragin rekao je u petak u Nišu da očekuje da rebalansom republičkog budžeta, krajem septembra ili početkom oktobra, za mlekarski sektor bude obezbeđeno više od milijardu dinara. „Želimo da u mlekarski sektor upumpamo milijardu i 270 miliona dinara, koliko smo izračunali da je potrebno”, reako je Dragin, koji je u Nišu otvorio prvu Nacionalnu konferenciju o ulozi žene u ruralnom razvoju. Dragin je rekao da je razgovarao sa premijerom Mirkom Cvetkovićem o mogućnostima da višak sredstava u budžetu, posle razgovora sa Međunarodnim monetarnim fondom, bude usmeren u mlekarski sektor za pomoć neposrednim proizvođačima.
Topola - Podrum vina Aleksandrović predstavio je prvo srpsko penušavo vino Trijumf proizvedeno po tradicionalnoj francuskoj metodi. Vlasnik vinarije Božidar Aleksandrović kaže da je prvo srpsko vino gotovo identično sa francuskim šampanjecem. “Drznuli smo se 2008. da krenemo u Francusku i tragamo za tajnama šampanjca”, dodao je. Enolog Vlada Nikolić rekao je da je ovo istorijski trenutak za srpsko vinarstvo jer je na domaćem tržištu poslednjih godina za 400% porasla potrošnja penušavih vina, a da su sva bila uvoznog porekla. Berba Chardonnay iz vinograda podruma Aleksandrović, 2008., predstavljala je početak proizvodnje prvog srpskog penušavog vina Trijumf.
Beograd - Srbija bi mogla da izvozi na hiljade tona ćurećeg mesa u Rusiju, smatraju odgajivači ćuraka koji već imaju preliminarne dogovore sa ruskom stranom. Međutim još uvek nam nedostaje izvozna dozvola. U Upravi za veterinu su nas uverili da se ubrzano radi na dogovoru sa Ruskom stranom. Rusi su najavili da ce doći u inspekciju u oktobru, ali ih je naša Uprava zamolila da pomere posetu mesec dana ranije kako bi izvoz živinskog mesa bio što pre uspostavljen, kaže Zoran Mićović, direktor Uprave za veterinu. “To očekujemo s punim pravom jer smo već ranije razgovarali i utvrdili smo da je naš sistem kompatibilan sa njihovim zahtevima”, objasnio je Mićović.
Beograd - Proizvođača pšenice iz Vojvodine država subvencioniše sa 14.000 dinara, dok seljaka iz Slavonije hrvatska država dotira sa 300 evra/ha. Goran Živkov, bivši ministar poljoprivrede, kaže da se Srbija samo deklarativno zalaže za poljoprivredu kao stratešku granu privrede. “Hrvatska ima tri puta manje poljoprivrednika i tri puta manje obradive zemlje, ali čak tri puta veći agrarni budžet. Kod nas se za poljoprivrednike, em izdvaja malo para, em se taj novac ne raspoređuje na pravi način. Čak i kada je bilo para nije se davalo poljoprivredi”, smatra Živkov i napominje da je Hrvatska turistička, a Srbija poljoprivredna zemlja.
Gornja Radgona - Pod dejstvom izumiranja pčelinjih kolonija, koje se registruje u mnogim regionima sveta, Slovenačko udruženje pčelara pokrenulo je kampanju za stavljanje pčela na listu ugroženih vrsta u Evropi. Kampanja pod sloganom “Spasite pčele” počela je na nedavno završenom samu hrane i poljoprivrede AGRA u Gornjoj Radgoni. Pomenuto udruženje podseća na značaj pčela za prirodnu sredinu i poljoprivredu, napominjući da ovi insekti pomažu u oprašivanju čak 80% biljnih vrsta. Cilj kampanje je da se poveća svest o značaju pčela i pojača istraživački rad u ovoj oblasti kako bi ta vrsta bila spasena.
Novi Sad - Na pijacama u Novom Sadu, a posebno na najbolje snabdevenoj Futoškoj, cene pojedinih roba voća i povrća su više nego prepolovljene. Tako se paradajz jabučar može kupiti za 35-40 dinara po kilogramu, najkvalitetnije paprike za zimnicu po 60 dinara kilogram. Cena grožđa je sa 80-120 dinara skliznula na 45-60 dinara po kilogramu, a najkvalitetnije breskve koštaju 80 dinara kilogram, šljive 35-40 dinara kilogram. Prodavci kažu da je cena paradajza samo trenutno ovako povoljna, jer je pristigao domaći jabučar, gajen na otovrenom prostoru i da ga ima malo i da se već za par dana može očekivati rast cene. Ovaj paradajz domaćice najviše koriste za kuvanje i spremanje soka, pa će već za vreme vikenda ovo biti najveći posao u mnogim domaćinstvima. Međutim, i sa postojećim cenama mala je potražnja. Na Kvantaškoj pijaci u Novom Sadu povrtari danas nisu mogli da prodaju ovaj paradajz na gajbe po 25 dinara, dok je grožđe za preradu uvezeno iz Makedonije prodavano po 20 dinara kilogram.
Ptuj - Kompanija “Perutnina Ptuj” u Srbiji je, kroz intenzivna ulaganja poslednje tri godine u preduzeće “Topiko”, preuzela primat na tržištu živinskog mesa. “Perutnina Ptuj” navodi da je sa uspostavljanjem vertikalnog reprodukcijskog lanca proizvodnje hrane od živinskog mesa, ta kompanija realizovala svoju stratešku nameru. Generalni direktor “Perutnine Ptuj” Roman Glaser izjavio je da svakodnevno na svim tržištima za hranom te kompanije poseže dva miliona potrošača. On je dodao da su ptujski živinari, u okviru svih svojih integrisanih proizvodnih procesa, blizu cilja - da do 2012. postanu vodeći proizvođač hrane od živinskog mesa u široj regiji.
Novi Sad - I posle sedmodnevne žetve suncokreta u Vojvodini ne nazire se veći prosečan rod od 1,5 tona po hektaru, a u pojedinim regionima (srednji Banat) i daleko manji. Prinos od dve tone po hektaru je veoma redak slučaj. Ratari žure da suncokret sklone od najavljenih kiša, jer su poslednje umanjile prinos za 15 do 20 odsto. Međutim, od ukupno zasejanih 169.336 hektara suncokreta u Srbiji (od toga 156.534 hektara u Vojvodini) manje od jedne trećine su rane sorte, tako da najveće površine pod suncokretom nisu još zrele, pa se može dogoditi da nove nepogode još više umanje rod. Najavljena otkupna cena za suncokret od 32 dinara po kilogramu nije ohrabrila ratare, jer se očekuje da ona bude 40 ili 45 dinara, s obzirom da će rod biti tanak, a slična je situacija u Rusiji, Ukrajini, pa i Hrvatskoj. Veliki poslovni sistem „Vojvodina agrar” zbog toga i nema zaključen ugovor o prodaji zrna uljarama, jer očekuju veću cenu. Akademik Dragan Škorić i ove godine pomno prati razvoj suncokreta u Vojvodini i za krajnji rezultat žetve nema puno optimizma.
- Obilne padavine su uticale da osetljivi hibridi na bolest fomopsis prinudno sazre. Korenov sistem nije se razvio, a potom su došle i visoke temperature i nove bolesti. O tome su ratari potpuno neinformisani i sada se čude zašto nema zrna. Ovako teška godina za suncokret se retko događa, a slično je i u drugim zemljama – kaže za „AgroServis” dr Dragan Škorić, tvorac naših najuspešnijih hibrida suncokreta i potvrđuje strahovanja ratara.
Uljare su prošle godine pooštrile prijem i smanjile tolerantnu vlagu i primese i na taj način oko 12.000 tona zrna suncokreta upisale su na svoj konto, što je mnoge ratare, uz nepovoljnu cenu, opredelilo da odustanu od setve ove uljarice. Prema iskazanim potrebama, „Viktoriji grupI” je neophodno 150.000 tona zrna suncokreta, „Dijamantu” 120.000 tona, „Inveju” 130.000 tona, „Banatu” 50.000 tona i „Plimi Kruševac” 20.000 tona. Naspram ovih 470.000 tona, našim fabrikama će faliti značajne količine, jer se najmanji rod procenjuje na 254.000 tona, a najveći na 304.000 tona. Sve uljare su otvorile akontnu cenu od 32 dinara, a bili bi zadovoljni da se ona u obračunima zaustavi na 40 dinara. „Viktorija grupa” je ponudila subvencionisano mineralno đubrivo u razmenu za suncokret. Tako se kilogram NPK 15:15:15 nudi za 0,88 kg suncokreta i 0,97 kilograma soje, što ratari smatraju nepovoljnim u odnosu na očekujuću cenu od najmanje 40 dinara za kilogram. Bez razlike na slabu žetvu, za domaće potrebe imaćemo dovoljno ulja, jer ga trošimo godišnje svega 12 litara po stanovniku.
Rim - Svetske cene pšenice će narednih meseci biti visoke i nestabilne, ali one još uvek ne prete izazivanjem opšte inflacije cena hrane na svetskom tržištu. “Izlazimo na kraj s problemom smanjenja svetskog roda žitarica posežući za zalihama. Kad se one smanje, cene će biti još hirovitije nego što su sada”, izjavio je Abdolreza Abasijan, analitičar tržišta žitarica pri FAO u intervjuu za Rojters. Abasijan predviđa da će ovakvo stanje potrajati dok ne bude preciznijih prognoza globalne žetve u 2011. On napominje da će FAO, zbog nižih procena ruske žetve, sniziti svoju prognozu svetskog roda žitarica u 2010. za pet do sedam miliona tona.
Novi Sad - Šećerana u Vrbasu počela je sečenje repe, dok će druge dve šećerane u sastavu kompanije „Sunoko” u taj posao krenuti do kraja nedelje. Početkom septembra kampanju će započeti crvenačka i žabaljska fabrika Grčke industrije šećera, kao i ona u Senti koja je u sastavu italijanske kompanije „Svir“. Strahujući od nepovoljnog vremena šećerane u Srbiji dvadesetak dana ranije počinju kampanju vađenja i prerade šećerne repe, mada je u njoj, trenutno, prosečan sadržaj šećera četrnaest odsto, što je malo više od granice isplativosti proizvodnje. One očekuju da će do punog zamaha kampanje digestija preći 16 %, što je osnova za obračun ugovorene cene proizvodnje. Razlog ranijem početku ovih poslova je relativno velika količina repe koja je zasejena na više od 64.000 hektara, a koju, uz učekivani prosečni prinos od pedeset dve tone po hektaru, za četiri meseca treba da preradi šest aktivnih šećerana. Prošla kampanja zbog lošeg vremena bila se otegla do januara što je povećalo troškove, a smanjilo ukupan prinos šećera.
- Proizvodnja šećerne repe ove godine u najvećem delu ugovorena je po ceni od 2,7 i 2,8 dinara po kilogramu, što će poljoprivrednicima omogućiti da po hektaru zarade od 500 do hiljadu evra, u zavisnosti od ostvarenog prinosa – tvrdi prvi čovek žabaljske šećerane Željko Kovačević i dodaje da će šećerana pokušati da otkupnu cenu i poveća, ali je ishod neizvestan budući da njeno poslovanje opterećuje enormna cena gasa, kao i visoke cene ostalog repro materijala. Inače, šećerane pomalo brinu hoće li naredne godine biti dovoljno šećerne repe za uposlenje svih kapaciteta, budući da kukuruz sa trenutnom cenom od trinaest dinara na zeleno obezbeđuje sličnu zaradu, a mnogo manje „slabi” zemlju. Zato Kovačević naglašava da je zarada na šećernoj repi svake godine izvesna i stabilna dok kod drugih kultura ona zavisi od hirovitog tržišta. Prema saznanjima „AgroServisa”, prinos šećerne repe sa oko 3.000 hektara biće izvezen u Hrvatsku. To bi, kako kažu proizvođači u Sremu, bilo i znatno više da je izvoz od pre dve godine plaćen na vreme. Država Hrvatska sa upola manje zasejanih površina pod šećernom repom ima status povlašćenog izvoznika za kvotu od 180.000 tona kao i Srbija. Inače, o punoj rentabilnosti šećerne repe se može govoriti kada se u preradi ostvari proizvodnja 10.000 kilograma šećera sa jednog hektara pod repom.
Moskva - Stručnjaci procenjuju da će Rusija, koja je dosad bila značajan izvoznik žitarica, ove godine morati da uveze između 1,5 i 2,2 miliona tona žita, nakon što je najgora suša koju je ta zemlja doživela u proteklih sto godina desetkovala useve i izazvala zabranu izvoza tih proizvoda. Direktor ruskog Instituta za poljoprivredna tržišna istraživanja, Dmitrij Rilko, izjavio je da se trenutno procenjuje kako će ove godine Rusija uvesti najmanje 2,2 miliona tona žitarica, uglavnom iz Kazahstana i Ukrajine. Prema podacima ruske Carinske uprave, ta zemlja je tokom 2009. uvezla male količine žitarica, od čega 94.600 tona pšenice, 30.700 tona ječma i 38.000 tona kukuruza.
Sjenica - Opština Sjenica i Agencija za uvoz mesa i ribe u Tursku potpisale su ugovor o izvozu 600 tona goveđeg mesa u Tursku. Ministar rada i socijalne politike Srbije Rasim Ljajić kazao je da će izvoz mesa sa Peštera u Tursku početi iduće sedmice. Svakog drugog dana u naredna dva meseca po jedna hladnjača s mesom ići će iz Srbije za Tursku, kazao je on i ocenio da je to početak dugoročne saradnje pošto Turska ima velike potrebe za govedinom. Ljajić je dodao da je posao o izvozu mesa iz Sjenice realizacija dogovora tokom posete turskog presednika Redžepa Tajipa Erdogana i predsednika Srbije Borisa Tadića Novom Pazaru pre mesec dana.
Gornja Radgona - Proizvodi koji nose znak "Najbolje iz Vojvodine", na 48. poljoprivrednom sajmu "Agra" u Gornjoj Radgoni predstavljeni su na štandu pokrajinskog sekretarijata za Privredu, Vlade Vojvodine. Za našim proizvodima postoji velika zainteresovanost slovenačkih trgovinskih lanaca a ponajviše za vodom Jazak koja je dobila veliku zlatnu medalju za kvalitet gazirane i negazirane vode.
Inače,na sajmu "Agra" koji se održava od 21 do 26. avgusta, proizvode je predstavilo 1690 izlagača iz 25 zemalja.
Novi Sad - Kukuruz je na Produktnoj berzi u Novom Sadu danas prodavan po 21,33 din/kg (bez PDV) i to je trenutno najveća berzanska cena u svetu. Prema saznanjima „AgroServisa“, aktuelna cena je približna onoj iz oktobra 2007. godine kada je kukuruz koštao 228 evra po toni. Na berzi u Čikagu kukuruz je prodavan po 13,22 din/kg, a u Budimpešti, sa blagim rastom cene, po 17,27 din/kg. Cena pšenice u Srbiji ovogodišnjeg roda miruje na 18 din/kg, a svi su izgledi da će već iduće nedelje biti skuplja jer se uveliko traži umesto kukuruza za stočnu hranu. Neočekivano visoka cena kukuruza ubrzava ponudu svinja na tržištu gde se beleži pad, pa se tovljenici sada plaćaju po 140 dinara za kilogram i od 160-170 din/kg odloženo. Manje farme u Vojvodini su odložile obnavljanje tova, pa je trenutno i nešto veća ponuda prasadi sa cenom od 140-160 din/kg. Nedavno ostvareni izvoz junadi (530 komada) povećao je cenu žive vage na 1,8 do 1,9 evra po kilogramu, kao i veću potražnju. Cena pšenice od 19,71 din/kg na berzi u Budimpešti za isporuku u septembru i u Čikagu od 19,48 din/kg je neznatno niža u odnosu na prethodni dan.
Novi Sad - Država na svom lageru ima oko 200.000 tona merkantilne pšenice prošlogodišnjeg i ovogodišnjeg roda i mogla bi uskoro da interveniše ustupanjem značajnih količina pekarima ili mlinovima, saznaje „AgroServis“ u državnoj administraciji, o čemu će odlučiti Ministarstvo trgovine, ali to baš i nije jednostavno da se realizuje. Ceo zaplet u uspostavljanju modela raspodele zrna nastao je jer niko nema ključ po kome bi svi bili zadovoljni a da se zadrži postojeća cena hleba, a sa svega 100.000 tona samlevene pšenice. To je, kako kažu, pekarima dovoljno samo za jednomesečnu proizvodnju hleba. Zbog toga se, prema oceni ratara, država ne bi trebalo da meša u tržište jer se sa otkupnom cenom od 12 dinara (sa PDV) nije valjano mešala ni u žetvu. Miroslav Kiš, predsednik Asocijacije poljoprivrednika, za „AgroServis“ kaže: - Tako se ne razvija niti podstiče tržište. Kada smo tražili da se investira u kupovinu 400.000 tona pšenice, to nisu prihvatili, kao ni cenu od 14 dinara. I sada kada mi imamo lager, plaćamo skladišta, oni ruše tržište. To nije korektan odnos. Sa 100.000 tona intervencije država neće sprečiti rast cene hleba – kaže Kiš. Među ratarima u Vojvodini, zbog ovakvih poteza, sve više se može čuti da će odustati od setve pšenice, a u korist uljarica.
Novi Sad - Iako je prodaja 150 hiljada tona mineralnog đubriva preko Produktne berze u Novom Sadu uz regres Ministarstva poljoprivrede od 10.000 dinara po toni završena za samo tri dana, cela količina ipak još nije stigla do krajnjih korisnika, pa će se deo slobodnih količina ponovo naći u ponudi. Među 150 zadruga koje su prijavile kupovinu, mnoge nemaju novac da plate đubrivo, već očekuju da ga preuzmu uz zamenu za soju ili suncokret ako taj odnos u razmeni sa prodavcem bude povoljan. Najveći prodavac đubriva „Viktoria Logistik“ za sutra je zakazala sastanak o strategiji otkupa soje i suncokreta, na koji su pozvani kupci đubriva i od tog dogovora zavisi za koliko tona će se ponoviti prodaja, jer prema Uredbi o prodaji to je obaveza Ministarstva poljoprivrede i to đubrivo prodavac ne može zadržati za sebe. Zadruge po broju kooperanata koji nude uljarice prerađivačima nisu veliki poslovni partneri već poljoprivredna preduzeća, pa se lako može dogoditi da se postupak prodaje ponovi i za 50.000 tona, pogotovo što se i subvencionisana cena od 28.178 dinara NPK đubriva (15:15:15) smatra većom nego u EU, gde je cena u junu i julu bila manja za 100 evra po toni, a kod sve popularnijeg MAP-a ta razlika je još veća. Kako je za Radio Beograd izjavio Milan Stegić, pomoćnik ministra poljoprivrede – Onaj kome je ovo bilo skupo, nije trebalo da kupuje i da se prijavljuje. - Ono što se ne proda, ići će u novu ponudu i niko od kupaca nema pravo, izuzev kooperantima, da ovo đubrivo proda – jasan je Stegić. Svega desetak poljoprivrednika bez poseda je kupilo ovo đubrivo, a ono je, pre svih, uredbom njima i bilo namenjeno. Inače, poljoprivrednici u EU očekuju poskupljenje mineralnog đubriva ukoliko dođe do povećanja cene gasa. Za sada, tamošnji farmeri imaju jeftiniju ponudu – saznaje „AgroServis“.
Manila - U kubanskim selima počinju da se otvaraju radnje u kojima, po prvi put u komunističkoj eri, može slobodno, bez bonova, da se kupuje skromna poljoprivredna oprema. Predsednik Raul Kastro na razne načine otvara vrata privatnoj inicijativi u oblasti maloprodaje i sitnog zanatstva, a obezbeđivanje hrane za domaće stanovništvo je najvažniji cilj njegovih napora da poveća produktivnost stagnirajuće privrede, prenosi Rojters. Nove seoske prodavnice, koje su tek počele s radom, zasad imaju asortiman od svega desetak artikala, kao što su lopate, pijuci, motike, mačete, radna odeća i rukavice, ali broj artikala bi u budućnosti trebalo da se višestruko uveća.
Uzveće - Druga godišnja berba duvana u Srbiji uveliko je počela. Prvi rezultati pokazuju da je rod smanjen 30% u odnosu na prošlu godinu. Mnogi od proizvođača duvana u Srbiji nisu imali sreće, jer su im njive više puta bile plavljene, a neke parcele potpuno su uništene od leda. - Cena prve klase duvana je 2,5 evra/kg, druge 2,30 evra, a treće se kreće između 1,80 i dva evra/kg. Otkup je na našu sreću uveliko počeo, fabrike cigareta i otkupljivači se nalaze u Uzveću interesujući se za otkup. Kažem, na našu sreću, jer prvim novcima od duvana vraćamo dugovanja od marta kada smo duvan rasadili - objašnjava predsednik Udruženja uzgajivača duvana Nenad Dejanić iz Uzveća u Mačvi.
Melburn - Australijski stručnjaci sa Univerziteta Monaš u Melburnu upozoravaju da bi suše i poplave u različitim delovima sveta, izazvane rastom temperature, mogle da izazovu velika poskupljenja na svetskom tržištu poljoprivrednih proizvoda. Prirodne katastrofe u Aziji, Evropi i Americi, bilo da je reč o poplavama, sušama ili drugim ekstremnim situacijama, izazvaće haos u sferi svetske poljoprivrede, tvrdi australijski klimatolog Nevil Nikols. Poljoprivreda je samo jedna od žrtava ekstremnih vremenskih prilika, međutim, milijarde ljudi zavise od pouzdanosti i dostupnosti tržišta hrane. Klimatske promene bi otuda, mogle da postanu uzrok konflikata u svetu.
Beograd - Republička inspekcija za zaštitu životne sredine obavila je krajem jula i početkom avgusta vanrednu kontrolu berbe borovnica na teritoriji Nacionalnog parka Kopaonik, zajedno s Nadzornom službom parka, i naplatila osam mandatnih kazni zbog nedozvoljene berbe. Protiv 19 osoba biće podneti zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka zbog berbe borovnica nedozvoljenim tehničkim sredstvima, saopštila je inspekcija. Zbog berbe zaštićene vrste borovnica nedozvoljenim tehničkim sredstvima, bez potvrde o stručnoj osposobljenosti sakupljača za sezonu 2010. biće podneto devet zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv fizičkog lica.
Surduk - Proizvodnja kruške u Vojvodini stagnira, uprkos tome što već godinama ima visoku cenu. Ovih dana letnje sorte krušaka voćari u Sremu prodaju čak za 100 dinara, a na pijaci i u trgovinama cena premašuje i 200 dinara za kilogram. Svi voćari, kojima je kruška u ovoj teškoj proizvodnoj godini rodila ostvariće značajan profit. Među njima je i voćar u sremskom selu Surduku Živko Guljan koji je prodao i odmah naplatio celokupan rod letnjih sorti Rana Moretinijeva i Santa Marija. Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Zoran Keserović kaže da su glavni razlozi za smanjenje površina pod kruškom raširene bolesti i štetočine i neodgovarajući izbor podloge na koje se kaleme plemenite sorte. On tvrdi da je dugoročno proizvodnja kruške perspektivan posao. Keserović dodaje i to da zasadi kruške podignuti u okolini Šida i u Vojvodi Stepi u Banatu treba da služe za primer i da ne zaostaju za najsavremenijim plantažama u Evropskoj uniji. Vojvodina je nekada bila veliki izvoznik kruške. Ta proizvodnja je, u poslednjih 15 godina, smanjena za dve trećine i ne prelazi 8.000 tona. O atraktivnosti uzgoja kruške govori i činjenica da je, prema proceni američkog Ministarstva za poljoprivredu, svetska proizvodnja već desetu godinu zaredom u porastu, a vodeću poziciju na listi najvećih proizvodjača zauzima Kina.
Astana - Kazahstan ne primenjuje mere za ograničenje izvoza žitarica i može tim proizvodima da snabdeva Rusiju, izjavio je juče portparol kazahstanskog Ministarstva poljoprivrede, Jevgenij Aman. “Trenutno vlada Kazahstana ne primenjuje mere za ograničenje izvoza žitarica. Najverovatnije će Rusija zatražiti da preusmerimo izvoz ka njihovom tržištu”, rekao je Aman, a prenela agencija Itar-Tas. On je dodao da će kazahstanski preduzetnici “nesumnjivo i bez ikakvih uputstava izvoziti žitarice na rusko tržište, jer je ono najbliže”. “Čak i u slučaju da se ostvare najpesimističniji scenariji kad je reč o žetvi, svejedno će biti prilike za izvoz”, istakao je Aman.
Moskva - Ruski premijer Vladimir Putin upozorio je juče da bi rod pšenice u Rusiji mogao ove godine da iznosi svega 60 miliona tona, što je 38% manje nego prošle godine. “Prema najnovijim prognozama ministarstva poljoprivrede, žetva će biti znatno skromnija nego što smo prognozirali. Mogla bi da iznosi ukupno 65 ili čak i 60 miliona tona”, rekao je Putin na sednici prezidijuma vlade. Premijer je dodao da će Rusiji za podmirivanje domaćih potreba u 2010. biti potrebno oko 78 miliona tona. On je, međutim, dodao da će domaće potrebe biti podmirene zahvaljujući intervenciji države sa 9,5 miliona tona i prošlogodišnjem višku od 21 miliona tona.
Beograd - U Srbiji je bez protivgradnih raketa 270 stanica, odnosno šestina od ukupnog broja, a najteža situacija je u centralnom delu zemlje gde je bez raketa i do 60% protivgradnih stanica, saopštio je juče Hidrometeorološki zavod. “Protivgradne stanice u Srbiji raspolažu trenutno sa ukupno 3.615 raketa, što je prosečno oko 2,2 rakete po stanici, a minimum za efektnu zaštitu od grada je 12 raketa”, kazao je načelnik operative u Sektoru za protivgradnu odbranu RHMZ Zoran Babić. Prema njegovim rečima, najteža situacija je na teritoriji Kraljeva, Kragujevca, Knića, ali i u protivgradnom centru na Bukulji, koji štiti područje Beograda, kao i na području Niša i Kruševca.
Loznica - U Podrinju je u punom jeku berba kupine, za koju otkupljivači, zbog slabog kvaliteta prouzrokovanog nepovoljnim vremenskim prilikama, plaćaju najviše 30 dinara za kilogram prve klase. Stručnjak Zavoda za poljoprivredu u Loznici Zlatica Krsmanović kaže da je usled stabilizacije vremenskih prilika kvalitet kupine nešto poboljšan. Prema njenim rečima, berba kupine je u punom zamahu, ali stanje u zasadima nagoveštava da će prinos biti ispod željenog. - Na smanjenje kvaliteta i prinosa je uticala i činjenica da mnogi proizvođači nisu u svojim zasadima primenili potrebne agrotehničke mere.
Novi Sad - Komunalna inspekcija će u narednom periodu obilaziti i opominjati korisnike iznajmljenih i privatnih parcela da pokose ambroziju. Za ovaj posao je zadužena Republička Fitosanitarna inspekcija Ministarstva poljoprivrede, ali kako bi se ubrzao proces, lokalna komunalna inspekcija je dobila ovlašćenje da izvrši kontrolu. Ukoliko u roku od sedam dana od prijema obaveštenja korisnici ne pokose ambroziju, komunalna inspekcija ponovo izlazi na teren, konstatuje da obaveza nije ispunjena, i o tome obaveštava inspekciju. Fitoinspekcija zatim izdaje nalog da se na račun vlasnika uništi korov, što će ga izaći mnogo skuplje nego da je sam to uradio.
Radio 021
Novi Sad - Prvog dana trgovanja mineralnim đubrivom za jesenju setvu koje regresira Ministrastvo poljoprivrede prodate su gotovo sve količine, od ukupno 150 hiljada tona izjavio je direktor Produktne berze u Novom Sadu Žarko Galetin. Ostalo je za prodaju između 10 i 15 hiljada tona. Da bi poljoprivrednicima smanjila troškove u narednoj setvi hlebnog žita, država i ove godine sa po 10.000 dinara subvencioniše tonu veštaka. Tako sa “državnim popustom” hiljadu kila NPK đubriva ili popularne tri petnastice košta oko 30.000 dinara, a tržišna je cena između 370 i 380 evra. Ove godine Ministrastvo je omogućilo da veštakom trguju i uvoznici, koji uglavnom nude ruski NPK.
Beograd - Korisnici subvencionisanih kredita za poljoprivredu oslobodjeni su plaćanja zateznih kamata zbog teške ekonomske situacije i rasta kursa evra, saopštilo je juče Ministarstvo poljoprivrede. Kako se navodi u saopštenju, poljoprivrednici će biti oslobođeni plaćanja zatezne kamate ako do 31. decembra plate glavnicu i redovnu kamatu za kratkoročne kredite, odnosno ako za dugoročne pozajmice izmire rate i redovnu kamatu ili kredit u celosti. Oslobađanje se odnosi na obaveze po kreditima odobrenim na osnovu uredbi iz 2004, 2005. 2006. i 2007. godine. Sve informacije o oslobađanju plaćanja zatezne kamate mogu se dobiti u poslovnoj banci u kojoj je uzet poljoprivredni kredit.
Pariz - Uticaj oštećenja useva i izvoznih ograničenja u sušom pogođenoj Rusiji, ne može da se uporedi sa situacijom na globalnom tržištu sirovina u sezoni 2007/08, koja je dovela do velikog rasta cena hrane u svetu i socijalnih nemira, procena je Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). OECD napominje da su globalne zalihe danas znatno veće nego pre dve, tri godine (gotovo 50% veće nego početkom2008.), dok su uslovi za razvoj žitarica u uzgajivačkim oblastima van Rusije uglavnom povoljni, pa nema osnova da se govori o globalnoj poljoprivrednoj krizi, prenosi Rojters. OECD stoga ne planira da revidira svoje ranije prognoze svetskih cena i proizvodnje žitarica.
Beograd - Talasu poskupljenja koji je zahvatio naše tržište pridružilo se i meso. Sveža svinjetina je, u pojedinim trgovinama, već dobila nove cene, uvećane pet do deset odsto. - Ponuda mesa na tržištu je smanjena i zbog toga je realno očekivati poskupljenja - kažu u većini trgovinskih lanaca. Da potrošače ne bi trebalo da začude nove cene svinjetine potvrđuju i klaničari. Momir Jovanović, predsednik grupacije mesne industrije u PKS, kaže da su poskupljenja neminovna. - Cena žive vage tovljenika skočila je na 120 ili 130 dinara, a do pre nekoliko meseci bila je ispod 100 dinara. To će se ubrzo odraziti i na maloprodajne cene - objasnio je Jovanović.
Beograd - Voće i povrće na beogradskim pijacama dobilo je proteklih dana nove, gotovo dvostruko veće cene. Kilogram paradajza, koji je u punom jeku, staje i do 150 dinara, a samo pre četiri pet dana je bio 70 i 80. I krastavci su dobili vrtoglavo visoku cenu, a boranija koje i nema na tezgama je umesto nedavnih 50 do 100 dinara sada oko 150. Pijačni prodavci tvrde da su zbog kišne godine, stalnih promena cena goriva i skoka evra morali su da izvedu novu računicu. - Manji su prinosi nego prethodne godine zbog loših vremenskih prilika, voće i povrće brže truli, naš rad gubi na vrednosti, pa smo morali da podignemo cene - kaže prodavac sa beogradske pijace Zeleni venac.
Beograd - Generalni direktor PKB Milan Veljović izjavio je da će ta kompanija, ukoliko “Imlek” ne prihvati novi ugovor o otkupnoj ceni mleka otvoriti sopstvenu mlekaru. “Ukoliko ‘Imlek’ ne prihvati ono što smo predložili, PKB ima podršku gradonačelnika da uđe u investiciju otvaranja mlekare”, izjavio je Veljović. PKB, kao najveći proizvođač mleka u Srbiji, “Imleku” prosečno dnevno isporuči 172.000 litara mleka. On je objasnio da su odmah pošto je Grad Beograd preuzeo PKB započeli pregovori sa “Imlekom”, sa zahtevom da se otkupna cena mleka poveća sa 0,26 na 0,28 evra.. “Pre sedam dana poslali smo predlog novog ugovora ‘Imleku’ i čekamo njihov zvaničan odgovor”, rekao je Veljović.
B92
Trstenik - U trsteničkom selu Rujišnik na manifestaciji "Dani kupine" okupili su se najbolji proizvođači tog voća. Godišnja proizvodnja kupine u tom kraju je od 1.500 do 2000 tona. Takmičili su se i najbolji berači kupine, proglašen je i najbolji kupinjak, održana su i stručna predavanja o gajenju i zaštiti kupine. Posetioci ove
manifestacije uživali su u izboru za mis kupinijade, radila je i likovna kolinija a izveden je i bogat kulturno-umetnički program. Održana je i izložba poljoprivredne mehanizacije, na štandovima je bila izložena poljoprivredna oprema i sredstva za zaštitu bilja. Kupinari su izrazili nezadovoljstvo zbog i ove godine mizerne i sramne cene po kilogramu kupine. Oni su zatražili da Ministarstvo poljoprivrede konačno reši ovaj problem sa otkupljivačima i hladnjačarima, koji su i ovogodišnji rod maline skinuli sa malinarske grbače, a sada to isto čine i sa kupinarima, zbog čega će mnogi zasadi biti iskrčeni, rekli su nam neki od velikog broja učesnika manifestacije „Dani kupine“ u trsteničkom selu Rujišnik.
Dragan Ivanović
Moskva - Rusija je zabranila je izvoz svih žitarica do kraja godine, iako je Ministarstvo poljoprivrede prethodno saopštilo da neće uvoditi tu meru. Zabrana je uvedena zbog rekordno visokih temperatura koje su izazvale sušu i požare, a u kojima je uništeno na milione hektara useva. Cene pšenice u međuvremenu vrtoglavo rastu na svetskom tržištu - u Sjedinjenim Državama su od juna porasle za sedam odsto. Strahuje se da bi ova odluka ruskih vlasti mogla dodatno da pogorša situaciju. Poskupljenje pšenice, koja je na evropskim tržištima premašila 200 evra za tonu,logična je reakcija na očekivani manjak ruskog prinosa.
Zagreb - Hleb i pekarski proizvodi sigurno će poskupeti od jeseni u Hrvatskoj zbog visoke cene pšenice i zbog poskupljenja energenata. Nada Barišić,predsednica Žitozajednice, koja okuplja mlinsko-pekarsku industriju u Hrvatskoj, kaže da još nije definisano koliko će poskupljenje iznositi. Ona je navela da će mlinsko- pekarska industrija svakako podići cene jer je otkupna cena pšenice od 1,2 kune (oko 0,17 evra) za kilogram već premašila dosadašnju cenu brašna od 1,15 kuna. Mediji navode da se poskupljenju hleba protive u Ministarstvu poljoprivrede i u Hrvatskom seljačkom savezu, čiji predsednik Mijo Latin kaže da nema opravdanja za poskupljenje hleba.
Ratkovo - Poljoprivrednici Ratkova, sela u srednjoj Bačkoj, već nedelju dana pokušavaju da odlože uništavanje useva zasejanih gm sojom. Ratari se pitaju kako to da je dozvoljen uvoz ove soje, ali ne i njen uzgoj, dok s druge strane Inspektorat Ministarstva poljoprivrede kaže da samo sprovodi zakon. Mada je 70% soje koja se gaji u svetu genetski modifikovana, njen uzgoj u Srbiji je zabranjen.U Ratkovu je poljoprivredna inspekcija već dva puta pokušala da uništi gm useve,ali su ih poljoprivrednici sprečili. Dušan Pajkić iz Generalnog inspektorata ukazuje da poljoprivrednici moraju da sami unište soju, jer, ako to ne urade, uništiće je Minstarstvo i - naplatiti im troškove.
Zagreb - U Hrvatskoj pšenica još nema trgovačku cenu. Ratari traže da bude plaćena 1,2 kune po kilogramu, a mlinari nude 0,98 do jedne kune. Protesti su smireni na taj način što je država obećala da će za proizvođače platiti troškove lagera do kraja godine. „Agrokor” je samo četiri dana plaćao pšenicu 1,20 kune i stao. Do polovine avgusta će se znati trgovačka cena pšenice, a Hrvatska ne želi da formira rezerve koje bi odmah platila.
Novi Sad - Država je za prvi kvartal isplatila premije za proizvodnju mleka u iznosu od 120 miliona dinara a za drugi preko 50 miliona. U ovoj godini premije dobija oko 12.000 proizvođača, a pre četiri godine taj broj je bio oko 64.000 gazdinstava – što i najbolje potvrđuje da su mali proizvođači ugasili proizvodnju ili se ne uklapaju u šeme podsticaja. Bez razlike o čemu je reč – Srbija nepotrebno uvozi mleko. Izuzev podatka da je u Srbiji oko 80.000 krava završilo u klanicama, potpuni podaci o broju većih ugašenih farmi ne postoje.
Zrenjanin - U zrenjaninskom „Mlekoproduktu“ smatraju da je korekcija otkupne cene mleka trebala da usledi i ranije, kao i promena u celom lancu prodaje. Tako će ova mlekara od 16. avgusta za sve kvalitetne kategorije povećati cenu za 2,7 dinara po litri, pa će prosečna otkupna cena biti 28,50-29 dinara po litri. Direktor „Mlekoprodukta“ Živanko Radovančev smatra da do smanjenja ponude mleka za preradu nije trebalo ni doći da su svi, pa i mlekari, imali bolju procenu o tome šta zaista mogu dati veliki farmeri, a šta mali. - U praksi smo sa osam i više dinara po različitim osnovama forsirali mleko velikih farmera - dobavljača, a za to vreme mali su propali, a oni veliki nisu ojačali ili su i oni napustili proizvodnju. I sada se ponovo vraćamo malim farmerima iako u tome nije perspektiva srpskog mlekarstva, - kaže Radovančev za „AgroServis“. U Srbiji je uredbama Ministarstva poljoprivrede mali proizvođač 3-5 grla potpuno eliminisan iz subvencija, što u drugim zemljama u tranziciji nije bio slučaj, već su za period od tri godine davani podsticaji da i mali uvećaju stado na 10 ili 20 grla, što je za mnoge porodice ozbiljan izvor prihoda i značajna sirovinska sigurnost.
Beograd - Neutrošeni novac Državnih robnih rezervi namenjen za otkup pšenice (planirano 70.000 tona – kupljeno oko 10.000) biće utrošen za kupovinu kukuruza ovogodišnjeg roda – saznaje list „Moje Gazdinstvo” u Robnim rezervama, a prenosi „AgroServis”. Računica je jasna: ako ostane neutrošeno 520 miliona dinara, ratari bi mogli da očekuju otkup oko 400.000 tona žutog zlata, za koje postoje smeštajni kapaciteti, ali za to je potreban i novac za troškove čuvanja, što bi uz rebalans državne kase moglo biti obezbeđeno. Ove podatke u Robnim rezervama nisu nam mogli u potpunosti potvrditi, ali je sigurno da će otkupa biti. - Cene i količine znaće se kasnije. Još je rano za to – rekao nam je direktor Goran Tasić. – Nismo završili sa pšenicom. Sačekajte malo. Biće otkupa kukuruza, ali zaista detalje ne mogu sada reći. U Srbiji je, prema poslednjim podacima, zasejano oko 1.233.288 ha i očekuje se da će za izvoz biti oko 3,5 miliona tona, a možda i više. Kukuruz na zeleno, na Produktnoj berzi u Novom Sadu, trenutno, ima cenu od 10 dinara, a proizvođači kažu da je realno da bude 3 do 4 dinara skuplji u berbi. Inače, na malo kukuruz prošlogodišnjeg roda se prodaje po 19-20 dinara kilogram.
Novosibirsk - Rusko ministrarstvo poljoprivrede prognozira da će ove godine u zemlji biti požnjeveno 70 do 75 miliona tona žitarica, izjavio je juče na međunarodnoj konferenciji “žitarice Sibira” u Novosibirsku, zamenik ministarstva Aleksandar Beljajev, dodajući da će se preciznija prognoza objaviti kada u Sibiru započne žetva. On je, takođe, istakao da će ruski izvoz žitarica u 2010. biti na nivou prethodnih godina od oko 21,5 miliona tona. Cena pšenice na svetskom tržištu je juče dostigla dvogodišnji maksimum, zbog velike suše u Rusiji, jednom od najvećih svetskih proizvođača hlebnog žita. Tona pšenice je jutros na tržištu žitarica EU dostigla cenu od 211 evra.
Novi Sad - Rast cene tovljenika, koji se beleži poslednjih nedelju dana, kažu uzgajivači svinja, neće napuniti obore. Cena tovljenika, naime, stigla je do nivoa višeg od 120 din/kg, a to je na granici cene isplativog tova. Za veliki broj manjih farmera, međutim, ova cena je stigla prekasno. Opstali su samo oni „najžilaviji“ uzgajivači, koji su mogli da „prežive“ nekolko padova cena tovljenika, kombinovanih sa rastom cene stočne hrane. Ivan Radović, sa novosadskog poljoprivrednog fakulteta, napominje da je broj krmača u Srbiji, sa oko 700.000, koliko ih je bilo devedesetih godina, sada već prošlog veka, pao na manje od 350.000.
Valjevo - U valjevskom kraju beru se poslednji kilogrami maline, a nabrana je jedva polovina od očekivanih 20.000 tona. Na smanjenje prinosa uticali su nepovoljni vremenski uslovi, pre svega olujni vetar i grad koji su prepolovili rod, dok su obilne kiše uticale na kvalitet roda, pa je u jednom trenutku cena maline, zbog velike količine vlage, pala čak na 50 din/kg.
Ipak, voćari su zadovoljni onim što su postigli prodajom preostalog roda, jer se cena kilograma maline popela na 160 dinara. Malina ekstra kvaliteta plaćana je čak i do 200 din/ kg, tako da su voćari u valjevskom kraju od maline ovog leta, ipak, dobro “osvežili” svoj budžet, sa 15 miliona evra.
Novi Sad - Predstavnici proizvođača prerađivača mleka u Srbiji nisu se dogovorili o visini osnovne cene tog proizvoda, niti su mogli da obećaju da neće biti poskupljenja mleka u prodavni cama. Oni su se, međutim, usaglasili o budućem nastupu prema državi i trgovcima, radi normalizovanja stanja na tom tržištu. “Postavili smo konačno stvari na prave noge, a to znači da su proizvođači mleka osnova koju svi ostali treba da podržavaju, kako bi se uspostavilo normalno stanje na tržištu”, izjavio je novinarima Uroš Šećerov, pregovarač u ime konzorcijuma proizvođača. Taj konzorcijum, kako je predočeno, mlekarama u Srbiji isporučuje 400.000 litara mleka dnevno, što je skoro 50% od ukupnih isporučenih količina. Šećerov je, posle razgovora sa predstavnicima najvažnijih domaćih prerađivača mleka, koje je predstavljao generalni direktor “Salforda Srbija” Slobodan Petrović, istakao da povećanjem osnovne cene mleka za 2,5 dinara po litru, nisu zadovoljni ni proizvođači, ni prerađivači. On je naglasio da je to malo povećanje cene, od oko deset procenata, koje su proizvođači sami ponudili posle jedinstvenog zahteva proizvođača mleka okupljenih u konzorcijumu.To je, kako je istaknuto, “dobar znak da ujedinjeni proizvođači predstavljaju snagu koja, zajedno s prerađivačima, može postići konačan cilj”. “U predstojećem periodu uslediće pregovori sa predstavnicima države i sa trgovačkim lancima, kako bi se u Srbiji konačno uspostavio red na tržištu mleka, od proizvodnje do potrošnje te namirnice”, rekao je Šećerov. On je dodao da i predstavnici države “očigledno sve više uvažavaju proizvođače mleka”, jer su najavili da će biti isplaćene premije za drugi ovogodišnji kvartal, a kako je napomenuo, verovatno će biti doneta i uredba o reprogramiranju njihovih kredita.
London - Jedan supermarket u Londonu izneo je pred svoje potrošače novi prehrambeni artikal, meso veverica, protiv kojeg su odmah ustala udruženja za zaštitu životinja. Vlasnik supermarketa, izvesni Endreks Tomton, kaže da u tome ne vidi nikakav problem. On je ubeđen da će meso veverica uskoro postati podjednako cenjeno kao zečije i podseća da je pre nekog vremena ta vrsta mesa bila često u tanjirima Britanaca. Pored toga, prednost ove vrste mesa on vidi i u niskoj ceni proizvodnje.
Subotica - U Subotici je primetno manje mleka na policama prodavnica, a u Subotičkoj mlekari kažu da je razlog ovoj pojavi smanjena proizvodnja sirovog mleka na farmama. Mlekara prima za 15 posto manje mleka sa farmi nego u istom periodu prošle godine. Razlog smanjenja proizvodnje sirovog mleka na farmama, osim velikih vrućina, kojih je bilo i prošle godine, ali nisu izazvale nestašice, leži i u lošem kvalitetu ovogodišnje stočne hrane. Još jedan od faktora koji će uticati na smanjenje.
Beograd - Kompanija Imlek saopštila je da će od sredine meseca za 10% povećati otkupnu cenu mleka, dok će maloprodajna cena mleka i mlečnih proizvoda biti povećana za pet odsto. Otkupna cena mleka će biti povećane za 2,5 dinara, što znači da će se litar prosečno otkupljivati za 28,5 dinara, dok će cena svežeg kratkotrajnog mleka u prodavnicama biti 53 dinara za litar, rečeno je agenciji Beta u toj kompaniji u čijem sastavu posluju mlekare u Beogradu, Novom Sadu i Zaječaru. Istaknuto je da će otkupna cena mleka biti povećana kako bi se amortizovali gubici kooperanata zbog poskupljenja sirovina za stočnu hranu, ali i ublažila trenutno smanjena isporuka mleka.
Beograd - EU za manje od 20 godina neće moći da proizvede dovoljno žitarica za svoje stanovništvo. Proizvodnja u Evropi danas je negde oko 136 miliona tona pšenice, a potrošnja je veoma blizu toj brojci - 128 miliona tona. Stručnjaci smatraju da to može biti ekonomska šansa za Srbiju. No, čak i uz povećanje prinosa, ako Srbija misli da bude ozbiljan izvoznik pšenice, moraju se rešiti ne pitanja tehnologije uzgoja, već trgovine, monopola i politike. Mada na Pariskoj berzi - koja je referentna u Evropi - cena pšenice iznosi skoro 180 evra po toni, u Srbiji su poljoprivrednici primorani da je prodaju za 130 evra. Zbog toga nemaju novca da povećaju prinose. I tako u krug.
Novi Sad - Šećerna repa dobro napreduje i ukoliko do kraja vegetacije budu povoljni vremenski uslovi, a ratari primene odgovarajuću agrotehniku, možemo da očekujemo za naše prilike visok prosečni prinos od oko 50 t/ha, izjavio je upravnik Odeljenja za šećernu repu pri NS Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Milorad Rajić. U Srbiji je ove godine, kao i prethodne, tom industrijskom kulturom zasejano oko 65.000 ha oranica, tako da će očekivani ukupni rod, veći od 3,2 miliona tona, omogućiti proizvodnju dovoljnih količina šećera za domaće potrebe, ali i za ispunjenje izvozne kvote u EU od 180.000 tona, rekao je Rajić.
Beograd - Fitosanitarna inspekcija izvršila je kontrolu useva soje na 1.800 parcela na teritoriji Srbije i utvrdila da je na 79 parcela gajena genetski modifikovana soja, izjavio je direktor Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede Dušan Pajkić. Kontrola useva soje sprovedena je na ukupnoj površini od oko 1.000 ha, a tačne površine na kojima je pronađena genetski modifikovana soja biće poznate u narednih mesec dana, napomenuo je on. Ovogodišnja kontrola sprovedena je u onim okruzima koji su prethodnih godina bili “najproblematičniji”, odnosno u kojima je tradicionalno gajena genetski modifikovana soja, ali je i proširena na druge okruge.
