Novi Sad - Ova nedelja na Produktnoj berzi u Novom Sadu završena je novim rastom cene pšenice ovogodišnjeg roda. Više ugovora zaključeno je po ceni od 13,25 dinara za kilogram (bez PDV). Gotovo isti skok beleži i berza u Budimpešti gde je cena 15,55 din/kg.
Na berzi u Čikagu kupac će pšenicu u septembru platiti 17,84 dinara za kilogram, što je u odnosu na prethodni dan rast za skoro 0,50 dinara po kilogramu. Zbog ovog podatka može se dogoditi ubrzan rast cene pšenice i iduće nedelje na svim berzama, jer se sve više pominje slabiji rod u pojedinim zemljama (Kanada, SAD, Australija, Rusija).
Od polovine nedelje kukuruz se na berzi u Novom Sadu kretao po ceni od 16,80 do 16,88 dinara za kilogram (bez PDV) i svi su izgledi da će tako krenuti trgovina i iduće nedelje, jer su pojedini prerađivači ostali bez ove sirovine, a deo zrna odlazi i u izvoz.
Za razliku od pšenice, kukuruz na berzi u Čikagu beleži značajniji pad i za isporuku u septembru cena je 12,07 din/ kg, dok u Budimpešti ima rast cene i prodaje se po ceni od 15,36 din/kg.
AgroServis
Beograd - Ministarstvo poljoprivrede objavilo je konačnu rang listu za nabavku novih traktora i širokozahvatne mehanizacije za proizvodnju povrća, žitarica i industrijskog bilja. Pravo na podsticaje ostvarilo je 567 porodičnih poljoprivrednih gazdinstava u ukupnoj vrednosti od 545.960.573,22 dinara. Ukupna vrednost sredstava uloženih u nabavku novih traktora i širokozahvatne mehanizacije iznosi 1.421.570.810,61 dinara. Ovim konkursom 528 gazdinstava će kupiti nove traktore, 3 gazdinstva pneumatske sejalice za direktnu setvu semena, 16 gazdinstava vučne prskalice za zaštitu biljaka i 20 gazdinstava tifone za navodnjavanje. Rešenja o dodeli podsticajnih sredstava biće prosleđena na adrese gazdinstava u narednim danima, a isplata će se vršiti nakon dostavljanja kompletne dokumentacije u skladu sa Konkursom. Konačnu rang listu možete pogledati na sledećem linku.
Đorđe Simović, Poljoprivreda.info
London - Nepoznati klijent kupio je 241.000 tona kakao zrna na berzi u Londonu. Kupovina je uzburkala čitavo svetsko tržište kakaa, dižući njegovu cenu na najviši nivo od 1977. godine, a priče o misterioznom kupcu kruže poslovnim delom Londona. Ne zna se koja osoba, grupa ili kompanija stoji iza kupovine, ali se navodi da je ovo najveća pojedinačna trgovina kakaom u poslednjih 14 godina.
Količina zrna kakaa, smeštena u skladištima u Holandiji, Hamburgu, Londonu, Liverpulu ili Hambersajdu, ekvivalentna je čitavoj nabavci u Evropi i mogla bi da popuni više od pet brodova “Titanik”. Kupljena roba vredna je 658 miliona funti.
Moja farma
Novi Sad - U Srbiji se očekuju prosečni prinosi suncokreta, a ne rekordni kao protekle dve godine, pre svega zato što je setva te uljarice kasnila zbog nepovoljnih vremenskih prilika, izjavio je Tanjugu upravnik Odeljenja za uljane kulture pri NS Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Vladimir Miklič. Znatan deo parcela, od ukupno oko 150.000 ha pod suncokretom, posejan je krajem aprila, a neke čak i početkom maja, a kako svaka kasnija setva smanjuje prinose, ovog leta se može očekivati “prosečnih” oko dve tone po jedinici površine, a ne veći od tri tone kao lane, rekao je Miklič. On je ocenio da su, generalno, uslovi za proizvodnju te uljane kulture i ove godine povoljni.
Leskovac - Direktor Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede Zoran Mićović izjavio je juče da će izvoz riba iz Srbije u EU i Rusiju početi da se realizuje od 1. septembra, a izvoz mleka do kraja ove godine. Mićović, koji je prisustvovao otvarnju fabrike za preradu mesa i klanice u Leskovcu, rekao je da je Srbija dobila najbolje ocene u toj oblasti iz EU i Rusije. “U 2010. imali smo pet poseta veterinara briselske kancelarije za bezbednost hrane i kontole objekata, sa sedištem u Dablinu. Pregledali su kompletno zakonodavstvo, sistem kontrole i objekte. Dobili smo odlične ocene, kao i od ruske federalne vetrinarske inspekcije, koja je u Srbiji bila pet dana”, kazao je Mićović.
Subotica - U okolini Subotice ovogodišnji rod pšenice ratari nisu lagerovali u silose, već u svoja dvorišta odakle i trguju. Tako u silosima „Fidelinke” i većih mlinara u regionu odavno nije bilo manje zrna pšenice na kraju žetve.
- Cena pšenice u dvorištu je 14, pa i 15 dinara i to bez odbitaka – kaže za „AgroServis” Miroslav Kiš, predsednik Asocijacije poljoprivrednika.
- Nažalost, mnogi naši proizvođači su žito prodali u početku žetve po 9,50 ili 10 dinara, jer su im trebale pare za naftu i sada s pravom kukaju. Država je kasno objavila otkup i sa niskom cenom, pa je sasvim izvesno da od toga posla nema ništa – kaže Kiš. Trenutno najveći skok cene na Produktnoj berzi u Novom Sadu ima prošlogodišnji rod pšenice, jer se ovo kvalitetno zrno prodaje po 14 din/kg, a pre par dana cena je bila 12,80 dinara. Otkupljivači su ove godine merenjem hektolitarske težine sa primesama ovaj pokazatelj umanjili za 1,5-1,8%, što praktično znači da lagerovana pšenica sa upisanih 74 kg/hl ima posle prosejavanja hektolitarsku težinu 76, pa je
mlinari kupuju bez pogovora. Ispitivanja su pokazala da su skoro svi pekarski parametri prihvatljivi i da će u upotrebi biti kvalitetno brašno.
Pojedini mlinari su danas najavili, a neki i uvećali cenu brašna za 4-5 dinara, ali sve do cene pšenice preko 16 dinara, kako kažu stručnjaci, nema razloga da se menja cena hleba. Pekari su, inače, i dalje nezadovoljni rokom naplate od trgovaca, koji se kreće od 30 do 90 dana, a uz rabat i do 24 odsto.
Novi Sad - Na Produktnoj berzi u Novom Sadu ovogodišnji rod pšenice bez obračuna kvaliteta se prodaje po 13 dinara (bez PDV), a sa merenjem kvaliteta od 13,40 do 13,50 dinara za kilogram.
Prošlogodišnji rod ima veliku potražnju i prodavan je po 14 dinara (bez PDV). Kukuruz ponovo ima uzlaznu liniju i cena je 16,80 dinara (bez PDV). Na berzi u Budimpešti pšenicom ovogodišnjeg roda trgovalo se za 15,45 dinara za kilogram, a kukuruzom 15,27 dinara za kilogram. Na objavljeni poziv za otkup pšenice po 12 dinara (sa PDV) za Robne rezerve evidentirano je oko 35.000 tona i očekuje se zaključenje ugovora i isporuka oko 6.000 tona. Prodavcima će preuzeta roba biti isplaćena u roku od 2-3 dana, saznaje „AgroServis” u Državnim robnim rezervama. Ugovorene količine, uglavnom, se nalaze u centralnom delu Srbije.
Gojna Gora - Meštanin sela Gojna Gora na Maljenu Petar Petrović (71) odlučio je da pokloni hektar zemlje za izgradnju kuće, onima koji žele da mu budu komšije. Petrović je rekao da namerava da pokloni deo imanja da bi privukao nekoga ko želi seoski život, jer u tom kraju sela ostaju bez mladih, kuće se zatvaraju, a ognjišta gase. “Predeo je kao iz bajke, okolo su šume, reka Kamenica na 50 metara, izvanredni su uslovi za gajenje maline - ali šta to vredi kada nema ko da radi. Bolje je pokloniti zemlju nego da raste korov”, rekao je Petrović. Imanje udaljeno je od Čačka 20 km, od Gornjeg Milanovca oko 40. Pored imanja prolazi put, struja i telefon.
Zagreb - Hrvatski koncern “Agrokor” saopštio je da nije u procesu kupovine odnosno preuzimanja mesne industrije “Karneks” iz Srbije.”Karneks je naš partner s kojim imamo dugogodišnju poslovnu saradnju te kako smo prisutni i delujemo u istoj industriji, a i jedan smo od kupaca njihove robe, logično je da imamo poslovnu komunikaciju”, naveli su iz “Agrokora”, komentarišući medijske napise o tome da se “Agrokor” sprema da preuzme “Karneks”. Izvršna potpredsednica hrvatske kompanije “Agrokor” Ljerka Puljić izjavila je ranije za hrvatski “Poslovni dnevnik” da su u tom preduzeću imali kontakte sa vlasnicima “Karneksa”, povodom navodne kupovine tog srpskog preduzeća.
Blic
Brisel - EU je kaznila Sloveniju zbog neispravno potrošenih sredstava za razvoj sela, odnosno zbog kašnjenja u proveravanju i pokretanju postupaka za povraćaj novca uloženog u razvoj poljoprivrede i sela. U budžet EU Slovenija će morati da vrati 2,28 miliona evra, jer su za isplatu novca iz blagajne za poljoprivredu i kontrolu trošenja tih sredstava odgovorne članice Unije, a Evropska komisija zadužena je da kontroliše da isplaćeni novac države pravilno koriste. Vlast u Sloveniji tvrdi da je reč o grešci i da je pomenuti iznos ranije vratila i da se odluka Evropske komisije samo formalno-pravno odnosi na već učnjeni povraćaj novca.
Valjevo - U Valjevu je osnovana Nacionalna asocijacija srpskih proizvođača suve šljive. Razlog osnivanja ove alijanse je jačanje konkurentnosti Republike Srbije u ovom sektoru u svim segmentima. Osnivačku skupštinu čini 9 preduzeća - Agranela iz Valjeva, Zemljoradnička zadruga Pecka, MN hladnjača iz Loznice, Tehno Božići iz Šapca, Podgorina Frucht iz Osečine, Alfa RS iz Lipolista, Agrofrost iz Zavlake, Agrana iz Beograda i Voćar iz Valjeva. Ova Asocijacija će 28. i 29. avgusta na Divčibarama organizovati bilateralnu Rusko-Srpsku konferenciju između privrednika Srbije i Rusije koji se bave proizvodnjom i trgovinom suvim voćem.
Beograd - Pravilnik o novoj rejonizaciji vinogradarskih područja u Srbiji trebalo bi da bude usvojen u septembru ove godine, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede. Pravilnikom će biti utvrđene granice i nazivi vinogradarskh područja, preporučene sorte za uzgoj i maksimalan dozvoljeni prinos, rekao je prilikom predstavljanja Nacrta pravilnika u PKS državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Željko Radošević. Kako je istakao, pravilnik je deo zakona o vinu, koji je usvojen prošle godine i biće usklađen sa novom regulativom EU u toj oblasti. Radošević je kazao da će pravilnik omogućiti razvoj vinogradarstva i vinarstva u siromašnijim oblastima Srbije gde su ograničeni uslovi za uzgoj drugih poljoprivrednih kultura, a uticaće i na razvoj sela, jer po novim propisima vinarije moraju da se nalaze u regionima u kojima se nalaze vinogradi. On je dodao da će pravilnik omogućiti bolji sistem subvencionisanja vinarstva i vinogradarstva jer će od naredne godine subvencije dobijati samo novopodignuti zasadi vinograda sa sortama koje su određene pravilnikom da se gaje u određenim regionima. Dodao je da je to samo prva faza u rejonizaciji, kako bi se omogućilo funkcionisanje oznaka geografskog porekla vina, a da će se detaljnija rejonizacija sprovesti kroz tvining projekat vredan 1,3 miliona evra, čija se primena očekuje od početka naredne godine. U Srbiji trenutno ima 25.000 ha pod vinovom lozom, rekao je savetnik u Ministarstvu poljoprivrede Darko Jakšić. Jakšić je istakao da Srbija mora da poveća pre ulaska u EU zasade, kako bi dobijala finansijsku pomoć iz evropskih fondova. Jakšić je precizirao da je novim pravilnikom, za proizvodnju vina niže kategorije Srbija podeljena na Vojvodinu, Centralnu Srbiju i Kosovo i Metohiju, dok se uža rejonizacija tek utvrđuje.
