Novi Sad - Republičke robne rezerve i Produktna berza danas su u Novom Sadu obavestili novinare o uslovima koji se odnose na zaključak Vlade o otkupu 70.000 tona ovogodišnjeg roda pšenice za potrebe države. Za otkup je potrebno da minimalna hektolitarska masa bude 76 kg/hl, maksimalna vlaga 13%, a ukupne primese do 2%. U odnosu na prošlu godinu hektolitarska masa je smanjena za jedan poen. Cena merkantilne pšenice, prema odluci Vlade, je 12 dinara sa PDV. Direkcija će nakon svih obavljenih formalnosti preuzeti rod isplatiti najkasnije za 15 dana. Ratarima na raspolaganju u Srbiji stoji više od 80 skladišta. Početak posla počinje preko Produktne berze u Novom Sadu, u utorak 13. jula. Minimalna količina pšenice koja se može na ovaj način prodati je 20 tona, a maksimalna 100 tona i na to isključivo pravo imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva. Prema zaključku Vlade, do kraja godine poljoprivrednici će imati mogućnost da putem naturalne razmene za seme i mineralna đubriva zamene svoju merkantilnu pšenicu i to 50.000 tona. Praktično, sa ova dva aranžmana, država će imati najveći lager, sa negde oko 300.000 tona merkantilne pšenice, a to je, zapravo, trećina neophodnih količina za proizvodnju hleba u našoj zemlji. Na ponuđenu cenu pšenice od 12 dinara prve reakcije ratara su negativne, a kako se žetva sve više širi velika je i zabrinutost zbog kvaliteta roda.
AgroServis
Novi Sad - Od podne do zaključivanja berze u Novom Sadu kukuruz je sa 17,50 dinara došao na 18 plus PDV. Međutim, cene ne miruju ni na svetskim berzama. Tako se ovo žuto zlato na berzi u Francuskoj prodaje po ceni od 17,78 dinara, Budimpešti po 15,17 dinara, Čikagu 12,11 dinara. Prema saznanjima do kojih je došao „AgroServis” rast cene kukuruza vezan je za obaveze domaćih izvoznika i za njihovu lošu procenu kod ugovaranja isporuke. Naime, oni su očekivali da će u ovo doba u Srbiji biti mnogo više kukuruza, nego što se zapravo dogodilo, i da će cena biti povoljnija. Lageri kukuruza u Srbiji od prošle godine nisu dobro utvrđeni i statističke procene o tome da mi imamo oko 2,5 miliona tona za izvoz nisu bile tačne i sada taj ceh plaćaju izvoznici, jer cena na našem tržištu prevazilazi većinu ponuda u svetu. Sve ove berze takođe imaju skok cene pšenice mnogo veći nego što je to karakteristično u poslovanju ovih
trgovačkih kuća. Pšenica na svetskim berzama takođe beleži porast cene i to od 10 do 16,44%, što se za ovu žitaricu smatra izuzetno velikim skokom. Cena pšenice u Budimpešti je 14,58 dinara, u Čikagu 16,05, u Parizu 16,40, a na berzi u Novom Sadu pšenicom novog roda se nije trgovalo. Novi rod pšenice mimo berze je juče tokom popodneva prodavan po 13,50 dinara i sa manjom hektolitarskom težinom od 76 kg/hl.
Strazbur - Evropski parlament pooštrio je kriterijume za etiketiranje zdrave hrane time što je za niz poznatih prehrambenih proizvoda izdao zabranu da se na njima istakne da su pogodni za zdravlje.Iako slede pregovori i lobiranje industrije, očigledno je da je ova vrlo profitabilna grana prehrambene industrije na duže staze pretrpela veliki udarac. Zabrana se odnosi na široki raspon od preparata za mršavljenje, zatim vitaminskih proizvoda i jogurta do margarina i čajeva. Evropski parlament na zasedanju u Strazburu odbacio je, nakon konsultacija sa ekspertima, oko 80% tvrdnji proizvođača da njihovi prehrambeni proizvodi pogoduju zdravlju.
Moja farma
Strazbur - Evropski parlament odbacio je predlog da se u zemljama EU odobri prodaja hrane koja potiče od kloniranih životinja ili njihovog potomstva, navodeći da postoje etičke prepreke za industrijsku proizvodnju kloniranog mesa. Parlament EU je glasao o propisima koji bi regulisali prodaju tzv. “nove hrane”, definisane kao hrana dobijena novim proizvodnim procesom ili koja nije bila u širokoj primeni u EU pre 1997.Klonirane životinje suviše često obolevaju ili prerano umiru, ističe holandska poslanica Kartika Liotar, koja je rukovodila parlamentarnom debatom.
Kovilj - Tradicionalna, 15. po redu manifestacija Koviljska rakijada, koja će i ove godine nositi naziv “Parastos dudu”, održaće se 17. jula u tom selu nadomak Novog Sada. Koviljska rakijada održava se svake godine prve nedelje posle crkvenog praznika Petrovdana, jer je to, prema rečima organizatora, period kada sazreva dud, od kojeg se peče rakija dudovača. Organizator Koviljske rakijade Sava Graovac rekao je da manifestacija ima i takmičarski karakter, pošto na njoj učestvuju proizvođači rakije koji sami spremaju to piće od raznih vrsta voća, a svi koji žele da učestvuju u nadmetanju za najbolju rakiju treba da se prijave do 15. jula.
Arilje - Malinari za razliku od ostalih poljoprivrednih proizvođača ove godine, bar za sada, ne protestuju. To ni malo ne čudi s obzirom na to da cena ovog voća svakodnevno raste. U ariljskom kraju malinari su svoj proizvod na početku berbe prodavali po 120 dinara, zatim po 140 dinara, a juče su otkupljivači malinu plaćali i 170 din/kg. Moguć je, kažu, i dalji rast cene. Zbog kiše rod će evidentno biti manji, podbacio je svuda pa sada hladnjačari idu i na tuđe terene i podižu cenu. Prema procenama Republičkog zavoda za statistiku, očekivani rod malina iznosi 84.160 tona što je za 3,2 odsto manje nego prošle godine.
Beograd - Vlada Srbije usvojila je zaključak o interventnom otkupu 70.000 tona merkantilne pšenice ovogodišnjeg roda po ceni od 12 dinara po kilogramu. Za te namene iz budžeta je izdvojeno 840 miliona dinara. Republička direkcija za robne rezerve će otkupljivati pšenicu isključivo od registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, a prodaja će ići preko Produktne berze u Novom Sadu. Minimalna količina merkantilne pšenice koja će se kupovati od jednog registrovanog poljoprivrednog gazdinstva je 20 tona, a maksimalna 100 tona, sa rokom isplate od 15 dana.
Đorđe Simović, Poljoprivreda.info
Beograd - Ministar poljoprivrede Saša Dragin preporučio je poljoprivrednicima da sačekaju sa prodajom pšenice. On kaže da se na berzama beleži trend rasta cene hlebnog žita, koja će se u naredne dve nedelje uvećati za 10 do 20%. “Ono što smo primetili prvih dana u otkosu pšenice je da su se neki mešetari pojavili sa cenom od 8,5 din/kg”, izjavio je Dragin i preporučio ratarima da “nipošto ne prodaju svoju pšenicu za tu cenu, koja je izuzetno niska”. On je kazao i da je u razgovoru sa direktorom NS Produktne berze Žarkom Galetinom, koji neprestano prati kretanja na domaćem i svetskom tržištu, došao do saznanja da se u naredne dve nedelje očekuje značajan rast cene pšenice.
Beograd - Na sastanku Asocijacije poljoprivrednika Srbije i direktora Republičke Direkcije za robne rezerve Gorana Tasića nije postignut dogovor, kaže predsednik Asocijacije Bogdan Šuljmanac i dodaje da cena od 12 dinara za kilogram pšenice koju je Direkcija za robne rezerve ponudila ne može da zadovolji proizvođače. “Ukoliko ni posle sastanka sa ministrom trgovine ne bude postignut dogovor, za sedam do 10 dana poljoprivrednici će ponovo izaći na ulice”, kaže Šuljmanac. Sa druge strane, u Robnim rezervama tvrde da je cena za20% viša od prve ponuđene i da se zainteresovani poljoprivrednici već javljaju. Robne rezerve su izašle sa predlogom o ceni žita od 12 dinara sa porezom na dodatu vrednost po kilogramu, kao i povećanjem količine, sa 55.000 tona na ukupno 120.000 tona. Od tih 120.000 tona, 70.000 tona će biti isplaćeno novcem. Tasić je dodao da je “to maksimalna količina pšenice koje Rezerve mogu da za novac otkupe od registrovanih poljoprivrednih proizvođača”. Kako je dodao, “kroz pozajmice koje su bile date i naturalnu razmenu za semensku robu i mineralno đubrivo Robne rezerve će otkupiti još 50.000 tona pšenice ovogodišnjeg roda i to po povoljnim paritetima”.Prema njegovim rečima, cena žita od 12 dinara za kilogram sa porezom na dodatu vrednost je za 20 odsto veća od tržišne u vreme otkupa na Produktnoj berzi u Novom Sadu. Država bi na tržište pšenice uticala pozitivno “ako bi otkupila bar jednu četvrtinu robnog viška”, jer bi podigla otkupnu cenu na najmanje 14 dinara za kilogram“, kazao je Tasić. Trenutna cena pšenice na tržištu je oko 11 dinara po kilogramu, a zvaničnih ponuda za otkup ovogodišnjeg roda žita još nema, odnosno nezvanično se govori o ponudama koje iznose 9,5 do 9,7 dinara za kilogram.
Sidnej - U Australiji je požnjeven prvi rod nove sorte ječma od kojeg se dobija slad boljeg kvaliteta, objavila je informativna služba sekotra za industriju i investicije administracije Novog Južnog Velsa. Direktor Poljoprivrednog instituta u Novom Južnom Velsu Džon Oliver ističe da nova generacija ječma daje slad boljeg kvaliteta, a i otpornija je na različite bolesti i visoku kiselost zemljišta, tipičnu za taj deo Australije. Naučnici dobijaju hibride ječma za istraživanje od kolega iz Zapadne Australije, od kojih se uzgajaju odrasle biljke i vrši selekcija. Radovi na ovom projektu traju četiri godine, a uzorci biljaka su već uzgojeni za potrebe istraživanja.
Čačak - Ovogodišnji rod kajsije u okolini Čačka, gde se to sve traženije voće najviše gaji, je gotovo prepolovljen, što je posledica dejstva prvenstveno nepovoljnih vremenskih prilika, saopšteno je juče u selu Miokovci, gde se održavaju “Dani srpske kajsije”. Učesnici te smotre su izjavili da očekuju cenu od 30 do 35 din/kg kajsije namenjene preradi, a 70 do 80 dinara za istu količinu tog voća koja se upotrebljava u ljudskoj ishrani. Glavna berba kajsija treba da počne sredinom iduće nedelje, a samo zemljoradnici u Miokovcima imaju zasade tog voća na oko 200 hektara, dok su ukupne površine pod voćem u tom mestu dvostruko veće.
Beograd - Povodom Međunarodnog dana zadrugarstva u Beogradu je osnovana nevladina organizacija Zadružni pokret. Za predsednika je izabran dr Miladin Ševarlić, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Kako je navedeno u saopštenju, misija Zadružnog pokreta je promovisanje zadružnih vrednosti i principa i sabornost pojedinaca i pravnih lica u zadružnom pokretu Srbije.
Brisel - Kompanija Danone nedavno je ponovo stigla u žižu javnosti pošto je, kako prenosi nemački Špigl, pod pritiskom Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) morala da preispita svoj odnos prema potrošačima. Spor oko reklama za dva proizvoda jogurte „aktivija” i „aktimel” za koje je proizvođač tvrdio da poboljšavaju imunitet i probavu traje već neko vreme, a glavni problem nastao je pošto je EFSA zatražila od Danonea da pruži naučne dokaze o zdravstvenim tvrdnjama na proizvodima koje reklamira. Neka istraživanja pokazuju da je tržište već prepuno proizvoda sa prehrambenim i zdravstvenim tvrdnjama, a procene su da će u narednih nekoliko godina njihov broji dalje rasti.
Beograd - Opštine u kojima je proglašeno vanredno stanje, u ovom trenutku mogu da računaju na nadoknadu štete na poljoprivrednom zemljištu, izjavio je za RTV ministar poljoprivrede Saša Dragin, nakon sastanka sa predstavnicima poljoprivrednih udruženja na kome su dogovoreni uslovi najvećeg posla u poljoprivredi - žetve pšenice. Poplave koje su i ove godine zahvatile našu zemlju, nanele su ogromne štete poljoprivredi. Prema nekim procenama, od 2 miliona 150 hiljada hektara obradivih površina koliko ima u Vojvodini, gotovo polovina je ugrožena, a 100 hiljada hektara se nalazi pod vodom i usevi na njima su potpuno uništeni.
RTV
