Brisel, Moskva - Evropska unija i Rusija postigle su juče sporazum o ograničenju korišćenja pesticida za voće i povrće, saopštila je Evropska komisija. “Rusija je prihvatila naše maksimalne nivoe dozvoljenog pesticida, što je dobra vest za poljoprivrednu industriju”, rekao je evropski komesar za zdravstvo Džon Dali (John Dalli). Posle pregovora sa Evropskom unijom, Rusija je prihvatila međunarodne i evropske norme za prisustvo pesticida u voću i povrću. Razmena voća i povrća između Rusije i EU iznosi 2,3 milijardi evra godišnje. Mere se posebno odnose na kruške, jabuke, grožđe, limun, breskve i kajsije.
Moja farma
Novi Sad - Predstavnici Vlade Vojvodine i Ministarstva trgovine Belorusije potpisali su juče u Novom Sadu izjavu o početku izgradnje pogona za proizvodnju traktora Belarus u koji će u prvoj fazi biti investirano oko dva miliona evra. Kako je saopšteno, u planu je da se u proizvodnom pogonu, koji će se nalaziti u novosadskom preduzeću “Petar Drapšin”, tokom 2011. montira oko 1.000 traktora, dok bi 2014. proizvodnja trebalo da bude utrostručena. U Novom Sadu sklapale bi se dve vrtste traktora Belarus a predviđeno je da u proizvodnju bude uključin veliki broj kooperantskih firmi iz Srbije koje bi taj pogon snabdevale neophodnim repromaterijalom.
Zrenjanin - U srednjem Banatu se pojavio problem skladištenja žita, i to baš uoči njegove žetve. Ratari se žale da im skladištari nisu još platili ni rod koji su im isporučili prošle godine, a najveća briga ovdašnjih ratara je da neće biti dovoljno skladišnog prostora. Tako bi zemljoradnici mogli silom prilika da opet budu upućeni u firme koje im duguju, u ovom slučaju to je Žitoprodukt”, te se sada traži od države da obezbedi garancije da će predato žito biti i plaćeno. Oni bi mogli da stradaju i zbog vremenskih neprilika. Zbog mnogo vlage koja će se sigurno pojaviti u zrnu, pšenica će se morati adekvatno pospremiti, i to u ona skladišta u kojima će se moći efikasno sušiti.
Politika
Bečej - „Vojvodina agrar“ iz Bečeja, najveća poslovna asocijacija poljoprivrednika u Srbiji (ima zasnovanu proizvodnju na 150.000 hektara), uputila je zahtev Vladi da ovogodišnji otkup roda pšenice bude 400.000 tona po ceni od 14 dinara za kilogram. Ova asocijacija tvrdi da je ova cena ispod proizvodne i da zapravo ne omogućuje pokrivanje uloženih troškova. S obzirom da je žetva sasvim neizvesna, „Vojvodina agrar“ predlaže državnoj administraciji da pravo na otkup po ovoj ceni imaju svi registrovani poljoprivrednici, a da najmanja isporučena količina preko „Produktne berze“ u Novom Sadu bude 100 tona za fizička lica i 500 tona za pravna lica, a da troškovi subvencija skladištenja budu isti za sve klase.
AgroServis
Beograd - Državne robne rezerve Srbije u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede prema pripremljenom predlogu Uredbe za Vladu, otkupiće 60.000 tona ovogodišnjeg roda pšenice po ceni od 12 dinara za kilogram. Pravo na prodaju državi preko Produktne berze u Novom Sadu imaće, kako nezvanično saznaje „AgroServis“, registrovana poljoprivredna gazdinstva, a sa najmanjom količinom od 20.000 kilograma i najvećom 100.000 kg. Za sada, u pripremljenom nacrtu Uredbe nisu upisane zadruge i udruženja poljoprivrednika, što se može pokazati kao loš potez, jer je malo onih domaćina koji će ove godine bez „udruživanja količina“ moći da isporuče najmanju navedenu količinu. Na ovakav otkup država se opredelila iako na lageru ima 130.000 tona zrna, jer se želi podstaći tržište pšenice koje kod nas „stoji“ skoro trideset dana na ceni od 10,50 dinara za kilogram, iako se zna da se proizvodna cena kreće od 14 do 17 dinara. Međutim, obilne padavine koje su juče i danas samo u Vojvodini bile 38 litara (Novi Kneževac) do 130-150 litara po metru kvadratnom u Banatu, potpuno ugrožavaju letinu. Kako tvrde stručnjaci, ovo vreme pogoduje razvoju gljivičnih oboljenja na klasu pšenice koja ugrožavaju količinu i zdravstvenu ispravnost zrna. Praktično, umanjeni prinosi – ispod 4,5 tone po hektaru će znatno povećati proizvodnu cenu, pa se već sada može čuti da ratari imaju gubitke i da sa trgovačkom cenom od 20 dinara ne bi pokrili ulog. Sada ispada da je manja setva – svega 486.000 hektara – ratare spasla od većih gubitaka!
Ljubljana - Pčelarski savez Slovenije je 22. maja ove godine pokrenuo veliku kampanju pod nazivom "Sačuvajmo pčele". U okviru te kampanje, postavljena je posebna internet stranica, putem koje možete možete da podržite ovu akciju.
Internet stranica, sa detaljnijim informacijama, nalazi se na http://www.ohranimo-cebele.si/default.asp?sif_co=51, dok se glas potpore kampanje može dati u dnu stranice na adresi http://www.ohranimo-cebele.si/default.asp?sif_co=57, što je već učinilo mnogo pčelara, ali i nepčelara, kao iz same Slovenije, tako i susedih zemalja pa i Srbije; svih koji shvataju značaj ovog ugroženog majušnog bića.
Dejan Kreculj
Novi Sad - Većina proizvođača mleka, članova Centralne asocijacije proizvođača mleka Vojvodine, tokom juna nije uspela da pokosi i uskladišti prvi otkos lucerke, pa rukovodstvo ovog udruženja apeluje na opštinske službe zadužene za poljoprivredu da pomognu stočarima u obezbeđivanju hrane za zimu zbog propalog otkosa.
Opstanak i produktivnost proizvodnje, kako kažu u ovoj asocijaciji, može da ugrozi loše vreme jer već danima farmeri nemaju uslova da skinu ječam i poseju silažni kukuruz, pa se sve nade polažu u postrnu setvu posle žetve pšenice.
Kako saznaje „AgroServis“, u većini opština na terenu rade komisije za procenu štete od nepogoda, ali u opštinama Zrenjanin, Titel, Žabalj, Sremska Mitrovica još niko nije prijavio štete nastale na krmnom bilju. Komisija iz Zrenjanina obećala je da će u materijalu pomoći farmu Primusa Bugara iz Ečke, gde je oluja odnela krov.
Posebne teškoće imaju proizvođači mleka koji koriste pašnjake uz Dunav od Neština do Beočina, čija stada su sada na obroncima Fruške gore i u skupljem režimu ishrane.
Sremska Mitrovica - Danas je u opštini Sremska Mitrovica počela procedura o izdavanju u zakup (prvi krug) državnog zemljišta od oko 3.853 hektara, koje se nalazi na području katastarskih opština Bešenovo, Grgurevci, Divoš, Jarak, Kuzmin, Laćarak, Martinci, Sremska Mitrovica, Čalma, Šašinci, Šuljam, Bosut, Veliki Radinci i Sremska Rača.
Danas su zainteresovani obišli ponuđene parcele, čija početna cena zakupa se kreće od 15.000 do 23.500 dinara po hektaru. Prijavljivanje traje do 30. juna, a licitacija će biti 5. i 6. jula. Poljoprivrednicima u objavljenom oglasu najviše smeta što je rok izdavanja u zakup na jednu godinu, a pozdravljaju ograničenje na zakup do 100 hektara, kao i prednost koja je data stočarima.
Lokalna samouprava iz licitacije je isključila dužnike, kao i pravna lica koja na teritoriji katastarske opštine nemaju u vlasništvu najmanje 10 hektara. Takođe je predviđeno da ponuđač, ako licitacijom dobije pravo na zakup sa uvećanom cenom za polovinu od početne, odmah uplati tu polovinu.
- Zbog nezavršenog razgraničenja zemljišta, a što je u toku, zakup je na godinu dana. Uz podršku Ministarstva poljoprivrede, obavićemo deobu parcela da bi izdali u zakup oranice gde su suvlasnici AD „Mitrosrem“ i AD „Čalma“, - rekao je za „AgroServis“ Goran Čekerinac, načelnik Gradske uprave za poljoprivredu, uz obećanje da će oglas biti javno realizovan, a zakupci odmah uvedeni u korišćenje zemljišta.
Ovo je trenutno najveća licitacija u Vojvodini i sprovodi se po dopunjenom modelu koji ne favorizuje velike kompanije.
Novi Sad - Prvog dana trgovine u ovoj nedelji na Produktnoj berzi u Novom Sadu nije zabeležen promet pšenice, dok je cena kukuruza u blagom porastu – 13,82 din/kg sa PDV.
U Mađarskoj cena pšenice je u porastu 12,13 din/kg, u Ukrajini 14,00 din/kg, a u Rusiji 12,64 dinara za kilogram.
Cena kukuruza je trenutno najveća u Francuskoj 15,85 din/kg, a najniža – 11,87 dinara za kilogram – u SAD.
