Ruma - Posetioci tradicionalnog vašara u Rumi, a pogotovo zainteresovani za tov junadi, vratili su se razočarani sa ovog događaja zbog svega onoga što su tamo videli. Ponuda teladi za tov je spala na par stotina komada, a cena od 300 dinara po kilogramu, u trenutku kada se utovljena grla jedva prodaju po 150 dinara, je uticala da prodaje gotovo i nije bilo.
Zbog još uvek obustavljenog izvoza, konja nije bilo na vašaru, kao ni uobičajene ponude krava. Na vašarskom prostoru izostala je i ponuda kukuruza, balirane lucerke, pšenice, kao i zrna soje. Trgovci rezervnih delova za mehanizaciju i manjih mašina tvrde da se promet svakog vašara sve više smanjuje i da je sve manja poseta i mnogi razmišljaju da više i ne dolaze na ovaj tradicionalni trgovački sabor. Traktor Ferguson, u voznom stanju, star dve i po decenije, iako je nuđen za svega 1.200 evra, nije promenio vlasnika.
AgroServis
Valjevo - Nakon što je pre više od jedne decenije u Kolubarskom okrugu propalo i ugašeno na stotine zemljoradničkih zadruga, u valjevskim i osečanskim selima ponovo se osnivaju nove. Udruživanje proizvodnje srpskog seljaka, organizuju dve austrijske firme, „Rauh“ i „Podgorina fruht“, najveći prerađivači voća u ovom delu Srbije, koji su spremni da od proizvođača preko novih zadruga preuzmu čitav rod voća. U planu je i da nove zadruge podignu oko 300 ha novih zasada voća. Do sada su osnovane su zemljoradničke zadruge u Valjevskoj Kamenici, Miličinici, Donjoj Bukovici i Stavama, a nekoliko zadruga je niklo i na teritoriji opštine Osečina.
Moja farma
Beograd - Voćari u Srbiji bi, kako upozoravaju stručnjaci, ove godine mogli da ostanu bez većeg dela “izvoznog kolača”. Loši vremenski uslovi, kiša i grad, naime, pogoduju razvoju bolesti i oštećuju plodove, tako da će količina prvoklasnog voća, za koje su izvoznici zainteresovani, biti znatno manja nego što je to ranijih godina bio slučaj. Ovo nam predstavlja veliki problem, jer će samo mali deo plodova biti prve klase, koju izvoznici traže. Ostalo će, kako stvari stoje, morati u preradu, a tu nema zarade, tako da će biti jako teško “pregurati” godinu, kažu voćari.
Beograd - Ministarstvo poljoprivrede zaključilo je prijem zahteva za subvencionisanje nabavke traktora u iznosu od 30 ili 40 odsto vrednosti odabranih mašina. Evidentirano je 1.280 zahteva i sada je u toku obrada, prema uredbi koja je nedavno raspisana, i prema utvrđenoj listi isplaćivaće se subvencije koje ratari spajaju sa svojim sredstvima ili kreditima banaka. Za ovaj aranžman će se utrošiti, kako sada izgleda, u Ministarstvu poljoprivrede 400 miliona dinara, što će omogućiti da 200 prijavljenih domaćina kupi novu savremenu mehanizaciju.
U Udruženju mehanizatora – uvoznika subvencije države smatraju izuzetno korisnim potezom, što potvrđuje, kako navode, broj pristiglih zahteva, ali i dalje misle da su izdvojena sredstva nedovoljna.
- Svima je jasno da je ovo mala stavka i da je potrebno da se ona poveća i da više gazdinstava nabavi korisnu i neophodnu mehanizaciju – kaže Đorđe Mišković, predsednik ove asocijacije i predlaže Ministarstvu da do kraja godine raspiše novi krug za ove subvencije i poveća iznos.
Odvojeni iznos prema Uredbi za nabavku traktora je 400 miliona dinara, pa se naspram cene mehanizacije i navedenog popusta može očekivati da oko 200 poljoprivrednika na ovaj način kupi novu mehanizaciju. To je trećina od nekada zabeležene najbolje prodaje ovih proizvoda u Srbiji i praktično ovim aranžmanom se pomažu jednako i ratari i trgovci. Od početka godine do danas trgovci mašina su zabeležili simboličnu prodaju, a ta pojava je u celom regionu, pogotovo kada je reč o skupoj i kvalitetnoj mehanizaciji. Interesantno je da su za nabavku mehanizacije domaćinstva od trgovaca i banaka preuzela skoro 2.000 predračuna, ali se do određenog roka u Ministarstvu našlo manje od 700 zainteresovanih.
Sremska Mitrovica - Olujni vetar koji je danas zahvatio i Srem potpuno ili delimično je povaljao žitna polja. Stručnjaci Poljoprivredne službe u Sremskoj Mitrovici, nakon izveštaja sa terena, tvrde da su pojedine parcele sa klasom ječma ili pšenice kao tepih i da nije izvesno njihovo podizanje.
- Ječam je zbog težine klasa najviše pao, a potom pšenica na nižim terenima uz Savu. Ima mnogo parcela na kojima je rod 70 odsto na zemlji. Manje štete od vetra i kiše zabeležene su samo u Staroj Pazovi, Irigu i Rumi, a mnogo veće u Sremskoj Mitrovici i Šidu – kaže za „AgroServis” Lale Andonović, rukovodilac Poljoprivredne službe u centru Srema.
- Ovih dana pojavile su se i „vodena ogledala” na njivama, koje su tek posejane kukuruzom i uljaricama, pa ovde još, zapravo, i ne mogu govoriti o posledicama ovog kišnog i vetrovitog vremena – kaže Andonović.
On podseća poljoprivrednike da će sa pojavom sunčanih dana nastati „carstvo” za pojavu mnogih bolesti u voćnjacima, vinogradima i na oranicama i da tada poljoprivrednici potraže stručne savete od službi.
Podzemne vode koje se javljaju uz obalu Save su sve češća pojava, a kako nivo ove reke raste biće i sve više njiva pod vodom. Prema ocenama stručnjaka, za proletnju setvu u ovom delu Vojvodine više nema uslova, a parcele koje su slabo nikle ili su pod vodom poljoprivrednici će iskoristiti, verovatno, za biljke koje su do sada sejali u postrnoj setvi.
I u Sremu, s obzirom na vremenske uslove, niko se ne usuđuje da kaže kakva će biti žetva, niti kada će kombajni moći da uđu u ječmena polja.
Lika - Lika je prva u Hrvatskoj dobila diplomirane ovčare koji su završili prvi seminar ove vrste. Seminar je organizovala lokalna samouprava u saradnji sa Programom za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP). Seminar su uspešno završila 22 polaznika, profesionalci koji se bave ovčarstvom naveliko i na vlastitim porodičnim imanjima, piše htvatska štampa. Ova vrsta obrazovanja je najbolji način za uključivanje u tržišnu trku, povećanje konkurentnosti u proizvodnji kvalitetne hrane na evropskom tržištu, a posebno za brendiranje ličke jagnjetine, kažu organizatori seminara.
Skoplje - Vlada Makedonije zaključila je da ni posle gotovo 18 godina od formiranja Agroberze, koja je zamišljena kao distributivni centar gde bi bila koncentrisana ponuda prehrambeno-poljoprivrednih proizvoda koji bi bili nuđeni aukcijskom prodajom tržištu, njeno postojanje nema učinka. Ta veza nije uspostavljena, a ni plan iz 2007. da se berza podeli na tri dela nije dao očekivani efekat, prenosi makedonska televizija Kanal 5. Upravo je neorganizovanost otkupa proizvoda najbolnija tačka makedonskog poljoprivrednog tržišta. I ove godine, kako se navodi, mnogo proizvoda je ostalo na njivama, neprodato. Inače, poljoprivrednici su sve više okreću inostranom tržištu.
Inđija - Kompanija Sunoko planira da ove godine poveća otkup šećerne repe za 21%, na 1,7 miliona tona, najavilo je poslovodsto te kompanije. Direktor sirovinskog sektora Sunoka Dragan Popović kazao je da ta kompanija, u okviru koje posluju šećerane u Vrbasu, Baču, Pećincima i Kovačici, prošle godine preradila 1,4 miliona tona šećerne repe. Popović je istakao da se ove očekuje povećanje prinosa šećerne repe sa prošlogodišnjih 47 t/ha, na 54 t/ha u 2010. Na manifestaciji “Dani polja šećerne repe”, održanom na imanju Agrounija u okolini Inđije, rečeno je da šećerna industrija Srbije može da proizvede 500.000 tona šećera godišnje i najveći deo toga da izveze.
Prokuplje - Zbog kiše i loših vremenskih prilika ovogodišnji rod višanja na 2.100 ha u opštini Prokuplje biće 30% manji nego lane, izjavila je predstavnica Odeljenja za poljoprivredu te opštine Dragana Đurković. “Učestale kiše i velika vlažnost omele su oprašivanje pa su mnogi cvetovi ostali bez zametka”, kazala je Đurković agenciji Beta i dodala da je ovako lošem stanju u višnjarima doprinelo i to što zbog kiša nisu mogle da se primene odgovarajuće agrotehničke mere. Koliko je ovogodišnji rod u prokupačkom kraju podbacio najbolje se vidi ako se uporedi sa prošlogodišnjim koji je bio u nekim delovima opštine rekordan i iznosio od šest do 10 tona po hektaru zasada, navela je ona.
Subotica, Beograd - Problem sa parcelama pod suncokretom u subotičkom ataru, koji je zbog dugotrajnih kiša i prevelike vlage, kao i zbog korišćenja određenih herbicida potpuno uništen, Ministarstvo poljoprivrede pokušava sa reši u dogovoru sa velikim uljarama, jer je jedino rešenje ponovno zasejati te površine, kaže izvor Danasa u ovom ministarstvu. S obzirom na to da je reč o velikom trošku koji poljoprivrednici ne mogu podneti, kao i da je u interesu prerađivača da se planirane količine ove uljarice, ipak, obezbede, kompromis bi bio da se poljoprivrednicima obezbedi seme po znatno povoljnijoj ceni ili da im se besplatno podeli pri čemu bi deo troškova snosilo Ministarstvo.
