Novi Sad - Otvarajući 77. Međunarodni poljoprivredni sajam predsednik pokrajinske vlade Bojan Pajtić je rekao da su pre 122 godine prvi izlagači poljoprivrede u Novom Sadu „znali da ćemo danas biti ovde, ali nisu mogli ni da pretpostave da će na sajmu biti 1.300 izlagača iz zemlje i inostranstva“.
Uz podsećanje da je domaća poljoprivreda prošle godine ostvarila suficit u trgovinskoj razmeni od 680 miliona dolara i da je, bez obzira na globalnu ekonomsku krizu, zabeležen rast proizvodnje od dva odsto, Pajtić je rekao da su za razvoj ove privredne grane neophodna dalja ulaganja u nova znanja i nove tehnologije.
„Dokazali smo da na principima socijalne pravde možemo da uspešno obezbedimo razvoj agrarne politike u Srbiji. Naša želja je da neke nove evropske generacije sa ovih prostora jednog dana prenose ono čemu se svi danas nadamo i želimo“, rekao je Pajtić.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Saša Dragin rekao je da je agrarna politika Srbije socijalno odgovorna i da je okrenuta je prema malom proizvođaču, što će ostati težište Ministarstva poljoprivrede i u budućnosti.
„Međunarodni sajam poljoprivrede održava se u čast poljoprivrediku, koji svojim hrabrim rukama ustaje svakog dana u 5.00 sati da radi i pružio nam odgovor zašto na stolu imamo hranu“, rekao je Dragin.
Govoreći o narednim aktivnostima Ministarstva poljoprivrede, Dragin je ocenio da je vreme globalne krize iza nas, ali da Srbiju čekaju veliki izazovi, jer je put ka Evropskoj uniji težak i naporan. „Usvojili smo 32 zakona iz oblasti poljoprivrede, ali nas mnogi zakoni tek očekuju. Mnogo teškog rada je pred nama, jer smo u prošlosti mnogo vremena izgubili“, rekao je Dragin.
Ministar poljoprivrede i ruralnog razvoja Mađarske Jožef Graf, rekao je ispred prve zemlje partnera Međunarodnog sajma poljoprivrede u Novom Sadu da je Mađarska prevashodno poljoprivredna zemlja, sa otvorenim tržištem, sa kojeg s 30 odsto proizvoda izvozi, a prošle godine izvoz je iznosio 5,1 milijardu evra.
Prema njegovim rečima, 23 kompanije iz Mađarske koje učestvuju na poljoprvrednom sajmu u Novom Sadu predstaviće „sve ono što mora da prepozna i potrošač i trgovac kada je reč o mađarskoj prehrambenoj industriji“.
„Srbija predstavlja za Međarsku zemlju sa kojom su joj kontakti od velikog značaja. Mađarska podržava nastojanja Srbije usmerena u cilju brze integracije u evropske i euro-atlanske institucije, a ministarstva poljoprivrede naših zemlja su u tom smislu već uspostavile tesnu stručnu saradnju“, rekao je Graf.
Novosadski sajam
Selenča - Ministar za poljoprivredu Slovačke Vladimir Hovan uručio je fabrici „Zdravo-organic” iz Selenče bronzanu plaketu tog ministarstva, za razvoj progresivnih tehnologija u prehrambenoj industriji. Priznanje je primio generalni direktor Zoran Barjaktarović, i tom prilikom se zahvalio što su u Slovačkoj prepoznali njihove proizvode sa oznakom „zdravo-organic” i što im se otvaraju nove mogućnosti za plasman sokova.
Ministar Hovan i ambasador Slovačke u Srbiji Igor Furđik, obišli su i voćnjak na četiri hektara, za koji je njihova zemlja izdvojila donaciju od 110.000 evra.
Predsednik Upravnog odbora Centra za organsku proizvodnju Jozef Gašparovski,upoznao je goste sa napretkom Srbije u ovoj delatnosti i programskim ciljevima Centra, u čijem radu učestvuju i naučnici iz Slovačke.
Odgovarajući na pitanje „AgroServisa” – šta Srbija ne sme da pogreši na putu do EU, ministar Vladimir Hovan je rekao:
- Najvažnije su startne kvote u proizvodnji, od ratarskih kultura do količine mleka, površine vinograda, broja stoke... Od toga će i zavisiti obim podsticaja iz evropske kase. Slovačka to nije dobro uradila i naši farmeri sada primaju manje nego njihove kolege u Nemačkoj ili Francuskoj – rekao je Hovan i dodao da ima mnogo i drugih primera koji mogu pozitivno uticati na pridruživanje Srbije Uniji, a što oni mogu da prenesu kao iskustvo.
AgroServis
Beograd - Kriza je učinila svoje - manje se prodaje hrane, a istraživanja pokazuju da je potrošnja namirnica smanjena za pet odsto. Međutim, u maloprodajnim lancima ukazuju da su pad kupovne moći i nemogućnost da mnogi sebi obezbede osnovne namirnice za život, iz meseca u mesec, sve očigledniji. - Standard građana je, počev od prošle godine, znatno oslabljen, i kupci se sada uglavnom baziraju na osnovne namirnice: hleb, mleko, meso, šećer, jestivo ulje, povrće - kažu u velikim trgovinskim lancima. Kupci su se najpre odrekli skupih sokova i vina, ali i likera, konjaka i drugih žestokih napitaka, kao i raznih grickalica.
Moja farma
Svilajnac - Posle tri meseca otkako je izraelska firma „Grin onli“, od opštine Svilajnac dobila na korišćenje 12,5 ha imanja, a samo dva meseca otkako je iz Izraela stigla oprema, podignuto je 112 plastenika ukupne površine od 5,5 ha i kompletno je završena sadnja začina „estragon“ i luka „vlašac“, koji se dosad nisu gajili u ovom delu Srbije, kao i nane. Završen je i sistem kompjuterskog navodnjavanja „kap po kap“, pa 1,8 miliona strukova bilja, čiji je poodrasli rasad avionom dovezen iz Izraela, odlično napreduje. Način rada izraelskih stručnjaka, pod čijim nadzorom je u protekla dva meseca radilo šezdesetak naših ljudi, izazvao je veliku pažnju poljoprivrednika u Resavi.
Đurđevo - Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede danas je sa osiguravajućom kućom Delta Generali objavilo novi paket - osiguranje useva od suše. Država će svakom domaćinu koji osigura usev prema zaključenoj polisi platiti 40 odsto troškova, dok uslove za naknadu eventualne štete, kao i planiranih prinosa, između sebe ugovaraju kompanije i osiguranik.
Prvu polisu za osiguranje od suše u Srbiji potpisao je poljoprivrednik Ljubiša Gajšin iz Đurđeva, za parcelu na kojoj je posejano 20 hektara kukuruza.
- Delta Generali će mi platiti odštetu ako od maja do avgusta u ovom delu Bačke bude manje od 220 litara padavina. Ta odšteta se kreće od 10-40 odsto vrednosti osiguranih prinosa, što zavisi od količine padavina. Osigurao sam prinos od 8.000 kilograma kukuruza u zrnu po hektaru, po ceni od 10 dinara za kilogram - kaže Gajšin u čijem ugovoru sa osiguravajućom kućom još i piše da se veliki pljuskovi od 100 litara po m2 isključuju iz zbira ukupnih padavina ili će se minimalno obračunati.
Moskva - Rusija je u prvom tromesečju smanjila uvoz pilećeg mesa čak tri puta u odnosu na isto razdoblje prošle godine, sa 147.400 na 49.000 tona, objavila je ruska carinska služba. Vrednost ruskog tromesečnog uvoza piletine je, takođe, smanjena i to na 69,5 miliona dolara sa 158,7 miliona dolara 2009. Ruski eksperti ukazuju da je pad uvoza živinskog mesa rezultat obustavljenih isporuka piletine iz SAD zbog novih propisa koji su stupili na snagu 1. januara ove godine. Većina američkih proizvođaca pilećeg mesa, naime, nije prilagodila svoje tehnologije novim ruskim propisima, koji zahtevaju da se sadržaj hlora u rastvoru za obradu mesa smanji četiri puta.
Novi Sad - Kanada će posle 20 godina ponovo nastupiti na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, a posetiocima će se predstaviti devet firmi iz te zemlje, saopšteno je iz Ambasade Kanade u Beogradu. Pojedine firme iz Kanade i prethodnih godina su učestvovale na sajmu, a ove godine je ministarstvo poljoprivrede Kanade, u saradnji sa ambasadom u Beogradu, odlučilo da direktno učestvuje na toj manifestaciji. Kanadske firme će izložiti čitavu paletu svojih proizvoda i usluga - elitnu genetiku u goverdarstvu i svinjarstvu, objekte i opremu za svinjarske, govedarske i živinarske farme ali i usluge kao sto su projektovanje i racionalizacija upravljanja farmama.
Beograd - Ministarstvo poljoprivrede Srbije saopštilo je juče da će od 15. maja početi isplatu 14.000 dinara subvencije po hektaru registrovanim poljoprivrednicima, a na osnovu Uredbe o regresiranju ratarske i povrtarske proizvodnje u 2010. “Prvo će se isplaćivati subvencije za površine koje su u marginalnim područjima i na Kosovu, a najkasnije do 20. maja počeće isplata i poljoprivrednicima na ostalim područjima”, rekao je agenciji Beta direktor Uprave za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede Dejan Serdar. Prema njegovim rečima, novac će dobiti najpre oni koji su prvi podneli zahtev za subvenciju. “Novca ima i biće ga dovoljno za sve”, dodao je on.
Novi Sad - Danas je u Novom Sadu zvanično predstvaljen Kompenzacioni fond Republike Srbije kao glavna poluga u primeni Zakona o javnim skladištima, koji je prošle godine usvojen na predlog Ministarstva poljoprivrede, sa ciljem da se poboljša tržišna sigurnost poljoprivrednika.
- Javna skladišta, uz rad ovog fonda, spremna su da funkcionišu od polovine ove godine – izjavio je dr Saša Dragin, najavljujući ovim bolje poslovanje za poljoprivrednike, koji predajom robe u ovlašćene silose dobijaju vrednosni zapis, a na osnovu njega kredite kod banaka i mogu da biraju najbolje tržišne uslove za prodaju.
Dragin je istakao da je ovim ceo sektor javnih skladišta uređen mnogo brže nego u drugim zemljama, a da je u eksperimentalnoj fazi u sistemu javnih skladišta prijavljeni kapacitet od 200.000 tona. Prema procenama stručnjaka, trenutno u Srbiji je moguće da odmah startuje najmanje 15 javnih skladišta, a uz manje tehnološke dopune još 40, što bi praktično Srbiju svrstalo među zemlje sa kvalitetnom skladišnom strukturom i novim kvalitetom u trgovini preko Produktne berze ili po želji kupca.
Najveći tehnički nedostatak sadašnjih skladišta u Srbiji jeste nedostatak kvalitetne biološke merne tehnike i više usipnih koševa za razvrstavanje kvaliteta zrna.
Ministarstvo poljoprivrede planira da uskoro licencira i javna skladišta za voće i povrće, koja će raditi po istom principu kao i skladišta za žitarice i uljarice.
Brisel - Proces pristupanja EU i šest godina članstva doneli su najveće koristi poljoprivrednicima u Letoniji, Estoniji i Poljskoj, pošto su se u periodu od 2000. do 2009. godine njihovi prihodi povećali čak i za 140%. Od starih članica Evrope najviše su, za 71%, porasli prihodi poljoprivrednika u Velikoj Britaniji koja je pradoksalno jedan od najžešćih kritičara darežljivosti zajedničke evropske kase prema farmerima. Prihodi poljoprivrednka u EU jesu u tih poslednjih devet godina rasli ali istovremeno se smanjivao udeo zaposlenih u poljoprivredi i, prema tim podacima, danas je u celoj Uniji u poljoprivredi 3,7 miliona radnih mesta manje nego početkom stoleća.
Novi Sad - Pokrajinski sekretarijat za razvoj poljoprivrede raspisao je konkurs za dodelu kredita za nabavku osnovnih stada u ovčarstvu i kozarstvu u ukupnom iznosu od 20 miliona dinara. Krediti će se dodeljivati registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima na području APV sa najvišim iznosom od 12 hiljada evra i najnižim od hiljadu evra, na rok od 18 meseci, sa grejs periodom od 12 meseci i godišnjom kamatnom stopom od 1,9%. Pokrajinski fond Vojvodine za razvoj poljoprivrede otvorio je konkurs za dodelu kredita za nabavku nove poljoprivredne mehanizacije u voćarstvu i vinogradarstvu u ukupnoj vrednosti od 25 miliona dinara. Konkurs je otvoren 9. maja i trajaće do 30. maja.
Beograd - Osnovna ideja novog Zakona o bezbednosti hrane jeste da za kvalitet i zdravstvenu bezbednost hrane odgovaraju proizvođači, a da uloga inspekcijskih službi ubuduće bude “manje policijska”, izjavio je direktor Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede Dušan Pajkić. „Inspekcija će u prelaznom periodu, do potpunog stupanja na snagu tog zakona 11. juna 2011., morati oštrije da kontroliše proizvođače, kao i da deo uzoraka češće uzima i daje na analize”, kazao je Pajkić. On je rekao da treba razlikovati službeni nadzor, odnosno kontrolu koja se obavlja u proizvodnim objektima i monitoring na terenu, koji podrazumeva kontrolu ispravnosti proizvoda na tržištu.
