Brisel - Evropska komisija predložila je povećanje budžeta Evropske unije za 2011, ukazavši da je cilj tog predloga pomoć u oporavku bloka iz ekonomske krize. Nacrtom budžeta predviđeni su troškovi od 131,1 milijardu evra, što je oko 5,9% više nego u 2010. Izdaci za poljoprivredu, uključujući široko kritikovane direktne subvencije farmerima, ostaće na stabilnom nivou od 58 milijardi evra. Mnogi političari i stručnjaci su ukazivali da su troškovi za poljoprivredu, na koje odlazi više od 40% budžeta, rasipnički i da narušavaju međunarodnu trgovinu.
Moja farma
Brisel - Vlade država članica Evropske unije izražavaju spremnost za formulisanje globalnog kodeksa ponašanja u oblasti stranih investicija u poljoprivredno zemljište država u razvoju, stoji u nacrtu izveštaja o prehrambenoj bezbednosti koji bi ministri spoljnih poslova Unije trebalo da usvoje u maju. Kako je navedeno, države članice Unije finansijski će podržati nacionalne i regionalne politike i strategije u oblasti poljoprivrede i prehrambene bezbednosti i povećati ulaganja u programe za borbu protiv hronične i akutne neuhranjenosti. Međutim, pojedine organizacije kritikuju evropsku 27-moricu da se planirani kodeks ponašanja odnosi samo na velike investicije.
Beograd - Srbija je dobila dozvolu za izvoz proizvoda od ribe u Evropsku uniju, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede. Početkom 2010. godine, u Srbiji je boravila veterinarska inspekcija Unije FVO (Misija EU za hranu i veterinu), koja je izvršila proveru sistema. Inspekcija je utvrdila da Srbija poseduje istovetan sistem kontrole u proizvodnji i prometu ribe i proizvoda akvakulture, da je uvela standarde EU i da je garant za izvoz, što je rezultiralo stavljanjem naše zemlje na listu zemalja iz čijih objekata može da se izvozi na tržište zemalja Unije. Direktor Uprave za veterinu Zoran Mićović kaže da će dozvole za izvoz ribe izdavati ova Uprava.
Vašington - Šesnaest američkih proizvođača hrane saglasilo se da smanji količnu soli u svojim proizvodima - od slanine preko kečapa do pirinča - u okviru nacionalnog programa čiji je cilj da Amerikanci ubuduće unose 20% soli manje nego danas. Među kompanijama su Hajnc (Heinz), Starbak (Starbuck), Kraft i lanac za prodaju sendviča Sabvej (Subway). Sporazum se odnosi sa dvanaestak uobičajenih prehrambenih proizvoda. Većina zdravstvenih organizacija preporučuje 1.500 do 2.400 miligrama soli dnevno za potrebe zdravog odraslog coveka. Svođenje unošenja soli na taj novo značilo bi sprečavanje između 44.000 i 92.000 smrtnih slučajeva godišnje u SAD i uštedu između 10 i 24 milijarde dolara.
Pariz - Oko 10.000 francuskih poljoprivrednika, na više od 1.300 traktora, juče se prošetalo ili provezlo ulicama Pariza, tražeći od vlade da hitno poveća cene žitarica kako bi preživeli drastičan pad prihoda, s kojim se suočavaju već dve godine. “Demonstranti su došli da, uoči posete komesara EU za poljoprivredu, izraze nezadovoljstvo ovim sektorom i ukažu na krizu s kojom se poljoprivreda suočava”, izjavio je Dominik Baro, sekretar sindikata poljoprivrednika FNSEA. Nezadovoljstvu francuskih ratara, koji spadaju među najproduktivnije na svetu, ove godine je dodatno doprinelo ograničenje subvencija i strahovanje da bi cene mogle ponovo da padnu zbog obilne žetve.
Zagreb - U susednoj Hrvatskoj dva meseca pre početka žetve glavni akteri na tržištu pšenice već su počeli da zauzimaju pozicije. Seljačka računica pokazuje da bi cena trebala biti 165€/t, pri čemu se zaštitna ne sme spustiti ispod 124€/t.Otkupljivači, tvrde da je cena pšenice na svetskom tržištu zbog visokih zaliha niska i u otkupu bi mogla biti ista ili čak niža nego prošle godine. Dva glavna otkupljivača, Agrokor i Žito, ove godine se u otkup navodno neće uključiti, a sve bi to moglo dovesti do kolapsa tržišta. Svetske procene pokazuju da će cene sirovina i hrane sledećih pet do sedam godina ostati stabilne, ali će oscilirati, sa mogućnošću rasta kao što je bilo 2007. i 2008. godine.
Jutarnji list
Novi Sad - Sa 900 hiljada tona proizvedenog krompira daleko prevazilazimo svoje potrebe. Prema ocenama stručnjaka, većina tog povrće nezadovoljavajućeg je kvaliteta. Značajnije unapređenje može se očekivati tek dobijanjem dozvole za izvoz na tržište Evropske Unije. Ove godine krompir je zauzeo 90.000 hektara od čega je četvrtina u Vojvodini. Najkvalitetiji krompir čini manje od 10 odsto proizvodnje i on završava u trgovačkim lancima. Prema mišljenju profesora na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu Zorana Broćića, razlozi za nekvalitetan krajnji proizvod su: zastareo sortiment, neodgovarajuća tehnologija proizvodnje i neadekvatno čuvanje. Kako on naglašava treba da težimo standardima u razvijenim zemljama, gde je krompir u malim pakovanjima, obeležen prema sorti i nameni.
Jedan od retkih proizvođača kod nas koji je postigao značajne standarde standarde u proizvodnji je Mako Čarnić u Begeču. Na 35 hektara proizvodi mladi krompir za velike trgovačke lance koji kupuju isključivo robu prve klase. On kaže da zahvaljujući kvalitetu nema problema sa trgovcima. Iako je za mart Ministarstvo za poljoprivredu najaviljivalo dobijanje dozvole za izvoz na tržište Evropske unije, to se nije dogodilo. Stručnjaci predviđanju da dozvolu nećemo dobiti još godinu dana, a bez značajnijeg izvoza na tradicionalna tržišta Rumunije i Bugarske neće biti ni većih investicija u proizvodnju kvalitetnog krompira.
Đorđe Simović, Poljoprivreda.info
Novi Sad - U susret 77. međunarodnom poljoprivrednom sajmu članovi Poslovnog udruženja uvoznika poljoprivredne mehanizacije najavili su značajne popuste pri kupovini. Uz subvencije države od 30 do 40 odsto za kupovinu nove poljoprivredne mehanizacije, na predstojećem Poljoprivrednom sajmu paori pri kupovini mogu da računaju i na popust od 5 odsto koji nude prodavci. Predsednik Poslovnog udruženja uvoznika poljoprivredne mehanizacije Đorđe Mišković istiakao je da bez obzira na značajne povoljnosti pri kupovini i subvencije države, poljoprivrednici za sad, značajnije ne kupuju novu mehanizaciju. Zamenik generalnog direktora kompanije Res Trejd, Vojislav Skendžić kaže da bez obzira na ekonomsku krizu strani proizvođači poljoprivredne mehanizacije nisu hteli da daju veći popust. Skendžić ističe da je šansa za veću prodaju poljoprivredne mehanizacije povezivanje sa prerađivačkom industrijom kao garantom u trgovini, što je Res Trejd potvrdio prodajom pet traktora kompaniji Sunoko, vlasniku četiri šećerane u Srbiji.
Vašington - Američki ministar finansija Timoti Gajtner i koosnivač “Majkrosofta” Bil Gejts najavili su da će pokrenuti globalni poljoprivredni fond za podsticanje proizvodnje hrane u zemljama u razvoju. Globalni program za poljoprivredu pomoći će poljoprivrednicima u siromašnim zemljama da proizvode više hrane i ostvare veću zaradu, ukazali su oni. SAD su osnivanje tog fonda predložile prvi put na sastanku Grupe osam najrazvijenijih zemalja 2008. u Italiji , gde su pozvale zemlje sveta da zajednički investiraju u poljoprivredu u najsiromašnijim zemljama sveta. Gejts i Gajtner su ukazali da je za fond obećano blizu 900 miliona dolara od sada pa do 2012.
Moskva - Ruska agencija za nadzor prehrambenih proizvoda nije odobrila finskoj filijali najvećeg svetskog proizvođača prehrambenih proizvoda kompanije “Nestle” da na rusko tržište isporučuje dečju hranu. Direktor agencije Genadij Oniščenko je ovu odluku obrazložio “slabljenjem tehnološke discipline u proizvodnji artikala koji se isporučuju ruskom tržištu”, prenela je agencija RIA Novosti.
Predstavnici kompanije “Nestle Rusija” su izjavili da nisu dobili nikakvo obaveštenje od agencije kojim bi se zabranjivao uvoz njihovih proizvoda. “Nestle” u Rusiji ima 14 fabrika koje proizvode konditorske proizvode, instant kafu, sladoled, keks i vodu za piće.
Brisel - Uz buduću poljoprivrednu politiku EU, od koje se očekuje da ima povećan fokus na zaštitu biološke raznolikosti, promociju održive poljoprivrede i postizanje ciljeva smanjenja CO2, organska poljoprivreda može zavredeti više pažnje. Prema Evropskoj komisiji, samo 4 odsto poljoprivrednih površina u EU trenutno koristi organska poljoprivreda. Anna Barnett iz Direktorata za okolinu istaknula je da fokus treba biti na smanjenju zagađenja poljoprivrednog zemljišta, koje se trenutno koristi za konvencionalnuu poljoprivredu, od 96%. Ona napominje da 50% francuske pitke vode, na primer, treba očistiti od pesticida pre nego što bude adekvatna za korišćenje.
Irig - Kompanija “Rudnap Agrar” otpočela je u opštini Irig na južnim obroncima Fruške Gore podizanje jednog od najvećih voćnjaka u regionu koji će se prostirati na više od 500 ha površine, a očekuje se da će razvoj voćarstva doprineti i ekonomskom napretku Iriga i većoj uposlenosti lokalnog stanovništva. “Rudnap Agrar” će u narednom periodu uložiti 50 miliona evra kako bi plantaže prerasle u najsavremeniji voćnjak u regionu, a projekat sadnje odvija se u više faza. Samo u ovoj godini biće zasadjeno 490.000 sadnica jabuka na površini od 130 ha, a u prvoj fazi sadnje biće investirano 12,5 miliona evra.
Valjevo - U valjevskom kraju je ponovo počelo masovno osnivanje zemljoradničkih zadruga, zahvaljujući tome što je nekoliko fabrika za preradu voća i hladnjača, pre svega austrijski “Rauh” u Koceljevi i “Podgorina fruht” u Osečini, najavilo spremnost da pod povoljnim uslovima preuzme čitav rod voća u ovako organizovanoj proizvodnji. Ovog proleća osnovane su zemljoradničke zadruge u Valjevskoj Kamenici, Miličinci, Donjoj Bukovici, Stavama, a nekoliko zadruga je niklo i na teritoriji opštine Osečina. Valjevski kraj je do pre desetak godina bio prepoznatljiv po velikom broju uspešnih zemljoradničkih zadruga, od kojih su mnoge u međuvremenu otišle u stečaj.
