Zagreb - Ako hrvatska Vlada idućih mesec dana ne krene uzlaznom putanjom i ne poradi na rešavanju bitnih problema - propadanje 2-4 poljoprivredna gazdinstva dnevno, uvoz loše robe i nezaštićena domaća poljoprivredna proizvodnja, velika nezaposlenost na selu, poljoprivrednici će zatražiti ostavku cele Vlade i ponovo, iza 15.juna, morati na ulice, u proteste. - Ako nas Čobanković uskoro ne primi, moraćemo na ulicu, na koju nas tera i činjenica da je do žetve ostalo samo 2,5 meseca, a ništa nije pripremljeno za taj posao - rekao je predstavnik virovitičko-podravskih seljaka Zvonko Pipić. Ranije nego ikada seljaci su juče istakli i zahtev za minimalnom cenom pšenice od 165€/t.
Moja farma
Irig - Odbor za poljoprivredu Skupštine Vojvodine podržao je opštinu Irig u revitalizaciji vinogradarskog podruma u tom mestu u skladu sa projektom “Vinski Srem”. Odbor će se založiti kod Vlade Srbije da republička Direkcija za imovinu dozvoli iznajmljivanje Podruma u Irigu na 40 godina, umesto na zakonom predviđenih 10 godina. Prema rečima predsednika opštine Vladimira Petrovića, investitori sa kojima su razgovarali ne žele da ulažu novac na tako kratak period, kada je poznato da je životni vek vinograda 40 godina. Lošim upravljanjem u poslednjih 10-tak godina podrum u Irigu doveden je u teško stanje. Oporavak je započet lane njegovim vraćanjem opštinskoj upravi.
Đorđe Simović, Poljoprivreda.info
Kragujevac - U Kragujevcu je predstavljene Uredba Vlade Srbije o utvrđivanju programa izvođenja radova na zaštiti, uređenju i korišćenju poljoprivrednog zemljišta u ovoj godini, za šta su za razliku od ranijih,planirana veća sredstva koja iznose 1,7 milijadi dinara. Korisnici tih sredstava mogu biti lokalne samouprave, registrovana poljoprivredna gazdinstva, fakulteti i instituti, rekao je načelnik Odeljenja za zaštitu i uređenje poljoprivrednog zemljišta Zoran Knežević. On je objasnio da lokalne samouprave mogu za dobijanje sredstava da konkurišu direktno i to za finansiranje određenih radova kao što su protivgradna zaštita, protiverozivne mere, uređenje poljskih puteva. Kada je reč o poljoprivrednim gazdinstvima oni mogu, posredstvom lokalne samouprave, da konkurišu za odvodnjavanje i navodnjavanje zemljišta, poboljšanje kvaliteta poljoprivrednog zemljista, kontrolu plodnosti i drugo. Knežević je izneo i podatke da je u Srbiji od oko 5,1 mmilion hektara poljoprivrednog zemljišta oko četiri obradivo, i da je prosečan posed površine oko tri hektara što je, kako je rekao, nedovoljno za ozbiljnu poljoprivrednu proizvodnju. “Da bi naši poljoprivrednici bili konkurentniji neophodno je proširenje poseda ali i stalna edukacija”, naglasio je Knežević na prezentaciji vladine Uredbe, kojoj su prisustvovali predstavnici poljoprivrednih stručnih službi ne samo iz Kragujevca već i iz Kraljeva i Novog Pazara.
Beograd - Ministarstvo poljoprivrede pozvalo je poljoprivrednike da Upravi za trezor, gde su registrovali gazdinstvo, podnesu zahtev za regresiranje repromaterijala. Poljoprivredni proizvođači koji su obnovili registraciju porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, moći će u Upravi za trezor gde su registrovali gazdinstvo da podnesu zahtev za regresiranje repromaterijala u dva termina - od 1. maja do 30. juna i od 1. do 30. septembra, kaže se u saopštenju. Jedan od osnovnih uslova za ostvarivanje regresa je da poljoprivrednici izmire obaveze prema Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje do 30. aprila.
Krit - Vlasti na ostrvu Krit u Grčkoj pokrenule su kampanju za suzbijanje moljca koji uništava biljke paradajza. Reč je o moljcu Tuta absoluta poreklom iz Južne Amerike. Ministarstvo za poljoprivredu održalo je hitan sastanak sa predstavnicima udruženja poljoprivrednika da bi se razmotrio problem. Na sastanku je konstatovano da je neophodna saradnja za suzbijanje “insekta koji preti da kvantitativno i kvalitativno uništi proizvodnju paradajza na Kritu”.
Novi Sad - Laboratorija za zemljište i agroekologiju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo ima dugogodišnje iskustvo u kontroli kvaliteta đubriva.
Za poljoprivrednike, zadruge i preduzeća u Institutu rade analizu đubriva na sadržaj hranljivih elemanata: azota, fosfora, kalijuma i mikroelemente. Analiza obuhvata i fizičke osobine, to su ispitivanja na sadržaj vlage, veličinu čestica kao i druge.
Cena analize je 2.000 po hranljivom elementu. Prema tome, analiza azotnih đubriva iznosi 2.000 dinara, a NPK đubriva 6.000 dinara. "Možda to izgleda na prvi pogled skupo, međutim analiza većih količina đubriva se višestruko isplati. Na veću količinu uzoraka đubriva dajemo popust od 10 odsto." kaže tehnički rukovodilac laboratorije za zemljište i agroekologiju Jordana Ninkov.
Ona predlaže poljoprivrednicima da prilikom uzorkovanja đubriva pozovu poljoprivrednog inspektora, koji je dužan da se na njihov poziv odazove. U tom slučaju će analize bite verodostojne u slučaju eventualnog spora ukoliko đubrivo ne odgovara važećem Pravilniku.
Srbija - Srbija više izvozi alkohola i cigareta nego što uvozi, uprkos ustaljenom mišljenju da smo isključivo uvoznici ove vrste robe. Postali smo 51. svetski izvoznik u ovom trgovinskom sektoru sa verovatnoćom uspona ka 45. mestu. „U prethodne tri godine došlo je do velike ekspanzije izvoza pića i duvana. Suficit u trgovini pićima i duvanom iznosi 132 miliona dolara u 2009.“, objašnjava stručnjak za makroekonomska kretanja Miroslav Zdravković. Problem je, međutim, što Srbija još nije zaštitila nijedno alkoholno piće kao svoj brend, bez obzira na to što ima ogroman potencijal za proizvodnju svih vrsta rakije kojima može da “osvoji svet”.
Novosti
Beograd - Prodavce koji na pijačnim tezgama nude i hranu nepoznatog porekla, suvomesnate proizvode i konzerve, inspekcije Ministarstva poljoprivrede i ubuduće će redovno kažnjavati. Ali, ne samo njih. „Pijačnim upravama smo dostavili precizna uputstva kome mogu da izdaju rešenje za trgovinu na pijačnim tezgama, tako da ćemo ih ubuduće smatrati odgovornim i naplaćivati im kazne ukoliko naši inspektori zateknu nelegalnu prodaju“, objasnila je Sanja Čelebićanin, načelnica Veterinarske inspekcije Ministarstva poljoprivrede. Kažnjavanje nelegalnih prodavaca je ustaljena praksa, ali je novina to što će sada posledice snositi i oni koji takvu trgovinu nisu sprečili. Konkretno, to se odnosi na hranu životinjskog porekla, čije je kontrolisanje u nadležnosti ove inspekcije, a koja mimo propisa dospeva na tezge najčešće u vidu konzervi, viršli i drugih prerađevina od mesa. Osim voća i povrća, na pijacamaje dozvoljeno prodavati i hranu životinjskog porekla, ali jedino u za to namenjenim objektima, i samo ukoliko se zna odakle potiče. Meso i prerađevine od mesa, kao i mleko i mlečni proizvodi, mogu se prodavati samo u objektima opremljenim rashladnim vitrinama, a i osoblje mora da ispunjava uslove predviđene sanitarnim i veterinarskim propisima – kažu u „Gradskim pijacama”. Potrošači bi trebalo da znaju da veterinarski inspektori jedino kontrolišu ispravnost i kvalitet hrane koja se legalno prodaje. Ukoliko odluče da pazare prehrambene namirnice na mestu koje za to nije predviđeno, igraju rulet sa svojim zdravljem.
Politika
Novi Sad - Prema tradicionalnoj proletnjoj anketi lista „Moje Gazdinstvo” iz Novog Sada, o reagovanju poljoprivrednika na donete uredbe Vlade o trošenju Agrarnog budžeta, većina učesnika ovu proizvodnu godinu ocenila je izuzetno teškom i neizvesnom. Među 305 intervjuisanih poljoprivrednika bilo je i 38 koji su izjavili da se nisu registrovali i da to neće više činiti. Kao razlog navode da u tome „ne vide korist”, da je „to za velike” ili da su „stari”...
Prema saznanjima ankete, najviše poljoprivrednika će koristiti podsticaje – premije za mleko i 14.000 dinara po hektaru. Kao izuzetno korisnu uredbu polovina poljoprivrednika ističe onu o subvencionisanim kreditima i o bespovratnim sredstvima za kupovinu mehanizacije.
Saznanje da država svega 30-32 evra po stanovniku godišnje odvaja za poljoprivredu i da je to manje nego pre pet godina, poljoprivrednici su prilično žučno komentarisali i najčešće su izrečene ocene: „sramota”, „samo im trebamo za izbore”, „eto zašto propada selo”, „sa takvom politikom ćemo uvoziti hranu”, „možda nema novaca”...
Navodeći kupce svoje robe (voće, povrće, stoka i žitarice) domaćini su rekli da je prodaju nakupcima ili prerađivačima posredstvom privatnih preduzeća. Zanimljivo je da niko kao kupca nije naveo zadruge.
Nabrajajući najveće troškove poljoprivrednici su istakli cenu dizela, zaštitnih sredstava, semena i rezervnih delova za mehanizaciju. Upitani šta očekuju od ove poslovne godine mnogi su rekli „ništa”, odbili da kažu, a više od polovine je prognoziralo bankrot ukoliko otkupne cene ne pokriju troškove proizvodnje. Nabrajajući cene s kojima bi bili zadovoljni, poljoprivrednici za pšenicu predlažu – 15-18 dinara, kukuruz 13-14, soju 35-38, suncokret 32 dinara, jabuke 45-55, krompir 22, mleko 32 dinara... maline 160-200 dinara, grožđe 42-50 dinara... I ovaj kontakt s poljoprivrednicima pokazao je da svako ima svoju računicu i da su nezadovoljni što ne mogu da odrede cenu svojih proizvoda. O radu Ministarstva za poljoprivredu čule su se opaske: „ostavljeni su sa malim budžetom” ili „nemaju podršku političara”, „rade koliko imaju novca”...
Vođa tima koji je sproveo intervju, Jelena Krstić, ocenjuje da se i pored jasnih pitanja odgovori ne mogu precizno svesti na jedan zaključak, ali se oseća zabrinutost za egzistenciju i da ima malo optimizma za boljitak. U reakcijama koje su se čule domaćini su zahtev da budu registrovani u Fondu za PIO da bi dobili subvencije okarakterisali kao podvalu, pogotovo što ovaj Fond traži da se obaveze za registraciju plate godinu dana unazad – znači, plaća se ono što nisu koristili – zaključila je Jelena Krstić, a prenosi „AgroServis”.
AgroServis
Selenča - U Selenči je otvoren prvi Centar za organsku proizvodnju u Srbiji. Otvarajući centar, Ministar za poljoprivredu Saša Dragin, najavio je znatno veća ulaganja nakon usvajanja zakona o organskoj poljoprivredi koji se očekuje u narednih desetak dana u republičkom parlamentu.
U Centru u Selenči obrazovaće se poljoprivrednici i radiće se na promociji veće potrošnje zdravstveno bezbedne hrane. Povećanjem površina pod organskom proizvodnjom smanjuje se zagađenje iz klasične poljoprivrede, čuvaju se voda i zemljište, racionalno se koriste prirodnih resursi, ali se i povećava zapošljavanje.
Otvorivši Centar, ministar za poljoprivredu Saša Dragin izjavio je da će novi zakon o organskoj proizvodnji omogućiti znatno veće subvencije u tu oblast poljoprivrede, i to 25.000 din u ratarskoj, 35.000 din u povrtarskoj i 45.000 din u voćarskoj proizvodnji.
U organskom stočarstvu, 15.000 din će se davati za krupniju a 5.000 din za sitniju stoku.
Srbija ima 600 hiljada hektara pogodnih za organsku poljoprivredu. U ministrastvu za poljoprivredu ističu da im je u narednim godinama cilj da se iskoristi bar deseti deo tih površina. Za organsku poljoprivredu sada koristimo manje od jedan odsto obradivih površina. Kao uspešne u tom vidu proizvodnje mogu se navesti Slovenija i Slovačka sa 7 odsto ili Austrija sa čak 10 odsto površina namenjenih organskoj poljoprivredi.
