Novi Kneževac - Seoska kuća u Đali (opština Novi Kneževac) prodata je za 700 evra.
- Ovo staro zdanje sa tri sobe, kupatilom i pola jutra bašte u ulici Branka Radičevića 22 prodali su Božanka i Kosta Ivanov – rekao je za „AgroServis” Jovan Bačikin, zamenik predsednika Saveta mesne zajednice u Đali i dodao da se godišnje u ovom selu, uz granicu sa Mađarskom, prodaju tri-četiri kuće.
Trenutno u selu ima oko 120 praznih kuća i zadružni dom – kaže Bačikin i za sprečavanje odumiranja ovog sela predlaže da granični prelaz sa Mađarskom počne da carini robu putnika, što bi povećalo promet raznih usluga i servisa u selu, a i mladi bi radije ostali tu da žive – kaže naš sagovornik.
Kuće koje se prodaju novim vlasnicima uglavnom služe kao vikendice, pa tako i ova koju su prodali Ivanovi.
AgroServis
Novi Sad - Do 14. aprila u Srbiji je kukuruzom zasejano oko 12.000 hektara, šećernom repom 42.300 hektara, dok jaru pšenicu nije niko sejao, pa je naše žitno polje ostalo 481.322 hektara.
U celoj Vojvodini setva još nije u punom zamahu, jer je u pojedinim regionima i juče bilo kiše.
Ratari su u dilemi šta i koliko da seju, jer izuzev nezvanične ponude za otkup suncokreta po ceni od 300 evra nijedna uljara se nije oglasila.
Nakon sprovedene ankete među najvećim poslovnim asocijacijama u Vojvodini i većim udruženjima, najviše ratara se opredeljuje za setvu kukuruza, jer, kako kažu, sa njim mogu da čekaju bolje cene i kada na njemu gube – „to je onda manja šteta”.
Međutim, za ovu setvu stižu i signali sa tržišta: počeo je veći otkup po ceni od 12,20 – 12,50 dinara (sa PDV), a u dve luke na Dunavu stižu barže za izvoz, o čemu su poljoprivrednici obavešteni – znaju da kupci ne mogu dugo čekati usidreni. U silosima oko Novog Sada, Pančeva i Zrenjanina, lagerovane količine kukuruza su manje nego lane u ovo doba godine.
Kukuruza u čardacima je najviše u severnom i južnom Banatu, ali je zbog troškova transporta do luka cena nešto niža.
Uljarska industrija je za svoje potrebe obezbedila polovinu potrebnih sirovina putem razmene i još uvek ne nudi uslove za preostali deo roda. U obračunima, koji su do sada napraviljeni sa ratarima, prerađivači su cenu zrna soje priznali po 250, odnosno 260 evra za tonu.
Ratari smatraju da će, zbog niske cene, suncokret biti za 20 odsto manje posejan. Nakon duže pauze u Vojvodini su zaključeni i prvi ugovori o kupovini soje na zeleno, po 28 dinara po kilogramu (sa PDV), što je u odnosu na trenutnu cenu zrna za ratare nepovoljno.
Setva jarog ječma je potpuno podbacila i obavljena je na svega 14.630 hektara u celoj Srbiji.
Gornji Milanovac - U opštini Gornji Milanovac u kojoj se sve više ulaže u razvoj seoskog turizma prihodi od te grane mogli bi da nadmaše one u „klasičnoj“ poljoprivredi. Zanimljivi su podaci do kojih su došli predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić i stručna saradnica Turističke organizacije Gornji Milanovac Zlatana Petrović: 80 registrovanih gazdinstava za seoski turizam u toj opštini sa 580 ležajeva u 2009. godini ostvarili su samo od prenoćišta prihod u vrednosti 230.000 €. Ova cifra ne uključuje prodaju prehrambenih proizvoda i suvenira. Taj prihod je srazmeran 30% od vrednosti psenice ili 10% od vrednosti sljive koju su ostvarila 7402 poljoprivredna gazdinstva u opštini Gornji Milanovac.
Đorđe Simović, Poljoprivreda.info
Beograd - U Srbiji će danas početi redovna šestomesečna sezona odbrane od grada. Za 1.601 protivgradnu stanicu obezbeđeno je po pet raketa, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod. Načelnik operative u Sektoru za protivgradnu odbranu RHMZ Zoran Babić kazao je da su protivgradne stanice snabdevene iz zaliha koje su iznosile 8.000 raketa. “U toku je tender za nabavku još 4.500 raketa koje će obezbediti da se do kraja maja radi normalno”, rekao je on i dodao da će se od Vlade Srbije hitno tražiti dodatna sredstva za nabavku 7.500 raketa kako bi se protivgradnim stanicama od 1. juna rasporedila nova količina i obezbedila efikasnost odbrane od grada na nivou prošle godine.
Moja farma
Novi Sad - Ratari u Vojvodini nude pšenicu po ceni 10,80-11,50 dinara za kilogram, ali se preko Produktne berze već dva dana nije zaključio nijedan aranžman. Blagi porast cene pšenice ima na berzi u Budimpešti, gde je cena jedne tone 99,82 evra za isporuku u maju. U Parizu je tona pšenice 126 evra, a u Čikagu 170,71 USD. Kukuruz na berzi u Novom Sadu prodavao se po 12,40 dinara po kilogramu sa PDV, u Budimpešti po 118,60 evra po toni, u Parizu 137,75 evra po toni za isporuku u junu, a na berzi u Čikagu zaključena je prodaja za maj po ceni od 136,61 USD po toni. Na berzi Miniapolis tona kukuruza je 125 USD. Sojina sačma na berzi u Čikagu, sa isporukom u maju, je prodata po 269,20 USD po toni, a zrno soje po 350,95 USD po toni.
Na našem tržištu suncokretova sačma ima, u odnosu na prošlu godinu, veliki rast i prodaje se po ceni od 18,29 dinara po kilogramu sa PDV. Tržište žitarica u Srbiji za ovo doba godine je smanjena, a veća ponuda kukuruza se može očekivati za desetak dana, kada ozbiljniji otkup planiraju i veliki izvoznici, koji su rezervisali utovare na dunavskim lukama.
Zagreb - Hrvatska je lane uvezla 98.000 tona povrća u vrednosti preko 90 miliona dolara i 167.000 tona voća za koje je plaćeno 150 miliona dolara. Najviše su kupovani paradajz (10.000 tona), luk (17.000 tona) i jabuke (20.000 tona), a procena je da se u zemlji proizvede tek polovina potrebnog voća, objavio je zagrebački “Jutarnji list”. Po vrstama, najveći uvoz zabeležen je kod krušaka, jer je gotovo cela količina tog voća na hrvatskom tržištu uvezena.
Beograd - Ministarstvo poljoprivrede Srbije saopštilo je juče da je vlada usvojila Uredbu o korišćenju podsticajnih sredstava za podizanje proizvodnih zasada voćaka, vinove loze i hmelja za 2010. U saopštenju se navodi da ta uredba omogućava subvencionisanje svih proizvodnih zasada podignutih na jesen 2009. i proleće 2010. Minimalna površina koja će se subvencionisati iznosi 0,3 ha za vinovu lozu, jagodaste voćne vrste i hmelj, odnosno 0,5 ha za drvenaste voćne vrste. Za podsticajna sredstva zahteve mogu podneti fizička lica, preduzetnici, privredna društva, škole, fakulteti, instituti, manastiri, odnosno svi koji podižu
voćnjake, vinograde i hmeljarnike. Kako navode iz Ministarstva, uslovi uredbe su povoljniji nego prethodne godine, jer za sredstva za zasade do jednog hektara mogu konkurisati fizička lica koja nisu osiguranici po osnovu poljoprivrede. Korisnici sredstava ostvaruju pravo na refundaciju troškova kupovine sadnica, a za zasade vinove loze i hmelja nadoknađuju se i troškovi postavljanja
naslona. Razlika u odnosu na prethodne godine jeste ta što subvencija nije fiksna po sadnici, već je u visini iznosa cene sadnica, pa su na taj način svi proizvođači, odnosno kupci sadnica u ravnopravnom položaju. Ministarstvo poljoprivrede najavilo je da priprema i Uredbu za podsticanje podizanja matičnih zasada osnovne kategorije, radi unapređenja domaće rasadničarske proizvodnje.
Brisel - Evropski komesar za poljoprivredu Dacian Ciolos izjavio je da je potrebna reforma politike EU u poljoprivredi kako bi se ta grana više uskladila sa očekivanjima građana 27 članica EU. Ciolos je juče u Evropskom parlamentu pokrenuo javnu raspravu o budućnosti zajedničke politike u poljoprivredi i principima, ciljevima i prioritetima te politike na evropskom nivou. U javnoj raspravi izjasniće se i poljoprivrednici i njihova udruženja, ekološke organizacije, potrošači. Evropski parlament će na osnovu javne rasprave, zajedno sa Evropskom komisijom, doneti konačnu odluku o novoj politici Unije u poljoprivredi, a celokupan proces odlučivanja mogao bi da potraje i dve godine.
Moskva - Tražnja žitarica u Rusiji će ove godine porasti za pet do sedam miliona tona zbog veće proizvodnje mesa, izjavila je ruska ministarka poljoprivrede Jelena Skrinjik. Ona je ukazala da žitni regioni Rusije treba da u svom daljem radu imaju na umu tu činjenicu i istovremeno skrenula pažnju da je za razvoj domaćeg stočarstva neophodno uvećati i proizvodnju krmnog bilja, objavljeno je na sajtu Finmarket.ru. Ove godine je, prema podacima državne statistike, u strukturi setvenih površina u Rusiji došlo do velikih promena, jer će površine pod kukuruzom, sojom i uljanom repicom biti povećane prosečno za 22% u odnosu na lanjske.
Pamplona - Na prvom sajmu ekoloških vina koji će se održati 11. i 12. maja u Pamploni - lavnom gradu španske autonomne oblasti Navara - učestvovaće više od 50 proizvođača organskih vina iz Španije, Portugalije, jugozapadnih regija Francuske i još 12 zemalja sveta, objavljeno je u Madridu. Edorta Lesaun, predsednik asocijacije 13 proizovođača organskog vina Navare, istakla je u intervjuu objavljenom na sajtu “espanarusa.com” da ova manifestacija predstavlja izalazak na međunarodnu scenu. Lesaunova smatra da će na sajmu u Pamploni po prvi put biti očigledno predstavljena sva raznovrsnost organskih vina koja se proizvode širom sveta.
Srbija - Tržište pšenice u Srbiji nikako da se stabilizuje. Jesenja setva pokazala je finansijsku nemoć paora koji su posejali hlebno zrno na najmanjim površinama ikada. Ova godina prema procenama stručnjaka će biti presudna za budućnost pšenice u Srbiji, jer će većina proizvođača odlučiti da je više ne proizvodi. - Na domaćem tržištu pšenice ponuda i dalje je znatno veća od tražnje, bez šanse da se to promeni ukoliko izostane intervencija države. Dobar rod pšenice u svetu i rekordne zalihe najavljuju nisku cenu hlebnog zrna u narednoj žetvi, što će dodatno otežati položaj naših proizvođača - objasnio je Vukosav Saković, direktor srpske Zajednice za žito.
