Beograd - Potrošači širom Srbije su u prvoj polovini marta morali da izdvoje značajno različite sume novca za iste životne namirnice. To su pokazali podaci Republičkog zavoda za statistiku. Razlike u cenama su tolike da je kilogram spanaća trebalo platiti od 60 dinara u Nišu, do čak 300 dinara u Novom Sadu. Cena kilograma krompira iznosila je od 10 dinara u Leskovcu do 50 dinara u Beogradu i Šapcu, a pasulja od 120 dinara u Vranju do 300 dinara u Zrenjaninu. Slična situacija se beleži kod cena voća. Jabuke su koštale od 20 dinara u Vranju, Kraljevu, Novom Pazaru, Smederevu i Zrenjaninu do 70 dinara u Sremskoj Mitrovici.
Moja farma
Bačka Palanka - Ove godine će u ataru bačkopalanačke opštine biti ponuđeno u zakup skoro 4.000 ha državnih oranica, izjavio je Mita Vlačanski, pomoćnik predsednika opštine zadužen za poljoprivredu. Prema njegovim rečima, početna cena zemljišta će biti formirana na nivou cene postignute na prethodnim javnim nadmetanjima. Novac koji zakupom ostvari lokalna samouprava biće pre svega usmeren za uređenje atarskih puteva, uz sredstva koja su mesne zajednice dobile od Autonomne pokrajine Vojvodine za te namene. Planirano je i ulaganje i u poljočuvarsku službu, koja od prošle godine nastoji da na teritoriji opštine sačuva zemljište i useve, dodao je Vlačanski.
Zagreb - Čak dve trećine državnoga poljoprivrednog zemljišta u Hrvatskoj nije u funkciji. Od raspoloživih 544.820 ha državnog zemljišta čak 356.937 ha obična je šikara, odnosno nije prodato ili dato u zakup i koncesiju, što je prema Zakonu o poljoprivrednom zemljištu obveza gradova i opština već devet godina. U resornom ministarstvu razmišljaju i da se početna cena za zakup, prodaju ili koncesiju državnog poljoprivrednog zemljišta umanji 30% za 2010., 2011., i 2012. kako bi se poljoprivrednicima olakšala kriza. Maksimalna količina zemljišta koju pojedinac može kupiti od jedinica lokalne samouprave biće, procenjuje se, od 150 do maksimalno 200 ha.
Večernji list
Beograd - Poljoprivreda i prehrambena industrija Srbije ostvarile su za prva dva meseca ove godine izvoz od 244,6 miliona dolara, što predstavlja rast od 17,5% u odnosu na isti period 2009., navedeno je u najnovijem biltenu PKS “Konjukturni trendovi”. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u januaru i februaru učestvovao je u ukupnom robnom izvozu sa 20,1%. Najvažniji proizvodi agrarnog porekla u izvozu u pomenutom periodu bili su žuti kukuruz, smrznuta malina rolend, rafinirani šećer od šećerne repe, smrznuta malina griz, jabuke i pivo dobijeno od slada u bocama.
Lipolist - Ministarstvo poljoprivrede će, po prvi put ove godine, obezbediti novčana sredstva za podsticanje proizvodnje ukrasnog bilja i to za izgradnju hladnjače kapaciteta od 1.000 do 2.000 metara kubnih i nabavku opreme, najavio je u Lipolistu kod Šapca ministar Saša Dragin. Za te namene obezbeđena su sredstva u ukupnom iznosu od 10 miliona dinara.
Za dobijanje podsticajnih sredstava moći će da konkurišu isključivo zemljoradničke zadruge sa najmanje 10 zadrugara koji su nosioci registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. Ministarstvo poljoprivrede pripremilo je i novi Zakon o semenu i sadnom materijalu poljoprivrednog i ukrasnog bilja, koji će biti usaglašen sa Direktivama EU.
Novi Sad - Pre uskršnjih kiša u Srbiji je šećernom repom zasejano oko 30.000 hektara, što je malo više od polovine očekivane setve.
Dragan Popović, menadžer sirovinskog sektora kompanije „Sunoko”, za „AgroServis” kaže da setva malo kasni, ali da je treba nastaviti čim vreme dozvoli.
- Mi smo posejali oko 24.000 hektara i kiša će pomoći da se formira snažan sklop biljaka. Nastavak setve imaće brzo nicanje 7-10 dana, jer će temperatura zemlje biti optimalna, a biljke će dobro stasati, jer će imati vlagu za klijanje. Praksa je pokazala da kada u početku marta seme ode u zemlju nicanje traje 3-4 nedelje. Sada će se u dobrim uslovima za klijanje i nicanje nadoknaditi probijeni agrouslovi – kaže Popović i podseća ratare da još uvek važi njihov poziv za razmenu repe za traktore John Deere u trajanju od pet godina.
Setva ostalih biljaka u Srbiji nije prekoračila rokove. Najviše je bila zastupljena setva jarog ječma, na 14.630 hektara, od toga u nišavskom okrugu 3.780, a zapadnobačkom 2.200 hektara. Setva jarog ječma ove godine biće za trećinu manja od uobičajene, jer su otkupljivači lane imali niske cene, a znatno je smanjen i broj stoke.
Uljana repica i pored dobrih uslova i otkupne cene zauzima svega 15.778 hektara, što je za četvrtinu manje od prethodne godine. Prema tvrdnjama ratara razlog za to je nedostatak znanja o zaštiti i kvalitetne mehanizacije za setvu i žetvu.
I pored toga što je u Srbiji posejano svega 481.324 hektara pšenice, nije evidentirana nijedna setva jare, što do sada nije bio slučaj.
AgroServis
Novi Sad - Garancijski fond AP Vojvodine obezbedio je 300 miliona dinara za odobravanje garancija za obezbeđenje dugoročnih kredita za nabavku nove poljoprivredne mehanizacije. Poljoprivrednici (fizička lica) nosioci registrovanih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava imaju mogućnost da konkurišu za nabavku kombajna, traktora i priključnih poljoprivrednih mašina.
Kredite će odobriti „Metals banka” iz Novog Sada u iznosu od 500.000 do 10.000.000 dinara uz fiksnu kamatnu stopu od 7,5% na godišnjem nivou.
Ukoliko učesnik Konkursa ostvari pravo na korišćenje podsticajnih sredstava za nabavku poljoprivredne mehanizacije po osnovu podzakonskih akata Vlade Republike Srbije, u obavezi je da iznos naplaćenih sredstava uplati banci na ime prevremene otplate kredita. Na neotplaćeni deo kredita obračunaće se fiksna kamata po stopi od 6,5% na godišnjem nivou. Rok otplate kredita je do 7 godina, u jednakim polugodišnjim anuitetima. Prvi anuitet dospeva za plaćanje 15. decembra 2010. godine, a ostali svakog 15. juna i 15. decembra u godini.
Konkurs ostaje otvoren do iskorišćenja garantnog potencijala, a najkasnije do 30. septembra 2010. godine.
Garancijski i Fond za razvoj Vojvodine do sada su značajno pomogli nabavku mehanizacije, a vezivanje za podsticaje Ministarstva poljoprivrede olakšaće kupovinu.
Garancijski fond je prihvatio predloge poljoprivrednika i otvorio mogućnost kupovine kombajna, jer su ove mašine dotrajale i svake godine zbog toga samo u žetvi pšenice na njivama ostane oko 6% letine.
- Prošle sezone, prema aktuelnoj ceni pšenice u Srbiji, na njivama je ostalo zrna vrednog oko 3,5 miliona evra – rekao je dipl. ing. Momir Keco iz edukativnog centra „Agroprofit” i dodao da bi se za ovaj novac moglo kupiti dvadesetak modernih kombajna, što praktično znači da smo u proteklih deset godina „prosuli” zrno vredno – 200 kombajna – koliko i danas fali ovih mašina u Vojvodini – zaključio je Keco.
Kada se ovome dodaju rasturi u žetvi suncokreta, posebno soje i uljane repice, štete od dotrajale mehanizacije su daleko veće i zbog toga ovakvi konkursi spadaju u kapitalne investicije.
Fond za razvoj Srbije u svom programu ne obuhvata nabavku poljoprivredne mehanizacije, što je u zemljama koje su ulazile u EU bila praksa, uz povraćaj 30-40 odsto vrednosti mašina, čime je bio rasterećen Agrarni budžet, pa je više novca korišćeno za druge investicije.
Orlovat - Poljoprivrednik iz Orlovata Joca Ostojin, kao i mnogi poljoprivrednici, želeo je da finansira setvu kratkoročnim subvencionisanim kreditom. Obratio se filijali ProCredit banke u Zrenjaninu i iznenadio se. Pošto ima manje od 30 ha, uslovljeno mu je da kredit utroši u kompaniji sa kojom banka sarađuje. Kredit je dobio, ali je veštačko đubrivo, zbog kojeg se i odlučio na kredit, plaćao 5.000 dinara više po toni. U Ministarstvu poljoprivrede ističu da su uočili da pojedine banke uslovljavaju poljoprivrednike da kupuju repromaterijal samo kod pojedinih dobavljača. Ukoliko se nastavi ovakva praksa, Ministarstvo će ove predmete prosledi nadležnim institucijama.
Beograd - Posle najave ministra poljoprivrede Saše Dragina da bi krompir iz Srbije uskoro mogao da krene ka zemljama EU, poljoprivredni proizvođači otkupili su sav semenski krompir. Po rečima Ratka Vukićevića, predsednika UO asocijacije ”Srpski plodovi”, u Srbiji je otkupljeno čak oko 8.000 tona domaćeg kontrolisanog semena, kao i oko 3.500 tona uvezenog semenskog krompira. „Komisija iz Brisela bila je nedavno u Srbiji i proveravala fitosanitarni sistem, pa očekujemo već po Vaskrsu da dobijemo pozitivan odgovor za izvozi našeg krompira u EU“,kaže Vukićević. Ipak, prošlogodišnji rod merkantilnog krompira procenjuje se na oko 900.000 tona, što je dovoljno samo za domaće tržište.
Beograd - Sugrađani koji su ovih dana pohrlili u ribarnice i supermarkete kupuju oslić koji nam uglavnom stiže iz Argentine i skušu iz Irske. Konzerve su napunjene tajlandskom i marokanskom sardinom i tunjevinom, dok iz Jadranskog mora uglavnom dobijamo sardinu. To za „Potrošač” kažu na Fakultetu veterinarske medicine, a prema podacima „Delta maksija” uvozna smrznuta riba stiže na naše trpeze i iz Španije, Kine, Vijetnama i Republike Srpske, a trgovci nude i ribu iz domaćih ribnjaka i reka. – Šarana kojeg kupujemo je najčešće naš, a slično je i sa pastrmkom. Lovi se u vodama u planinskim predelima zapadne Srbije – kaže Milan Baltić, profesor ovog fakulteta.
Beograd - Na farmi koka od hiljadu komada, dnevno se može zaraditi i do deset hiljada dinara, međutim, dajući prednost uvoznicima, država smanjuje domaćim proizvođačima mogućnost da zarade. Proizvodnja jaja u Srbiji je u ozbiljnim problemima, iako je mogla da predstavlja vrlo unosan biznis. Uvoz jaja iz Makedonije, Hrvatske i BiH po istim cenama kao i u Srbiji i neusklađenost sa pravilima EU, samo su neki od problema koji guše ovu proizvodnju. Podataka o tome koliko se godišnje jaja u Srbiji proizvede, nema. Procenjuje se da je reč o 1,4 milijarde komada, s obzirom na to da imamo oko 4,5 miliona koka nosilja. Čak se ne zna ni koliko farmi ima, jer većina nije ni registrovana.
Beograd - Srbija najmanje izvozi od svih zemalja u Evropi i pored albanske ima najmanje izvoznu ekonomiju, a izvoz Srbije čini 18,9 odsto bruto domaćeg priozvoda. Vodeće evropske sile po ovom parametru nam beže od dva do tri puta. Naša zemlja je tokom prošle godine najviše izvozila gvožđe i čelik, odeću, žitarice, razne gotove proizvode i voće i povrće, što ukupno iznosi 8,3 milijarde dolara, ali smo istovremeno uvezli robu vrednu 15,6 milijardi dolara. “Osnovna zabluda naših političara, ali i dela ekonomista je da smo konkurentni u poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima. Poljoprivreda nas je spasla tokom devedesetih, i tu imamo suficit, možemo povećati prinose i zaštititi seljaka, ali ne možemo dva ili četiri puta povećati
površinu poljoprivredne zemlje”, smatra Miroslav Zdravković, urednik sajta “Ekonomija”. Zdravković ističe da su potrebne investicije u prerađivačku industriju, prvenstveno u male i srednje kapacitete. On pominje i da za izgradnju novih fabrika treba vremena, kao i koncept koji sada nemamo. “Najvažnije je privući strateške partnere, ne mo raju biti veliki, već mala i srednja preduzeća iz zapadne Evrope”, ukazuje Zdravković. U privlačenje takvih investitora treba da se uključe svi, od Vlade Srbije do lokalnih vlasti. Treba ubediti ulagače da je Srbija prava zemlja za njih.
