Skoplje - Za prvi oglas za IPARD prijavljeno je ukupno 131 aplikanta, ali ta cifra nije konačna zato što ovih dana, čeka se da pristignu i nekoliko aplikacija poslane poštom, rekao je danas na konferenciju za novinare, zamenik ministar za poljprivredu, šumarstva i vodoprivrede Perica Ivanoski.
- Rezultat ohrabruje, osobito ako uporedimo naše sa rezultatima drugim zemalja, koi su sada članice EU, a koi su koristili SAPARD. Odličan je odziv, ako se uzme u predvid i uticaj globalne finansijske krize. Ovi rezultati, poklapaju se i sa našim projekcijama za iskorištavanje IPARD, kaže Ivanoski.
Visoki pretstavnici EU prošle nedelje u Briselu, informirao je Ivanoski, ocenili su da je Republika Makedonija prvim javnim pozivom za IPARD u potpunosti opravdala očekivanja i potvrdili su visoke ocene dobijene u toku akreditacije.
- Kao rezultat ove pohvale, Evropska unija za finansisku 2012, projektovanih 16 miliona eura pretpristupne pomoći, povećala je za pet miliona evra, odnosno imaćemo ukupno 21 miliona evra na raspolaganju. Sada praktično imamo 65,7 miliona, a ne 60,7, kako prije, saopštio je Ivanoski.
Prvi IPARD oglas objavljen je 23. decembra prošle godine, a završio 17 ovog meseca. Mere na koje se odnosi su prva tri koraka od IPARD Progama- investiranje u poljoprivrednu ekonomiju i njihovu modernizaciju (od 131 čak 55 zahtevi su za ovu meru), investicije za preradu i marketing poljoprivrednih proizvoda (41 prijava) i diverzifikacija i razvoj seoskih ekonomskih aktivnosti (35 zahteva). Za projektiranih 24 miliona evra, dobijeni su 131 prijavu, sa kojima će se iskoristiti oko 18 miliona evra.
Drektor Agencije za finansiska plaćanja u poljoprivredi i ruralnog razvoja, Toni Dimovski, objasnio je da je prosečna vrednost projekta (investicije) za prvu meru je 80.000 evra, za drugu 235.000, a za treću meru 120.000 evra. Najveće investicije predviđene su projektima druge mere, a odnose se na rekonstrukciju otkupnih centara i kupovinu rashladne opreme u vrednosti od 800.000 evra.
Prvi dogovori za kofinansiranje projekata sa aplikantima biće potpisani tokom juna - jula, nakon kompletiranja dokumentacije, procene biznis planova i kontrole na terenu.,,U međuvremenu, dok nije objavljen drugi oglas, razmišljamo o nekim promenama IPARD programa, odnosno za njeno dopunjenje sa dve nove mere - trenig i edukacija farmera i za ruralne infrastrukture,, - pojasnila je Margarita Deleva, državni savetnik ruralnog razvoj i rukovodilac IPARD Upravljačkom telu Ministrastva poljprivrede.
Kako kaže direktor Platežne agencije Dimovski, ne postoi rizik IPARD sredstva da ostanu neiskorišćeni, odnosno da su pogrešne procene da IPARD u Makedinii neće uspeti.
Velika Atanasova
Niš - Više desetina proizvođača duvana sa juga Srbije protestovalo je ispred zgrade Apelacionog suda u Nišu zbog presude na štetu jednog od proizvođača koji je tužio Duvansku industriju Niš zbog raskida ugovora. Oko 100 proizvođača duvana sa juga Srbije tužilo je DIN zbog raskida ugovora o uzgoju duvana. Ugovori su raskinuti nakon što je stotinak proizvođača duvana 2004. godine tužilo DIN tražeći nadokandu štete zbog podele nedeklarisanog semena i hemijskih sredstava sa isteklim rokom trajanja. DIN je početkom 2005. godine obavetio proizvođače duvana o raskidu desetogodišnjeg ugovora u kojem se navodi da je jedan od razloga i to što je kompanija tužena.
Moja farma
Brno - Predstavnici agrarnih komora novih članica Evropske unije potpisali su u Brnu deklaraciju u kojoj traže da od 2014. dobijaju jednake dotacije kao zemljoradnici u starim članicama. Deklaraciju su na poljoprivrednom sajmu Tehargo potpisali su šefovi agrarnih komora Slovačke, Poljske, Mađarske, Letonije i Litvanije. “Razvoj u svim novim članicama, izuzev u Sloveniji, bio je kao preko indiga. U svima je zabeležen pad zaposlenosti, a uvoz iz starih članicaraste,” rekao je novinarima šef Agrarne komore Češke Jan Veleba. Zemljoradnici iz novih članica Evropske unije kreću u kampanju protiv toga da se nejednake dotacije zadrže i u novom budžetskom ciklusu posle 2013.
Sremska Mitovica - Setva šećerne repe počela je u Sremu na površini većoj od 12,5 hiljada hektara, a nivo vlage u zemlji i spoljna temperatura pružaju idealne uslove za obavljanje tog posla, potvrdio je sekretar Udruženja za agrar Regionalne privredne komore Vladimir Vlaović. Prema njegovoj proceni, gotovo 90% zasejane šećerne repe u Sremu će biti prerađeno u
fabrici “Donji Srem” u Pećincima, koja posluje u sastavu kompanije “Sunoko”. On je istakao da je neizvesno da li će se šećerna repa prerađivati i u šećerani u Sremskoj Mitrovici, koja je prodata novosadskoj kompaniji “Agroglobe” za 197 miliona dinara.
Beograd - Za setvu koja ove godine obuhvata 200.000 ha više nego ranije, repromaterijala ima dovoljno, ali je cena dizel goriva duplo skuplja. Litar dizel goriva, prošle godine u ovo vreme, koštao je 55 dinara, a sada košta više od sto dinara. Za pripremu zemljišta i za setvu kukuruza potrebno je 40 litara dizela po hektaru, kažu zemljoradnici. Seljacima pojeftinjeni repromaterijal nije dovoljan, jer bez nafte nema setve. U Zadružnom savezu Srbije ukazuju na činjenicu da su u međuvremenu poljoprivredni proizvodi pojeftinili.”Gledano naturalno, trebaće više robe iz poljoprivrede za zasnivanje prolećne setve “, kaže Dragan Marković iz ZSS-a.
RTS
Berlin - Kancelarka Nemačke Angela Merkel ocenila je u redovnoj nedeljnoj video-poruci građanima da je izuzetno važno da se “u društvu čvrsto ukotvi svest o značaju zdrave ishrane”. U poruci na njenoj internet stranici, Merkel je istakla da je “zdrava, uravnotežena i kvalitetna ishrana od najveće moguće važnosti za nemačko društvo”. Ukazala je da dečiji vrtići i škole nude “izvanrednu priliku” da se ovakva svest izgradi, ali i da roditelji moraju redovno o ovoj temi da razgovaraju sa decom. Zdrave životne namirnice imaju i svoju cenu. Tu povezanost moramo da ističemo u svakoj društvenoj debati na ovu temu”, rekla je kancelarka u video-poruci.
Zagreb - Za razliku od izvoza, koji se koliko-toliko održao, potrošnja na hrvatskom tržištu vina pala je za 20% i više. Razlog tome jei činjenica što je hrvatska proizvodnja još uvek preskupa. Zato je krajnje vreme da se vinari organizuju pre ulaska u EU, gde šanse imaju samo domaće autohtone sorte, budući da Evropa već ima enormne viškove svoga vina. Hrvatska, međutim, i dalje podstiče sadnju vinove loze, odnosno proizvodnju koju ne može kontrolisati. Koliko recesija, a i uvoz, posebno jeftinog vina iz Makedonije, uzimaju maha, najbolje govori slučaj Dubrovačkih podruma. Božo Martinović tvrdi kako su u ovoj godini smanjili proizvodnju sa milion na 500.000 litara.
Večernji list
Beograd - Od nekadašnjeg izvoznika, Srbija je postala uvoznik svinjskog mesa. Samo prošle godine za uvoz svinjetine izdvojeno je 14 miliona dolara. Zbog čestih oscilacija tražnje i cena mesa, broj krmača i nazimica tokom protekle decenije skoro je prepolovljen. Stižu ozbiljna upozorenja da bi seljaci mogli da smanje proizvodnju, tako da bi izdvajanja za uvoz uskoro mogla da budu mnogo veća. Proizvodnja mesa u Srbiji u poslednjih 20 godina smanjena je sa 550.000 na 460.000 tona. Još gori podatak jeste to da je sa 887.000, koliko ih je bilo pre 10 godina, broj krmača i nazimica prošle godine dospeo je na svega 467.000 komada.
Blic
Soija - Bugarski parlament izglasao je pooštravanje zakona o genetski modifikovanim organizmima čime je praktično zabranio uzgajanje genetski izmenjenih biljnih kultura za naučne i komercijalne svrhe.”U Bugarskoj nećemo imati niti jednu njivu na kojoj bi se uzgajali GM kulture”, izjavio je Kostadin Jazov iz vladajuće stranke Građani za evropski razvoj Bugarske. Nevladine organizacije, poljoprivrednici i građani su gotovo dva meseca protestovali protiv prvobitnog plana vlade da potpunu zabranu uzgajanja GM biljnih kultura zameni izdavanjem licence za njihov kontrolisani uzgoj. Oni su isticali da se javnost pribojava da bi bugarska polja postepeno preplavili GM usevi.
