Brisel - Evropska komisija najavila je da će kazniti Bugarsku novčanom kaznom u iznosu od oko 25 miliona evra zbog prekršaja u vezi sa direktnim plaćanjem poljoprivrednim proizvođačima u 2008. godini i zbog iscrtavanja njiva bugarskih farmera na elektronskoj karti. Ministar poljoprivrede i hrane Miroslav Najdenov izjavio je da će se žaliti kako bi ublažio visinu kazne. Evropska komisija pre mesec dana kaznila je Bugarsku sa 20 miliona evra zbog nepropisne isplate subvencija za 2007. U Ministarstvu poljioprivrede smatraju da će kazna biti plaćena iz sredstava ovogodišnje subvencije za poljoprivredu, za šta je predviđeno oko pola milijarde evra.
Moja farma
Beograd - Poljoprivrednicima u Srbiji ostalo je još dve nedelje za upis novih gazdinstava ili obnovu registracije već postojećih gazdinstava, jer rok za registraciju ističe 31. marta. Proces registracije i obnove registracije gazdinstava je pojednostavljen - registrovana poljoprivredna gazdinstva će od ove godine prijavljivati samo grupe poljoprivrednih kultura koje sade ili seju, a od 2011. registracija će se obnavljati samo ako ima nekih promena, saopšteno je ranije iz Ministarstva poljoprivrede. Ukoliko gazdinstva nemaju nikakvu promenu u toku prethodne godine, od 2011. godine neće više morati da dolaze u Upravu za trezor, kao što je to dosad bio slučaj.
Beograd - Vlada Srbije donela je zaključak o reprogramu dugova poljoprivednicima za naknade za odvodnjavanje poljoprivrednog zemljišta za 2008. i 2009. godinu, kazao je ministar poljoprivrede Saša Dragin nakon zasedanja Vlade. Kako je objasnio, poljoprivrednicima će biti omogućeno da dugove izmire do kraja ove godine i to bez zateznih kamata. U zaključku se navodi da je Vlada Srbije preporučila upravnim odborima javnih vodoprivrednih preduzeća da donesu odluke koje će omogućiti odlaganje plaćanja duga bez zateznih kamata. - Nezadovoljan sam sadašnjim Zakonom o vodama, zbog čega će uskoro Skupštini Srbije biti upućen predlog novog zakona koji će omogućiti da se poljoprivrednicima koji ulažu u sisteme za navodnjavanje smanje naknade - kazao je Dragin i naveo da je novim zakonom predviđeno i da sva pravna lica izdvajaju 0,025% svojih prihoda koji će ići u fond za navodnjavanje iz koga će se poljoprivrednicima subvencionisati izgradnja sistema za navodnjavanje.
Brisel - Evropska komisija, izvršno telo EU, najavila je da će tražiti vraćanje 346,5 miliona evra pomoći dodeljene poljoprivrednim proizvođačima u 20 članica EU koje taj novac nisu upotrebile na propisan način, pri čemu Grčka i Poljska imaju više od polovine učešća u toj sumi. Taj novac će biti vraćen u budžet EU jer tih 20 članica nisu primenile ispravnu finansijsku kontrolu i dopustile su da se on troši na neprikladan način, objavljeno je na sajtu euobserver.com. “Ovaj instrument je od veoma velikog značaja kao garancija da članice obezbeđuju dovoljnu kontrolu, kako bi se novac poreskih obveznika trošio na ispravan način”, ukazao je komesar EU za poljoprivredu Dačan Čološ.
Karakas - I pored bogatstva u nafti u Venecueli je, zbog nedovoljno produktivne poljoprivrede, državnog preuzimanja nekih trgovina i devalvacije domaće valute od 50% u januaru, tržište hrane postalo haotično, ukazuju stručnjaci. Snabde vanje siromašnih jeftinom hranom je proklamovani prioritet venecuealanskog predsednika Uga Čavesa. On je radi toga eksproprisao prerađivačke firme i trgovine hrane, kao i više od šest miliona akri (1 akra = 0,4 hea) rančeva, ubeđen da vlada može uspešnije da hrani Venecuelu od privatnog sektora. Međutim, između 1999. i 2008. venecuelanska proizvodnja šećerne trske je po stanovniku opala za osam odsto, voća za 25%, a goveđeg mesa za 38%.
Beograd - Za srpske proizvode postoji veći potencijal na nemačkom tržištu od onog koji je do sada prikazan na Minhenskom sajmu, ocenio je direktor Minhenskog sajma za jugoistočnu Evropu Stefan Reške, ističući da bi najviše mogao da se poveća izvoz mesa i poljoprivrednih proizvoda. Reške je izjavio da pod kupolama tog nemačkog sajma ima mnogo dobrih manifestacija koje bi srpski izlagači trebalo da isko riste za promovisanje izvoza iz Srbije u EU. On je ukazao da su poljoprivredni proizvodi važan deo srpskog izvoza u Bavarsku i Nemačku i dodao da u EU raste interesovanje za prehrambene proizvode koji imaju zdravu biološku osnovu i koji su gajeni u prirodnim uslovima.
Beograd - Poljoprivrednici u Srbiji moći će ove godine da koriste podsticajna sredstva Ministarstva poljoprivrede prilikom investiranja u proizvodnju povrća, žitarica kao i nabavke osnovnog stada. Podsticaji za opremu za proizvodnju povrća, žitarica i industrijskog bilja iznosiće od 250.000 do 500.000 din, za nabavku priplodnog materijala do milion dinara, za nabavku nove mehanizacije od milion do 2,5 miliona dinara. Podsticajna sredstva za nabavku opreme za utvrđivanje kvaliteta zrnastih proizvoda biće do dva miliona dinara, a investicije u izgradnju i opremanje objekata za skladištenje i brendiranje poljoprivrednih proizvoda podstiču se u iznosu od dva do 30 miliona dinara.
Srbija - Nepovoljne vremenske prilike svakako će pomeriti predstojeću prolećnu setvu u Srbiji za nekoliko dana, jer obilne padavine na čitavoj teritoriji i ovlaženo zemljište trenutno onemogućavaju njeno obavljanje po uobičajenoj dinamici, izjavio je sekretar Udruženja za poljoprivredu PKS Milan Prostran. Prostran je rekao da će velike kišne, ali i snežne padavine u celoj Srbiji uticati na odlaganje početka kako rane prolećne, tako i kasnije setve i podsetio da je najpre trebalo obaviti setvu jarih useva i šećerne repe. Setva pomenutih kultura će sigurno kasniti za nekih 10 do 15 dana i biće preneta na april, što će “značiti ogroman posao za ratare”, rekao je Prostran. “April je, generalno, optimalni rok za ukupnu prolećnu setvu koji će biti pod velikim mobilnim stanjem”, rekao je on, dodajući da se nada da su “naši seljaci sklopili ugovor sa prerađivačkom industrijom, pa neće gubiti mnogo vremena oko ubeđivanja sa industrijom ulja, šećera i drugih”. Uprkos tome što će “višak vode” odložiti početak prolećne setve, padavine će obezbediti i potrebnu vlagu za kulture koje će biti zasejane ovog proleća, smatra Prostran.
Beograd - U avgustu prošle godine Ministarstvo poljoprivrede potpisalo je Memorandum kojim ruska strana pooštrava uslove uvoza voća na svoju teritoriju, i to u pogledu prisustva teških metala, nitrita, nitrata i sredstava za zaštitu bilja. Kriterijumi koje traži Ruska Federacija restriktivniji su od trenutno važećih u našoj zemlji, pa i u EU. Sporazum je trebao da stupi na snagu od 1. januara ove godine, ali pošto je naše Ministarstvo propustilo da o sadržaju dogovora upozna voćare, ruska strana je prećutno dozvolila uvoz voća po ranijim uslovima. Međutim, izvesno je da novi rod neće stići na rusku pijacu ukoliko pre toga voće ne
prođe strogu laboratorijsku analizu. Neki izvoznici smatraju da to može da predstavlja pravu katastrofu za domaće voćare i celokupnu srpsku privredu. – Nisu problem Rusi, nego mi. Njihovo tržište, njihovo i pravo da ga uređuju, a mi smo propustili da na nivou zemlje uredimo voćarstvo. Imamo zastarele sorte jabuke, nedovoljno intenzivnu proizvodnju, i ne posvećujemo pažnju „kozmetici” proizvoda, odnosno njegovoj boji, obliku, postojanosti tokom skladištenja, nabraja Hrvoje Milunović, specijalista za intenzivnu proizvodnju voća. Pre desetak dana u Generalnom inspektoratu održan je sastanak voćara i izvoznika na ovu temu. Formirana je Komisija koja treba da kontaktira sa ruskom stranom i da u kratkom vremenu odgovori na pitanja domaćih voćara kako će ove jeseni izvoziti voće za Rusku Federaciju.
Politika
