Brisel - Podrška biogorivima će povećati prihode poljoprivrednika u Evropskoj uniji, ali bi istovremeno mogla da dovede do nedostatka hrane u najsiromašnijim zemljama sveta, proizilazi iz predloga dokumenta Unije. Cilj je da do 2020. godine države članice Unije proizvode desetinu pogonskih goriva za saobraćaj na putevima iz obnovljivih izvora, kao što je upravo biogorivo. Za evropske poljoprivrednike bi tržište biogoriva, vredno pet milijardi evra godišnje, moglo da postane novi izvor prihoda. Nova brzo rastuća potražnja za poljoprivrednim proizvodima koji nisu namenjeni za ishranu neizostavno će povećati cene, a time i prihode poljoprivrednika.
Moja farma
Zagreb - Hrvatski poljoprivrednici i ministar za poljoprivredu postigli su u Đakovu dogovor o isplati podsticaja za setvu, čime su, nakon osam dana, prekinuti protesti seljaka. Poljoprivrednici su izborili isplatu podsticaja za prolećnu setvu u visini od 86%. Tako se vlada, potpisanim sporazumom, obavezala da će isplatiti 60% posticaja u novcu i to jedan deo do kraja marta, a ostatak do sredine aprila ove godine. Novina u odnosu na ranije vladine predloge je ispunjenje zahteva seljaka da im se isplati deo duga od 205 miliona kuna podsticaja za prošlogodišnju prolećnu setvu do juna 2011, ali samo za poljoprivrednike sa obradivim zemljištem manjim od 300 ha.
Sarajevo - Jedan od najboljih pčelara u Bosni i Hercegovini, Hamzalija Hatibović, osvojio je zlatnu medalju za najbolji med, na 41. kongresu Svetske federacije pčelarskih asocijacija u Francuskoj. Porodično pčelarstvo Hatibović postoji više od 200 godina. Ocenjivanje na takmičenju, gde su posebno ispitivani miris, boja i ukus meda, bilo je veoma rigorozno, a nagrada je pripala porodici Hatibović zahvaljujući medu bosanskih pčela koje imaju najčistiju pašu na svetu, dok Bosna ima organsku supstancu koja ne postoji u drugim delovima sveta, objasnio je Hamzalija. On je dodao da su neke strane firme zainteresovane da ga otkupljuju za svoje tržište po visokim cenama.
Beograd - Ministar za poljoprivredu Saša Dragin potpisao je sa 20 banaka ugovore o dugoročnim i kratkoročnim kreditima namenjenim poljoprivrednicima. Nastavkom saradnje sa bankama Ministartsvo podstiče tržište poljoprivrednih kredita kako bi poljoprivrednici mogli pod povoljnijim uslovima da se zadužuju. Dugoročni krediti namenjeni su za izgradnju objekata, kupovinu osnovnog stada i mehanizacije. Model finansiranja dugoročnih kredita podrazumeva da poljoprivrednicima poslovna banka odobrava 60 odsto kredita, a Ministarstvo poljoprivrede preostalih 40 odsto. Ministarstvo pri tom svoj novac daje beskamatno. Na taj način, efektivna kamatna stopa je oko 5 odsto.
Kada je reč o kratkoročnim kreditima Ministar Saša Dragin tvrdi da će sufinansiranjem kamata na te kredite sniziti troškove proizvodnje i omogućiti veću zaradu poljoprivrednika. Kratkoročni krediti namenjeni za kupovinu semena i đubriva i odobravaju se na period od 3 meseca do godinu dana. Maksimalni iznos kredita je 900 hiljada dinara, a efektivna kamatna stopa je 5 odsto na godišnjem nivou.
Đorđe Simović, POljoprivreda.info
Banat - Prema raspoloživim podacima, prihrana ozimih strnina na teritoriji koju pokriva savetodavna služba Instituta Tamiš, do sada je urađena na oko 55% zasejanih površina. Razloge nezavršene prihrane treba tražiti u nepovoljnim uslovima, pre svega velikoj vlažnosti zemljišta, što je onemogućavalo ulazak mehanizacije u parcelu, posebno na nižim terenima. Za obavljanje te mere po rečima savetodavca Milete Stankovića treba koristiti naredne dane kada se očekuju jutarnji mrazevi,što će omogućiti ulazak u parcele. Preporuka savetodavaca je da se u narednom periodu, za prihranu koriste sledeća mineralna đubriva: AN u količini od 250-270 kg/ha, KAN u količini od 300-330 kg/ha.
Srem - Niska otkupna cena junećeg mesa uzrok je što odgajivači u Vojvodini smanjuju broj grla i odustaju od proizvodnje. I podaci o izvozu su poražavajući jer smo na tržište EU plasirali ispod 2.000 tona junećeg mesa. Razlog tome je smanjen tov, ali izostanak državnih podsticaja. Đorđe Bugarin iz PKV kaže da rešenje vidi u davanju podsticaja za tu granu stočarske proizvodnje od koje bi naša zemlja ostvarivala značajan devizni priliv. Ukoliko bi postojala otkupna stanica za telad, bolje organizovano tržište i kada bi država podsticala tu granu stočarske proizvodnje, ne bi odustajali od tova poručuju odgajivači iz Srema.
RTV
Beograd - Proizvođači, sejte kukuruz! To bi u najkraćem bila poruka agrarnih ekonomista i drugih poznavaoca prilika na srpskom poljoprivrednom tržištu. Sudeći prema njihovim rečima, ovo će po ko zna koji put biti, cenovno, najstabilnija kultura u ovoj godini. - Kad je u pitanju proizvodnja kukuruza, proizvođači se mogu nadati nekakvoj rentabilnosti. Naprosto zbog toga što veći deo proizvodnje pripada malim proizvođačima koji imaju svoj skladišni prostor, čardake, pa barem ne mogu na taj način da budu ucenjeni, već mogu da prodaju svoju robu onda kada misle da je najbolji trenutak – kaže Vukosav Saković, direktor Fonda za žito.
Press
