Zrenjanin - U budžetu grada Zrenjanina za 2010. godinu predviđeno je dva miliona dinara za razvoj seoskog turizma, pružanje usluga u oblasti poljoprivrede, kao i za izradu predmeta domaće radinosti u formi suvenira. Reč je o projektu Edukativnog centra za ruralni razvoj „Biznis inkubator - Centar za razvoj sela“, a obuhvaćeno je 10 naseljenih mesta, Knićanin, Lukićevo, Tomaševac, Mužlja, Čenta, Jankov Most, Banatski Despotovac, Lukino Selo, Stajićevo i Lazarevo. Aktivnosti koje podržava donatorski program „Mega“, vezane su za osposobljavanje seoskog stanovništva u oblasti razvoja seoskog turizma, pružanja usluga i poljoprivrede.
Moja farma
Beograd - Već pet godina uzastopno, pijace u Srbiji, uprkos velikoj konkurenciji super i hipermarketa, beleže rast prometa, izjavio je Tanjugu predsednik Upravnog odbora Poslovnog udruženja pijačara Srbije Bela Bodrogi. On je napomenuo da je u prvih devet meseci prošle godine zabeležen rast od četiri odsto u odnosu na 2008., a da je najveći rast, od osam odsto, zabeležen u Vojvodini. Na 408 pijaca, koliko ih u Srbiji ima, sa 52.000 tezgi, ostvaren je promet od 15,5 milijardi dinara. Bodrogi je kazao da će Udruženje pijačara raditi na izjednačavanju uslova poslovanja na svim pijacama u Srbiji, dok će mu prioritet biti suzbijanje trgovine van pijačnog prostora.
Beograd - Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas kaže da će PKB Korporacija preći u nadležnost grada u narednih mesec dana. “Kada uđe u sistem gradskih preduzeća pomoći ćemo mu da do kraja godine stane na svoje noge, da sledeće godine bude profitabilno”, rekao je on. “Ako se prihvati inicijativa grada da se PKB Korporaciji priključi i PIK ’Zemun voćarske plantaže’ i preduzeće ‘Dragan Marković’ iz Obrenovca, onda će to postati jak sistem koji će za tri ili četiri godine tražiti strateškog partnera da bi se dalje razvijao, ali ga sada nećemo prodavati u bescenje”, rekao je on. Đilas je istakao i da je rešen problem koji se odnosi na povezivanje staža zaposlenih u PKB-u.
B92
Srbija - U selima u Srbiji 37,8% domaćinstava ima prihode ispodgranice siromaštva, a rizik od siromaštva veći je kod domaćinstava čija je egzistencija vezana isključivo za poljoprivredu, pokazalo je istraživanje SeConS-a. Istraživanje o socijalnoj isključenosti u ruralnim oblastima Srbije rađeno je po metodologiji EU, koje za kriterijum uzima prihode koje domaćinstva ostvare, a linija siromaštva iznosi 9.096 dinara. Istraživanjem je obuhvaćeno 1.621 poljoprivredno, mešovito i nepoljoprivredno domaćinstvo anketirano u 203 sela u Vojvodini, ravničarskom delu centralne Srbije i u zapadnoj i jugoistočnoj Srbiji. Studija je pokazala i da je siromašno svako drugo domaćinstvo koje se bavi isključivo poljoprivredom i približno trećina nepoljoprivrednih domaćinstava. U zapadnoj Srbiji preovlađuju mešovita gazdinstva i ekstenzivna poljoprivredna proizvodnja bez većih ulaganja i kreditnih zaduživanja što je uzrokovalo nižu stopu siromaštva u odnosu na centralnu Srbiju i Vojvodinu. Iznenađujuće visoke stope siromaštva u Vojvodini karakteristične su za svako drugo veliko gazdinstvo. Neka od objašnjenja za nepovoljan položaj seoskih domaćinstava odnose se na sporo strukturno reformisanje agrarnog sektora, pad cena poljoprivrednih proizvoda, ali i na činjenicu da manje od 40% domaćinstava raspolaže tržišnim viškovima. Istraživanje o socijalnoj isključenosti i siromaštvu u ruralnim oblastima Srbije sprovedeno je uz podršku Programa za razvoj UN-a i Delegacije Evropske komisije u Srbiji.
Beograd - Direktor Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede Dušan Pajkić održao je juče sastanak sa predstavnicima izvoznika i proizvođača voća na temu izvoza hrane biljnog porekla za Rusku Federaciju, odnosno primene Memoranduma koji je potpisan između Ministarstva poljoprivrede Srbije i Federalne službe za veterinarsku i fitosanitarnu kontrolu Ruske Federacije. Pajkić je predstavio i uslove izvoza voća koji se nalazi u hladnjačama, kao i organizaciju poslova koji su neophodni da bi se nesmetano obavljao izvoz voća u Rusiju tokom 2010. Na sastanku je dogovoreno i formiranje ekspertske Radne grupe za proizvodnju i izvoz voća u Rusiju.
Novi Sad - Nakon nedavnog usvajanja pet, za poljoprivredu, važnih uredbi, pre svega iz ratarskog i stočarskog sektora, za koju nedelju se može očekivati donošenje i uredbi relevantnih za voćarsko-vinogradarsku oblast. Naime, kroz uredbu za podsticanje podizanja višegodišnjih zasada, pre svega vinove loze, subvencionisaće se jesenas podignuti vinogradi kao i oni koji će se zasnovati ovog proleća. Oni će se finansirati u punom iznosu a novac će biti isplaćen ove godine. Pomoć se odnosi i na podizanje naslona, u vrednosti od 550.000 din/ha. Darko Jakšić, savetnik za vinogradarstvo i vinarstvo u Ministarstvu poljoprivrede, rekao je, gostujući u emisiji “Brazde”, da je u okviru uredbe novost što će svi vinogradari koji podižu autohtone sorte grožđa moći da računaju na bonus od 50.000 din/ha. U pripremi je i uredba kojom će se subvencionisati proizvodnja vina sa geografskim poreklom. Vinari će moći da ostvare pravo na iznos u vrednosti polovine troškova namenjenih kontroli vina sa geografskim poreklom kao i za kupovinu evidencionih markica, koje se uvode od ove godine. Rok za podnošenje zahteva za podizanje višegodišnjih zasada je 31. maj, podsetio je Jakšić.
RTV
Beograd - Repa je jedna od retkih ratarskih kultura koja je poljoprivrednicima prošle godine donela zaradu, pod uslovom da su prinosi premašivali 50 t/ha. Milan Prostran, sekretar Odbora za poljoprivredu u PKS predviđa da će tomk ulturom ovog proleća biti zasejano oko 70.000 ha. Ratari već sada znaju cenu šećerne repe u otkupu pa planiranje većih površina za tu kulturu nije novost. Dragan Popović, menadžer sirovinskog sektora Sunoka, ističe da su do sada zaključeni ugovori za setvu šećerne repe na oko 25.000 ha. Sunoko će plaćati tri dinara kilogram repe u vreme početka i kraja otkupa, dok će u jeku kampanje cena biti 2,64 din.
Danas
Nirnbergu - Na ovom vodećem evropskom sajmu organske hrane koji se održava u Nirnbergu, od 17. do 20. februara, među 2.500 izlagača iz celog sveta predstaviće se i sedam srpskih preduzeća. Foodland, Zadrugar, Zdravo Organic, ITN, Royal Eco Food, Radoslovi i Mondi predstaviće inostranim kupcima ajvar, džemove od divljih jagoda, šipurka, višanja, kajsija i šljiva, zatim sokove od cvekle, šargarepe i jabuka, kupine, maline i drugo voće i povrće iz Srbije. Nastup naših preduzeća na sajmu organizovala je nacionalna asocijacija „Serbia Organica“, uz podršku Ministarstva poljoprivrede, USAID Agrobiznis Projekta i GTZ-a.
Beograd - Vlada Srbije donela je pet uredbi u oblasti poljoprivrede. To su Uredba o regresiranju repromaterijala, o kreditiranju poljoprivredne proizvodnje (kratkoročni i dugoročni krediti), o regresiranju osiguranja životinja useva i plodova i Uredba o uslovima i načinu korišćenja premija za mleko.
Iz budžeta Ministarstva poljoprivrede za regresiranje ratarske proizvodnje ove godine biće izdvojeno 14.000 dinara po hektaru, 2.000 dinara više nego lane, izjavio je ministar poljoprivrede Saša Dragin.
Zbog povećanja ovogodišnjeg agrarnog budžeta to izdvajanje je povećano, rekao je on, precizirajući da je po 4.000 dinara namenjeno za nabavku deklarisanog semena i dizel goriva, a 6.000 dinara za nabavku mineralnog đubriva. Za marginalna područja, u kojima se teško živi od poljoprivrede, poput južne i istočne Srbije, Ministarstvo će omogućiti lakše uslove za ostvarivanje subvencija nego u ostalim delovima zemlje, kazao je on.
Dragin je naveo da u tim područjima niko od poljoprivrednika, ko ima do pet hektara obradive zemlje, ne mora da bude osiguranik Fonda penzijsko-invalidskog osiguranja, kako bi osigurao dobijanje regresa, odnosno ne mora da namiri potraživanja tog fonda za 2009. godinu. Kako je dodao, za poljoprivrednike se Kosova i Metohije se ne postavlja nikakav uslov da bi ostvarili uslov za regres od 14.000 dinara.
Zahtevi po uredbi za reregresiranjem, koju je Vlada Srbije usvojila, podnosiće se Upravi za trezor od 1. maja do 30. juna i od 1. do 30. septembra. Ministar poljoprivrede je istakao i da, prema dogovoru koji je postignut sa proizvođačima duvana, oni ove godine imaju pravo na dodatnih 20.000 dinara subvencije po hektaru.
Govoreći o uredbama o kreditiranju poljoprivredne proizvodnje, koje je Vlada Srbije takođe usvojila juče, Dragin je naveo da će se nastaviti subvencionisanje i kratkoročnih i dugoročnih kredita. Poljoprivrednici će moći da podignu kratkoročne kredite u iznosu od 50.000 do 900.000 dinara, a za imaoce robnih zapisa odobravaće se krediti od 1,2 do dva miliona dinara.
Rok vraćanja tih kredita je do 12 meseci, a odobravaće se preko komercijalnih banaka sa kamatnom stopom od pet odsto godišnje, dok će ostatak kamate plaćati Ministarstvo poljoprivrede. Dragin je objasnio da se kod dugoročnih kredita neće subvencionisati kamata, već 40 odsto kredita, dok će u ostatku iznosa učestvovati banke, dodavši da će kamatna stopa takođe biti oko pet odsto. Rok vraćanja dugoročnih kredita je od pet do osam godina, period počeka je od jedne do tri godine, odobravaće se u evrima i to u iznosu od 5.000 do 300.000 evra. Prošle godine 8.200 poljoprivrednika preuzelo je više od 46,5 miliona evra dugoročnih i kratkoriočnih kredita, podsetio je Dragin.
Đorđe Simović, Poljoprivreda.info
