Beograd - Fitosanitarna inspekcija Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, u periodu jun-jul 2010. godine, izvršila je 1080 kontrola, na površini od oko 1.000 hektara, zbog utvrđivanja genetski modifikovanih organizama u usevima soje kod individualnih poljoprivrednih proizvođača. Kontrole su vršene u sledećim okruzima: Mačvanski, Zapadno-bački, Južno-bački, Sremski i u okrugu Grada Beograda.
Nakon dobijanja rezultata iz ovlašćene laboratorije u koju su slati uzorci na analizu, potvrđeno je prisustvo GMO soje na 78 parcela. Fitosanitarni inspektori su izdali 78 Rešenja o uništavanju takvog useva, a protiv odgovornih lica su podnete krivične i prekršajne prijave, u skladu sa Zakonom o genetički modifikovanim organizmima. Akcija uništavanja genetski modfitikovane soje se nastavlja i ovom prilikom apelujemo na poljoprivrednike da koriste zvanično deklarisan i sertifikovan semenski materijal u svojoj proizvodnji.
Ministarstvo poljoprivrede
Berlin - Cena mineralnih đubriva u Evropi u poslednjih mesec dana, uglavnom, miruje, a farmeri u Nemačkoj tvrde da se cena uree, 235-236 evra po toni, može i smanjiti. Cena KAN-a u ovoj zemlji je u opadanju, sa 175 evra po toni na 167 evra. U Francuskoj AN (33%) košta 215-217 evra po toni, dok u Velikoj Britaniji, nešto kvalitetniji, već duže vreme ima cenu 210-212 evra po toni. MAP – sve traženiji mineral u Srbiji, u baltičkim lukama u dužem periodu ima nepromenjenu cenu 452-468 dolara po toni, dok se amonium nitrat može kupiti za 210-223 dolara po toni i ovaj mineral ima blagi rast cena. Zbog niskih otkupnih cena žitarica i podbačaja u prinosu, farmeri u Evropskoj uniji po svaku cenu žele da umanje trošak od 250 evra, koliko izdaju za mineralno đubrivo po hektaru, od toga samo azotna koštaju 150 evra. U obraćanju nemačkim farmerima, list DLZ, uz pripremljene analize o kretanju cena mineralnih đubriva, navodi da će cena uree do aprila 2011. godine porasti za 11% - na 211 evra za tonu, a da je za to preduslov realno povećanje cene gasa i odnos dolara i evra. Ako ovde dođe do drastičnih promena, cena uree će biti i veća – prenosi „AgroServis”. Cena uree u poslednjih deset godina porasla je u EU za samo 17 evra po toni, ali to nije važilo za sve trgovce, pa niza one u Nemačkoj.
AgroServis
Novi Sad - Centralna asocijacija proizvođača mleka Vojvodine, u kojoj su odnedavno gotovo svi veliki farmeri, održala je sinoć sastanak iza zatvorenih vrata za javnost, o ponudi prema mlekarama za novu cenu i merama koje će preduzeti ako se njihov zahtev odbije.
Farmeri tvrde da je proizvodna cena mleka 37,43 dinara po litri i da više nisu spremni da otkupna cena bude, kako kažu, simbolična 25-27 dinara. Međutim, kako saznaje „AgroServis”, pojedini farmeri dobijaju za ekstra klasu mleka 31 dinar, a mleko se i dalje uvozi po 32 dinara. Istovremeno, većina mlekara više nema planirane količine za dnevnu proizvodnju, pa je na pomolu preuzimanje dobavljača i, ipak, uskoro veća otkupna cena mleka. U mlekarskoj industriji su spremni na povećanje, ali svega 4-6 dinara, što farmeri neće prihvatiti, pa su mogući i protestni skupovi najavljeni pre deset dana. Pre toga, Asocijacija će u utorak saopštiti konačan zahtev i poteze koji će uslediti ako se ne prihvati nova otkupna cena. Trgovački lanci za promet mleka i mlečnih proizvoda, prema analizi Ministarstva trgovine, ostvaruju maržu od 5 do 22 odsto, a rok plaćanja je 60-90 dana. Pojedini marketi uveli su i svoju robnu marku za mlečne proizvode, gde se ime dobavljača (mlekare) gotovo i ne vidi, što kod kupaca stvara oprez, jer ne prepoznaju novu ponudu.
I pored umanjene proizvodnje mleka u Srbiji tri kompanije i grad Beograd razmišljaju o izgradnji novih prerađivačkih kapaciteta. Stado muzara u Srbiji za poslednjih godinu dana je smanjena za 80.000 grla. U proizvodnju je uključeno svega tri hiljade visokomlečnih krava i u pripremi je još oko 15.000 junica.
Brisel - Na evropskom tržištu zabeležen je blagi pad otkupnih cena svinjskih polutki E klase. Prosečna otkupna cena u EU- 27 iznosila je 149,19 evra/100 kg. U odnosu na protekli period cene su niže za 0,83 do 2,43 odsto. U odnosu na isto razdoblje u 2009. godini cene su niže za 4,46 odsto. Najniže cene svinjskih polutki E klase su u Holandiji (131,88 evra/100 kg), u Belgiji (137,30 evra/100 kg), u Danskoj (139,95 evra/100 kg) i u Finskoj (139,99 evra/100 kg). Početkom jula na evropskom tržištu takođe se beleži pad cena prasadi. Prethodna prosečna otkupna cena prasadi u EU je bila 41,88 evra/kom, a sada je niža za 2,53% do 3,99%. U odnosu na isto razdoblje u 2009. godini cene su niže za 6,33 odsto. U Nemačkoj za prasad prosečne težine 28 kg cena se kretala od 43,00 do 55,90 evra/kom, s prosekom od 48,47 evra/kom, u Holandiji je prosečna cena bila 29,00 evra/kom za prasad prosečne težine 23 kg, u Danskoj 53,24 evra/kom za prasad od 30 kg, a u Belgiji 30,00 evra/kom za prasad težu od 25 kg. Kako saznaje „AgroServis“, pad cene na evropskom tržištu beleži se i u prodaji junećeg mesa ekstra klase. Prosečna otkupna cena junećih četvrti je bila 302,79 evra/100 kg, a danas je niža za 0,59%. U odnosu na isto razdoblje u 2009. godini cene su niže za 0,92 odsto. Najniže cene junećeg mesa R3 klase su u Poljskoj (226,56 evra/100 kg), Rumuniji (250,44 evra/100 kg) i Holandiji (260,88 evra/100 kg), a najviše u Grčkoj (417,30 evra/100 kg), Finskoj (331,44 evra/100 kg) i Portugaliji (331,20 evra/100 kg). Grčka je, pored Italije, pre dve decenije bila najveći kupac našeg junećeg mesa i žive junadi i godišnji devizni priliv od ovog posla samo u Vojvodini bio je oko 220 miliona dolara. To što su šnicla i biftek pojeftinili u EU, tamošnje farmere to ne zabrinjava jer su oni suvlasnici u velikim klanicama, a dobijaju i značajne godišnje subvencije za kvalitetan tov koji se meri masom masnih jedinica, a ne samo postignutom kilažom.
Novi Sad - Konkurs Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo za dodelu podsticajnih sredstava za izdavanje obradivog zemljišta u zakup biće otvoren do 15. oktobra ove godine. Korisnici ovih sredstava mogu biti lica starija od 65 godina ako u zakup izdaju od 0,5-10 hektara obradivog zemljišta na najmanje pet godina. Predviđeno je da staračkom domaćinstvu pripadne 6.000 dinara po hektaru ako njihov zakupac nije stariji od 60 godina; 8.000 dinara po hektaru ako se dotiču oranice zakupca i gazde i 10.000 dinara po hektaru ako zakupac nije stariji od 40 godina. Za ove namene Vlada Vojvodine izdvojila je 51,5 miliona dinara, a pravo zakupa imaju samo registrovana poljoprivredna gazdinstva. Očekuje se da će ova sredstva koristiti oko 250 staračkih domaćinstava u Vojvodini koja nisu ostvarila subvencije od Ministarstva poljoprivrede. U najnovijem broju lista „Moje Gazdinstvo“ objavljen je u celini konkurs, koji se može pronaći i na sajtu
Ražanj - Proizvođači kupina iz Vitoševca, Podgorca, Braćina i desetak drugih sela ražanjske opštine, muku muče sa ovogodišnjim rodom kupine, koju, kako ističu, niko neće da otkupljuje, a berba je u toku. “Imamo velikih problema, jer nemamo kome da prodamo kupinu, koja je ove godine solidno rodila, bez obzira što je grad naneo veliku štetu, jer hladnjačari neće da je otkupljuju”. Kažu da, navodno, nemaju kome da je prodaju, ističu voćari i ukazuju da se pojavi po neki nakupac i proizvođačima nudi samo 20 din/kg, uz napomenu da se za pare mora čekati, i to duže vreme. Kupinari kažu da bi sa otkupnom cenom od oko 100 din/kg, jedva podmirili troškove proizvodnje i berbe.
Moja farma
Beograd - Neki mlinari u Srbiji već su formirali novu, višu cenu brašna tipa T 500, ali pekari, bar za sada, još čekaju razvoj situacije na tržištu, kako bi i oni odlučili o korekcijama cena hleba, izjavili su juče predstavnici mlinarske i pekarske industrije. Cena brašna tipa T 500 sada je za oko 20% viša nego prošle godine i iznosi od 20 do 22 din/kg, a formirana je na osnovu cene ovogodišnjeg roda pšenice od 13 din/kg, izjavio je predstavnik Mlina “MS” iz Surčina Darko Selaković. On je predočio da će cena brašna sigurno i dalje ići naviše, ukoliko pšenica i dalje bude poskupljivala, s obzirom na lošu žetvu, ali to će se znati tek u naredne tri do četiri nedelje.
Novi Sad - Mlekarska industrija planira novu otkupnu cenu – veću za 4-5 dinara po litri u odnosu na sadašnju. Proizvođači su svoju novu računicu objavili ovih dana i po njima mleko ekstra klase sa 3,7% mlečne masti i 3,20 proteina košta 37,43 dinara. Prema kalkulaciji, za 25 litara mleka farmer potroši 315,75 dinara dnevno, što znači da učešće hrane iznosi 12,75 dinara u ceni mleka. Centralna asocijacija proizvođača mleka Vojvodine se priprema za novi razgovor sa mlekarama i organizovanje protesta – blokada mlekara. Farmeri neće prihvatiti kozmetičku popravku sadašnje otkupne cene mleka za 4-5 dinara, a takvo sitno povećanje kao „dobar poslovni potez” ne vide ni pojedine mlekare.
Beograd - Ovogodišnji rod pšenice u Srbiji iznosiće oko 1,6 miliona tona i dovoljan je za domaće potrebe i za izvoz, kaže ministar poljoprivrede Saša Dragin. - Prosečan rod iznosi 3,5 tona po hektaru, a uz zalihe od oko 400.000 tona, žita će biti i za izvoz, jer potrebe Srbiji iznose oko 1,5 miliona tona - kazao je on na sednici Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije.
Cena žita na domaćem tržištu koja je sada oko 15 din/kg, pokriva troškove proizvodnje. Cena međutim raste jer je prepolovljen rod velikih svetskih proizvođača kao što je Rusija gde je rod sa prošlogodišnjih 97 miliona tona opao na oko 50 miliona tona, kazao je Dragin i dodao da će Srbija do kraja godine raspolagati registrovanim skladištima koja će moći da prime oko 600.000 tona žitarica i neke druge robe, a država će sa 50% sufinasirati troškove skladištenja.
Beograd - Kompenzacioni fond Srbije ozvaničio je licence za tri skladišta u koja poljoprivrednici sa sigurnošću mogu da ostave svoju pšenicu ili kukuruz i da na osnovu tog lagera ostvare kratkoročni kredit kod jedne od četrnaest banaka. Za sada se na ovoj listi nalaze skladišta u Adi – „Agro Grnja”, Požarevcu – doo „Filip” i Kuli – „Žitomedija“, a u toku je procedura kontrole još desetak skladišta, koja žele ovaj status. Cilj Kompenzacionog fonda, koji ratarima finansira skladištenje, je da putem robnih zapisa omogući tržišnu sigurnost korisnicima usluga i da oni ostvare saradnju sa bankama. Interesantno je da se u ovaj sistem, uz obrazloženje „da čekaju kako će proći ova godina”, nisu uključile velike kompanije, izuzev „Delte“, koja će učestvovati sa oko 10.000 tona smeštajnog kapaciteta. Ratari i potencijalni skladištari sve informacije o ovom sistemu mogu da čuju besplatno na telefon 0800 333-555, od 8 do 20 časova. U zemljama koje imaju razvijen sistem javnih skladišta u prvoj godini licencu su imali jedno ili dva skladišta.
Novi Sad - Ovogodišnji rod pšenice na Produktnoj berzi u Novom Sadu danas je prvi put dostigao cenu od 14 dinara po kilogramu (plus PDV) i izjednačio se sa cenom prošlogodišnjeg roda i to je najveći rast cene pšenice od kraja žetve. Kukuruz beleži mali rast i trenutno se prodaje po 17 dinara za kilogram, dok sve druge cene miruju. Soja „na zeleno” je 25,50 din/kg, kukuruz 9,00 din/kg. Članovi „Vojvodine agrara” su polovinu roda - 45.000 tona prodali i još toliko čuvaju na lageru. O prognozama iz ove poslovne asocijacije za „AgroServis“ direktor Pavle Pustajić kaže: - Pšenica će vredeti kao dukati. U regionu već se približava ceni od 20-22 dinara, kod nas će biti uskoro, sigurno, 19 dinara, a možda i 20 dinara. Naš lager nećemo još prodavati. Sada vodimo brigu da nabavimo kvalitetno seme pšenice i da nam nauka konačno kaže iza čega stoji, posle žetve nam komentari nisu potrebni – kaže Pustajić. Prema saznanju „AgroServisa“, veće količine kvalitetnog semena trenutno postoje u skladištima Robnih rezervi, ali način distribucije (razmene) ovih zaliha još se ne zna.
Bački Petrovac - Proizvođači kornišona iz Srbije veoma su zabrinuti zbog nekontrolisanog uvoza krastavca iz daleke Indije. Na prvi pogled, problem može da deluje trivijano ali za stotine porodica iz sela Selenča u Bačkom Petrovcu, uvoz krastavčića iz Indije može da bude poguban. Berba korinošona je u punom jeku. Samo u Selenči zasađeno je 35 ha krastavaca. Međutim, krastavci koji se proizvode u tom selu naći će se na istom rafu sa krastavcima koji su proizvedeni u Indiji i koji su pri tom nešto skuplji od domaćih. Proizvođači smatraju da nemaju jednake uslove kao strani proizvođači i da naš sistem nije u stanju da proveri zdravstvenu ispravnost takvih kornišona.
B92
Novi Sad - Zahvaljujući povoljnim vremenskim prilikama od početka vegetacije, a naročito znatnim količinama vlage, soja je sada u odličnom stanju, što nagoveštava dobre prinose ukoliko do avgusta tu industrijsku kulturu ne pogode suša i bolesti, kaže rukovodilac Odeljenja za soju pri NS Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Jegor Miladinović. Vrlo dobro stanje biljaka u ovo doba, koje je gotovo uobičajeno proteklih godina, ovog leta je još izraženije, jer su dugotrajne i obilne padavine obezbedile velike rezerve vlage, napomenuo je Miladinović. Procenjuje se da je u Srbiji pod tom industrijskom biljkom oko 150.000 ha, što su slične površine kao prošle godine.
Valjevska Kamenica - Proizvođači malina i kupina iz desetak sela opština Valjevo i Osečina zapretili su blokadom hladnjača zbog niskih otkupnih cena tog voća i monopolskog ponašanja na tržištu vlasnika hladnjača. Njih oko 50 okupilo se u nedelju u Valjevskoj Kamenici kako bi osnovali sindikat i tako zaštitili svoje interese. Valjevski malinari tvrde da na 100.000 dinara koje zaradi seljak, hladnjačari uzmu 150.000 dinara, što je, kako su ocenili, neizdrživo. Oni su nezadovoljni i cenama. Tvrde da se malina u selima oko Arilja plaća 170 do 230 dinara za kilogram, dok je to voće u valjevskom kraju, gde ranije stiže za berbu, u proseku plaćano 80 dinara kilogram.
Novi Sad - Šest fabrika šećera u Srbiji ima šansu da i ove godine izveze 180.000 tona po povlašćenim uslovima. Cena se kreće oko 450 evra po toni, što je u odnosu na dve-tri prethodne godine značajan pad. Cena je tada bila 620, a potom i ispod 500 evra za tonu. I pored pada cene šećera, proizvođačima repe prerađivači su obećali 28 do 30 evra za tonu, što je manje nego lane kada je repa plaćana 28-35 evra po toni pojedinim proizvođačima. Izvezenu repu u Hrvatsku ratari u Sremu još nisu u potpunosti naplatili. Polje šećerne repe u Srbiji danas je 65.095 hektara i uglavnom je u dobrom stanju. Naši ratari nemaju više posebne premije za gajenje ove industrijske biljke, kao što imaju u Hrvatskoj – 320 evra po hektaru ili u Mađarskoj 12 evra po toni uz osnovnu cenu od 27 evra po toni. Takođe, naši poljoprivrednici, za razliku od farmera u Nemačkoj, Francuskoj i još nekim zemljama, nisu akcionari u ovoj industriji, pa se njihov status svodi na dobavljače, koji jedini prihod imaju od prodaje korena, čija proizvodnja košta od 1.300-1.400 evra po toni, pa bez prinosa od 55-60 tona po hektaru i cene od 35 evra po toni mnogi ne vide svrhu da rade ovaj posao i da habaju zemlju i mehanizaciju. Sa zasejanih 55.000-60.000 hektara i sadašnjim prosečnim prinosima, Srbija će uvek imati šećera za svoje potrebe - 240.000 tona (trošimo oko 13 kg po stanovniku), ali i za izvoz. Korist od gajenja šećerne repe, sasvim je izvesno, biće veća kada ratari po hektaru ostvare proizvodnju od 10.500 kilograma šećera. Pojedina gazdinstva nisu daleko od takvog rezultata, ali je naš prosek korena oko 45 tona po hektaru. Nikada naši poljoprivrednici nisu ostvarili prinos veći od 50 tona, iako su 2005. godine bili blizu – 48.200 kg/ha. Srbija je u prošloj godini najviše šećera izvezla u Mađarsku – 50.675 tona, Grčku – 40.363 tona, Rumuniju – 22.892 tona, Češku – 12.246 tona, Nemačku – 12.168 tona, Bugarsku – 11.916 tona, Makedoniju – 10.523 tona, Italiju – 10.000 tona, Austriju – 5.696 tona, Hrvatsku – 3.519 tona i Slovačku – 1.557 tona. Zanimljivo je da se među zemljama uvoznicama nalaze i one koje izvoze šećer, što pokazuje da te emlje daju premije za izvoz.
Brisel - Lista izumrlih vrsta životinja u Evropi može uključivati i vrstu "mladog poljoprivrednika" - upozorenje je upućeno kreatorima politika u EU . Govoreći 19. jula u sklopu dvodnevne konferencije u Briselu o reformama Zajedničke poljoprivredne politike (CAP) Unije , predsednik Evropskog veća mladih poljoprivrednika Joris Baecke kritikovao je brojne zemlje članice zbog neuspeha za podršku grupaciji.”Samo sedam odsto evropskih poljoprivrednika su mlađi od 35 godina “, rekao je Baecke delegatima na događaju u organizaciji Evropske komisije . "Mi duboko žalimo što se mladi poljoprivrednici ne smatraju prioritetom."
