01. 07. 2005.

Voda u proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane

Korišćenje vode za navodnjavanje, može usloviti promene sonog režima zemljišta na tretiranim površinama. Kanalska mreža sistema za odvodnjavanje je zbog neodgovarajućeg finansiranja održavanja smanjene funkcije mada crpne stanice koje evakujišu sakupljenu suvišnu vodu sa područja beleže izraženu aktivnost.

Po završetku zimskog perioda, sa obilnim padavinama, režim voda prve izdani u Vojvodini je sa aspekta biljne proizvodnje veoma nepovoljan. Pored toga, u godinama sa ekstremnim padavinama u vegetaciionom periodu vode ugrožavaju zasejana površine. Postojeći sistemi za odvodnjavanje nisu uvek u stanju da sa velikog dela područja sakupe i evakuišu višak vode u recipijent.

Navodnjavanje je davno prestala da bude dopunska meliorativna mera koja se primenjuje u cilju dobijanja stabilnih i visokih prinosa i proizvoda odgovarajućeg kvaliteta. Sve ovo ukazuje na značaj melioracija u procesu regulisanja vodnog, a time i vazdušnog režima zemljišta. Pored toga, korišćenje vode za navodnjavanje, može usloviti promene sonog režima zemljišta na tretiranim površinama. Činjenica je da je još pre dva veka veći deo područja Vojvodine bio pod stalnim ili povremenim uticajem viška vode ukazuje da je bez melioracija intenzivna biljna proizvodnja na ovom području nesigurna i teško moguća.

Zimski periodi odlikuju se kao delovi godine u kojima se beleži rast nivoa prve izdani na većem delu ravničarskog dela Vojvodine. Tada povremeno dolazi do ugrožavanja poljoprivrednog zemljlišta viškom vode unutrašnjeg-sopstvenog porekla.

Kanalska mreža sistema za odvodnjavanje je zbog neodgovarajućeg finansiranja održavanja smanjene funkcije mada crpne stanice koje evakujišu sakupljenu suvišnu vodu sa područja beleže izraženu aktivnost. Na nekim lokalitetima je konstatovana enormna denivelacija vodostaja u kanalu, nivoa prve izdani i kote nivoa vode u vodoleži formiranoj u depresijama nedaleko od kanala za odvodnjavanje. Za poboljšanje efikasnosti odvođenja vode iz vodoleža formiranih u depresijama na poljoprivrednom zemljištu preduzimaju se, na nekim područjima, iskopi sezonskih kanala (šlicovanje). Ovim kanalima je omogućeno odvođenje vode u obližnje kanale sistema za odvodnjavanje. Međutim, kopanje ovih sezonskih kanala u uslovima saturisanog zemljišta uslovilo je značajne promene na površini zemljišta koje će u velikoj meri otežati, ili čak onemogućiti, kretanje poljoprivredne mehanizacije po parceli. Pored toga, u mnogim slučajevima konstatovan je poremećaj zbijenosti zemljišta. Zbijeni podpovršinski sloj zemljišta, najčešće na dubini od 30 cm znatno otežava descedentno kretanje voda sa površine zemljišta ka nivou prve izdani.

Navodnjavanje gajenih biljaka na poljoprivrednom zemljištu podrazumeva korišćenje vode odgovarajućih fizičko-hemijskih svojstava. Hidrološke i klimatske prilike, gajene biljke uslovljavaju potebu za dodavanjem oko 400 mm vode u vegetaciji. Količina soli koja tom prilikom, putem vode korišćene za navodnjavanje, može biti uneta u zemljište i na biljku je značajna. Mogući nepovoljni uticaji zahtevaju praćenje kvaliteta vode za navodnjavanje. Tokom 1997. i 1998. godine, na nekim sistemima za navodnjavanje detaljno su proučavani elementi mineralizacije voda na vodozahvatu, mineralizacija voda prve izdani i soni rezim navodnjavanog zemljišta. Obim istraživanja usklađen je sa zahtevima koje postavlja FAO klasifikacija namenjena oceni uoptrebljivosti vode za navodnjavanje. Dinamika je svedena na uzorkovanje početkom, tokom sezone i na njenom kraju. Vršeno je uzorkovanje voda prve izdani, vode na vodozahvatu i navodnjavanog zemljišta. Odabrane lokalitete tj. sisteme za navodnjavanje odlikuje ratarska (Becej II jug, Titel) i vocarska (Irmovo) proizvodnja.

Uporedna primena poznatih klasifikacija ukazuje na mogucnost korišćenja klasifikacije Nejgebauera i savremenih klasifikacija FAO i Miljkovića. Starije klasifikacije, za razliku od savremenijih, daju okvirnu ocenu upotrebljivosti vode za navodnjavanje bez ocene uticaja korišćene vode na biljke i opremu. Često sadržaj rastvorenih materija u vodi zahteva proveru baš ovih segmenata.

Upotrebljivost površinskih voda Vojvodine za navodnjavanje u nekim ranijim istraživanjima uporednom ocenom po različitim klasifikacijama ukazuje da u pogodne vode može biti svrstano od 51% (FAO klasifikacija) do 62% (Klasifikacija Nejgebauera) uzoraka.

Rezultati istraživanja upotrebljivosti voda na karakterističnim sistemima za navodnjavanje ukazuju na povećanu mineralizaciju voda koje se koriste za navodnjavanje. Povećana mineralizacija vode može dovesti do nepoželjnih promena na zemljištu i gajenim biljkama.

Potpuno je jasno da u Vojvodini bez meliorativnih zahvata tj, regulisanog vodno-vazdušnog režima zemljišta na značajnim površinama poljoprivrednog zemljišta stabilna i visoka biljna proizvodnja nije moguća. Potreba za gradnjom novih, pravilnom eksploatacijom i održavanjem postojećih sistema za odvodnjavanje u značajnoj meri se stvaraju uslovi za regulaciju vodno-vazdušnog režima zemljišta. Povremeni hidrološko-klimatski ekstremni uslovi izazivaju poremećaj u radu sistema za odvodnjavanje ugrožavajući zemljište i biljnu proizvodnju lokalnim ili opštim viškovima vode. Ovoj pojavi, u smanjenju eflkasnosti rada sistema za odvodnjavanje, potpomaže nedovoljno ili neadekvatno održavanje sistema.

Korišćenje vode za navodnjavanje u proizvodnji zdrave hrane je veoma značajna meliorativna mera. Pri tom je od nesumnjivog značaja kvalitet te vode. Ispitivanja sprovedena na vodozahvatima postojećih ili budućih sistema za navodnjavanje, ukazuju da je upotrebljivost voda, generalno posmatrajući, zadovoljavajuća. Međutim, detaljnija ispitivanja izvršena na karakterističnim sistemima, daju nešto manje povoljnu ocenu upotrebljivosti vode za navodnjavanje. Neodgovarajuci kvalitet vode može doprineti smanjenju visine prinosa gajenih biljaka i umanjenju kvaliteta dobijenih proizvoda.

Zbog toga, i u narednom periodu, meliorativnim zahvatima u Vojvodini mora se posvetiti odgovarajuća pažnja ukoliko se želi održavanje optimalnih uslova u prozvodnji zdravstveno bezbedne hrane.

Dr Sima Belić, Dr Anđelka Belić, Dr Radovan Savić Milan Zdravić, dipl. Inž.,
Poljoprivredni fakultet, Institut za uređenje voda, Novi Sad
EKO-KONFERENCIJA 2000