11. 04. 2003.

U malinama pesticidi i teški metali

Stručnjaci EU posebno upozoravaju na ostatke pesticida "procymidone", "dithiocarbamate" i "vinclozolin", kao i na ostatke teških metala - olova i kadmijuma. Ostaci pesticida i teških metala nisu pronađeni u malinama koje su u zemlje EU izvezle Mađarska i Poljska.

Kupci malina iz zemalja EU obavestili su nas da su u malinama koje se izvoze iz Srbije pronađeni ostaci pesticida i teških metala - piše u dopisu Regionalne privredne komore (RPK) Valjevo koji je, između ostalih, upućen i zavodima za poljoprivredu u Loznici, Šapcu i Valjevu. Ovaj dopis će preko mesnih zajednica biti prosleđen proizvođačima malina u Podrinju, Mačvi i Kolubari.

U dopisu se dalje navodi da ovaj region proizvodi trećinu od ukupne količine malina koju proizvede Srbija. "Da bi se ispoštovale propisane granice prisustva pesticida i teških metala u malinama, potrebno je posvetiti znatno veću pažnju kontroli i praćenju zemljišta, primeni veštačkih đubriva i sredstava za zaštitu bilja", preporučuje RPK Valjevo.

Stručnjaci EU posebno upozoravaju na ostatke pesticida "procymidone", "dithiocarbamate" i "vinclozolin", kao i na ostatke teških metala - olova i kadmijuma. Ostaci pesticida i teških metala nisu pronađeni u malinama koje su u zemlje EU izvezle Mađarska i Poljska. Na kraju dopisa RPK Valjevo upozorava da su maline strateški proizvod Srbije i preporučuje da se svi proizvođači ovog voća pridržavaju propisanih uputstava.

Slobodan Beserovac, načelnik Odeljenja za privredu SO Loznica, smatra da se ostaci teških metala u našim malinama najverovatnije pojavljuju zbog nepravilne upotrebe veštačkih đubriva.

- Pesticidi se najverovatnije pojavljuju usled nepravilne upotrebe sredstava za zaštitu bilja i nepoštovanja karence. Tako dolazimo u nezavidnu situaciju da postoji opasnost da naše maline ne budu više otkupljivane. Praktično, može se dovesti u pitanje celokupan izvoz malina u zemlje EU koje su, faktički, jedini kupci malina iz ovog regiona - kaže Beserovac, koji je diplomirani inženjer poljoprivrede.Prema njegovim rečima, relativno lako rešenje za ovaj problem je pre svega u pravilnom korišćenju veštačkih đubriva i sredstava za zaštitu bilja.

Vladan Ćosić, direktor lozničkog Zavoda za poljoprivredu (ZZP), smatra da je EU proizvođačima malina sada pokazala samo žuti karton. - Dopis EU je krajnje dobronameran. Njega treba shvatiti kao opomenu da može doći do toga da naše maline izgube tržište ukoliko se ne uozbilje svi, od proizvođača do hladnjača koje otkupljuju maline - naglašava Ćosić i dodaje da su propisi EU u pogledu prisustva teških metala i pesticida u malinama jako oštri. Ćosić ističe da će loznički ZZP preduzeti niz koraka u cilju prevazilaženja ovog problema. Biće organizovana edukacija proizvođača malina, stručnjaci će posetiti proizvođače i sl.

Nameštaljka?

Maline smo, prošle kao i prethodnih godina, izvezli u najvećim količinama od svih vrsta voća i povrća. Sveže i zamrznute maline u 2002. godini najviše smo izvozili u zemlje Evropske unije, pa je izvoz dostigao ukupno 78.000 tona, u vrednosti od 90 miliona dolara. Neki stručnjaci ipak kažu da su to možda pokušaji da se naše maline, kao jedne od najkvalitetnijih u svetu, diskredituju i oslabi pozicija naših izvoznika na tržištu.

Postići standard

- Naši proizvođači ne troše puno zaštitnih sredstava pri prskanju malina, ali su moguće takve "greške" kada imamo 100.000 proizvođača od kojih radi svako na svoj način. Primera radi, kod nas se potroši svega 700 grama pesticida na hektar malina, dok se u Japanu troši 14 kilograma, u Mađarskoj 12 i Nemačkoj 10 kilograma po hektaru. Moramo da naučimo da verujemo jedni drugima, da se zadrugari ujedine i uspostave jednake standardne uslove. Potrebno je i povećati cenu otkupa malina, da proizvođači preterano ne prskaju maline kako bi povećali količine. Trebalo bi okupiti i ujediniti 10 do 15 najvećih proizvođača, da svi rade po istim standardima i ne bi bilo ni ostataka pesticida ni crnih metala - kaže Mirko Ivanović, profesor na Poljoprivrednom fakultetu.

www.blic.co.yu