11. 07. 2010.

Komposteri

U svetu se, sve više koriste mehanički komposteri od plastike, metala ili drveta. Ono što ih posebno krasi – jednostavni su za rukovanje. Različitih su zapremina, oblika i boja. Vreme kompostiranja skraćuje se na dve-tri nedelje. Otpaci se ubacuju u bubanj i zatim mešaju ručicom nekoliko puta dnevno. Osim mehaničkih, postoje i komposter na solarni pogon i termokomposter.

Kompost nastaje mikrobiološkim razlaganjem različitih organskih materija. Koristi se kao organsko đubrivo, deo zemljišnih smeša ili za nastiranje zemljišta. Priprema se u odvojenom delu bašte, zaklonjenom od vetra i u senci, na zemljištu u drvenim ili žičanim sanducima, korpama ili komposteru. U proseku, sadrži 0,35-0,50 procenata azota, 0,20 odsto fosfora i 0,25-3,30 procenata kalijuma.

U svetu se, sve više koriste mehanički komposteri od plastike, metala ili drveta. Ono što ih posebno krasi – jednostavni su za rukovanje. Različitih su zapremina, oblika i boja. Vreme kompostiranja skraćuje se na dve-tri nedelje. Otpaci se ubacuju u bubanj i zatim mešaju ručicom nekoliko puta dnevno.

Osim mehaničkih, postoje i komposter na solarni pogon i termokomposter, u koji se ubacuje iseckana organska masa i dodaje svež stajnjak ili posebna smeša mikroorganizama. Na taj način, đubrivo se može proizvoditi tokom cele godine.

Inače, prilikom pravljenja komposta u domaćinstvu treba biti obazriv, jer ovo organsko đubrivo, ako se nepravilno pripremi, biljkama može naneti štetu, umesto da im koristi. Naime, kompost dobijen na ovaj način najčešće potiče od baštenskih biljaka, pa ne treba koristiti bolesne i korovske koje imaju seme. Ono se teško uništava uobičajenim načinom kompostiranja, jer izdrži temperaturu 60-70 stepeni.

Z. Graovac