22. 04. 2009.

Seoba pčela

U današnje vreme izraženih vremenskih nedoslednosti i velikih ekoloških problema, na stacionarno pčelarenje teško se može osloniti. Zato, evo nekih saveta mlađim pčelarima, a i podsetnika starijim na šta treba obratiti pažnju kada se otisne sa matičnog pčelinjaka.

Otac racionalnog srpskog pčelarstva, profesor Jovan Živanović, isticao je da „med na osovini rodi“ tj. da je pčelaru neophodno da tokom aktivne sezone medobranja prati medonoše koje želi da iskoristi, a to znači da se mora opredeliti za seleći način rada. Istine radi, ovakav pristup zasnovan je još na iskustvima drevnih Egipćana koji su svoja pčelinja društva lagano selili na brodovima čitavim tokom moćnog Nila iskorišćavajući pašu. U današnje vreme izraženih vremenskih nedoslednosti i velikih ekoloških problema, na stacionarno pčelarenje teško se može osloniti. Zato, evo nekih saveta mlađim pčelarima, a i podsetnika starijim na šta treba obratiti pažnju kada se otisne sa matičnog pčelinjaka.

Bez obzira gde se krenulo, pre polaska obavezno treba prethodno obići mesto na koje se žele pčele odneti. Bilo da je to šuma, poljoprivredno zemljište ili livada, potrebno je pronaći vlasnika i u neposrednom kontaktu s njim dogovoriti sve pojedinosti u vezi sa dovoženjem, lokacijom, zaštitom i eventualnom nadoknadom. U tome su nam uvek od velike koristi kolege, mesni pčelari, koje poznajemo ili koje možemo upoznati u lokalnom društvu pčelara. Ako je to potpuno nova lokacija gde nikoga ne poznajemo, tada se može prethodno kontaktirati Savez pčelarski organizacija Srbije, gde će rado dati ime i telefon predsednika društva.

Iako se retko poštuje, elementarna pčelarska pristojnost nas obavezuje da dolazak na neki teren prijavimo društvu pčelara koje će nam biti domaćin. Tako će se izbeći neprijatnosti, pa i štete, a istinski pčelar, domaćin, rado će uz svoje, pripaziti i na naše košnice i javiti nam kakvo je stanje. Naravno, podrazumeva se da je potrebno konačno odabranu lokaciju obeležiti tablom sa punim podacima i brojem telefona. Kada se opredeli za neku pašu, nije zgoreg prethodno sve „staviti na papir“ i sabrati sve troškove koji nam predstoje sa mogućim prinosom i prihodom od dobijenog medobranja. Krizna vremena i oskudica nas teraju na to, jer su davno prošla vremena kada se i suvih medišta dolazilo s neuspele paše, ali sa mnogo novih poznanstava i lepog druženja.

Pre polaska na put obaveza nam je da obezbedimo siguran i bezbedan prevoz. Bilo kojim saobraćajnim sredstvom da selimo, ono mora biti u potpunosti ispravno saglasno Zakonu o saobraćaju. Kako se seobe vrše mahom tokom noći, to je posebno bitno da signalizacija bude ispravna. Kada je već reč o zakonima, podrazumeva se da i same pčele prati adekvatna veterinarska dokumentacija, uverenje o zdravstvenom stanju.

Na novoj lokaciji potrebno je pčelinjak postaviti tako da ne remetimo eventualne susede. Položaj košnica treba da je takav da ne dolazi do naleta tuđih pčela. Nije loše osmotriti okolinu i potencijalne medonoše u njoj pošto se može desiti da nam mnoštvo pčela strada odlazeći na druge obližnje parcele prelećući prometnu saobraćajnicu. Nažalost, takva slika gotovo je redovna na parcelama suncokreta „Starog Tamiša“ kada nedužne pčelice noseći dragoceni tovar bivaju zbrisane voziloma dok preleću put Pančevo – Kovin.

Bez obzira na stanje unosa, pojilo treba postaviti pa makar ga pčele i ne koristile. Uz nastavljače na tabli ili na kamionu ili prikolici, postavljamo tablu radi identifikacije vlasnika. Prevrtljivo vreme zahteva od pčelara da košnice postavi na ocednom i čvrstom terenu. Ako se vreme okiša, s velikom mukom će se vozilo izvući iz gliba, a posebno su ugrožene nastavljače koje, ako je prethodno dobro medilo, mogu na lošem postolju da posrnu i da se sruše.

U polju, a posebno u šumi, potrebna je velika pozornost u radu sa dimilicom. Dok je koristimo, gorivi materijal, ma koji da upotrebljavamo, je bezbedan, ali kada se pregled završi, tada je neophodno sadržaj dimilice istresti u prethodno iskopanu rupu, politi vodom i zatrpati. Tako ćemo moći da mirno odemo kući ne razmišljajući da li on još uvek tinja ili je uzrokovao požar.

Kao i svi nomadi, i seleći pčelari dok su na jednoj paši, raspituju se o narednim, obilaze terene i postupak se ponavlja sve do kraja sezone i vraćanja na matični pčelinjak gde se priprema za zimu. Iako je reč o dosta napornom poslu koji traži i dosta vremena, selidbom sa paše na pašu se sreću mnogi stari prijatelji ali i novi pčelari, druži se i nisu retki oni koji kroz ovaj vid sporta i rekreacije provode u miru i okruženi dobrom atmosferom i čitav godišnji odmor.

Dejan Kreculj