09. 06. 2007.

Junski poslovi u pčelinjaku

Ovaj period od oko četrdeset dana, koliko protekne između dve glavne paše, kvalitetne bagremove i količinske suncokretove, vreme je koje na pčelinjaku treba smišljeno upotrebiti i odmah po oduzimanju bagremovog meda pristupiti pripremama za narednu pašu, suncokretovu.

Posle ćudljivog i prevrtljivog vremena u maju, prema predvidjanjima meteorologa, juni će u Srbiji otpočeti stabilnim i povoljnim vremenskim prilikama za pčele i pčelare.

Već u prvoj polovini meseca očekuje se lepo, ali ne pretoplo vreme, sa temperaturama u granicama od oko 16 stepeni celzijusa u jutarnjim satima do oko 25. podeoka u podne. Padavine kiše, u trajanju od dva do tri dana predvidjaju se u sedmičnim intervalima, kada su moguće pojave lokalnih grmljavinskih nepogoda. Ovakav razvoj vremena statistički nalikovaće vremenskim prilikama kakve su bila davne 1958. godine.

Takvo vreme očekuje se u prvoj i drugoj dekadi, dok će se u trećoj dekadi ustaliti znatno više temperature, što će se ogledati u lepim, svežim jutrima, nakon kojih će se živa u termometru penjati i preko 30. stepena, pa ovako povoljno vreme treba iskoristiti kako bi se poslovi nakon bagremove paše blagovremno i kvalitetno završili. Podsetimo da se košnice ne smeju opljačkati, pa zato u svakoj mora da ostane dovoljno meda u slučaju da se prognoze eventualno i ne ostvare. Mada se ne očekuju ekstremne vrućine, treba imati u vidu da su to vrednosti u hladu, pa se mora obratiti pažnja na ventilaciju, a ni pojilo se ne sme zapostaviti.

Ovaj period od oko četrdeset dana, koliko protekne između dve glavne paše, kvalitetne bagremove i količinske suncokretove, vreme je koje na pčelinjaku treba smišljeno upotrebiti i odmah po oduzimanju bagremovog meda pristupiti pripremama za narednu pašu, suncokretovu. U većini krajeva tada postoji tiha ili čak značajnija paša, u priobalju reka tu je amorfa ili bagremac, koji za tili čas zaodene unutrašnjost košnice u crveno svojim nektarom boje roze vina i bogatstvom krvavo crvenog polena. Ako smo u vreme bagremove paše bili vredni i vreme pametno iskoristili za uzgoj kvalitetnih matica, sada je trenutak da se one upotrebe. Ako nismo stigli, odlično će nam poslužiti i dobri matičnjaci.

Pošto po prirodnim zakonitostima društva teže ka tome da se umože, ne treba vršiti nikakvo nasilje nad njima, treba ih izrojiti. Međutim, ako bi se deo pčela odvojio u nove zajednice, dobili bismo više košnica na pčelinjaku, ali i delimično umanjenje snage proizvodnih društava. Zato izrojavanje treba izvršiti u samoj košnici. Naravno, za ovo koristimo samo veoma jaka ruštva.

Kod LR košnica, zbog jednakih dimenzija svih korpusa i ramova, ovo je veoma jednostavno da se uradi. Dovoljno je samo fizički odvojiti plodišni i medišni prostor. Lično pozitivno iskustvo je da se u tu svrhu mogu odlično upotrebiti plastične folije koje su s proleća korišćene kao utopljavajući materijal. To su, u stvari, dobro oprani džakovi od veštačkog đubriva, okrojeni na dimenzije LR nastavaka. Jedan džak daje tačno četiri folije uz nešto viška za obrezivanje. Ovim folijama odvajamo plodište od medišta u potpunosti, mirisi se ne prenose, a debljina i jačina džaka je takva da ga pčele ne progrizu.

Izrojavanje vršimo tako što iz plodišnog nastavka oduzimamo svo zatvoreno leglo, ostavljajući samo otvoreno i maticu. Sav ostali prostor popunjavamo izgrađenim saćem, ostavljaući krajnje ramove napunjene hranom, medom i polenom. Leglo i pčele koje se na njemu zateknu, prebacujemo u plodišni nastavak, dopunjavamo ga ponekim ramom sa satnom osnovom i, takođe, ramovim sa hranom. Otvaramo gornje leto.

U plodište se vraćaju sve izletnice gde zatiču samo maticu na otvoreno leglu, uz ponešto hrane. Ostalo je sve prazan prostor. Sve u svemu, to bi imale i da su se izrojile i negde okačile na granu; ovako bar imaju krov nad glavom i ponešto legla. Ako su se i pripremale za rojenje, sada im to više ne pada na pamet. U ovom prostoru treba obnoviti zajednicu, a prostora za zaleganje je na pretek.

U medištu, koje je sada postalo gornje plodište, uskoro će se osetiti nedostatak matice. To je povoljan trenutak da se doda matičnjak ili, ukoliko imamo, matica u kavezu. Novo plodište imaće samo zatvreno leglo i kućne pčele, pa mu obavezno treba pomoći u prvo vreme sa nešto prihrane, odnosno bar pojenjem vodom jer zajednica nema vodarica, a vreme je već uveliko prilično toplo. Za kratko vreme i u gornjem plodištu će doći do razvoja nove zajednice, sa mladom produktivnom maticom.

Oba društva živeće kao dobre komšije sa susednih spratova, ovih četrdesetak dana, stvarajući radnu pčelu koja će donositi prinos u suncokretovoj paši. Tada zaista treba dosta pčela, jer ova paša na dobrim terenima i sa dobro negovanim usevom, zna obilno da zamedi.

Pred selidbu na pašu, barijera se uklanja i obe zajednice se ujedinjuju u jednu, veoma jaku. Spajanje može da se lako uradi zamenom folije ventilacionom mrežom, na čije mesto potom dolazi matična rešetka. Stara matica se uklanja, mlada dolazi u medište, a cela košnica se potom preuredi za medobranje.

Staru maticu možemo da iskoristimo, ako je prošlogodišnja, formiranjem nukleusa, koji će do kraja sezone proizvesti određenu količinu pčela i hrane interesantnih za uzimljavanje. Čak i ako ne želimo da je zadržimo, a mrsko nam je da je tražimo, dovoljno je da se obe zajednice spoje i mlada i vitalnija eliminisaće staru.

Ovim postupkom dobijamo brojna i jaka društva za nastupajuću pašu, a uz to i smenjujemo matice. Sve to bez ikakvih dodatnih pribora za preusmeravanje pčela, samo sa plastičnom folijom od zimus i malo dobre volje. Pune kante će biti dovoljan razlog jer ovako snažna društva produktivnija su od jednomatičnih i dvostruko, sa dnevnim unosima čak i preko desetak kilograma. Kada se bude vrcao suncokretov med, biće jasno zašto je sve ovo valjalo uraditi.

Dejan Kreculj
www.pcelinjak.com
medija@pcelinjak.com