21. 01. 2007.

Košnice na liticama

Med po standardima Evropske unije, Martinović proizvodi na svoja tri pčelinjaka, na nadmorskoj visini preko 1.000 metara. Priroda je tu netaknuta, a saobraćajnice udaljene više kilometara. Nema potrebe za herbicidima i insekticidima. Sve košnice, uredno poređane na kamenim kaskadama, izrađene su od prirodnog materijala i obojene biljnim uljem.

Prostranstva Lovćena i Rumije su ukras Crne Gore, a pružaju i idealne uslove za organsko pčelarenje i dobijanje ekoloških proizvoda. U šumama ima badema, leske, gloga, drače. . , Nepregledne površine su pod mediteranskim voćem. Na stotine vrsta lekovitog bilja uspeva na kršu, livadama i pašnjacima. Najviše je žalfije, vreska, ružmarina i zanoveti.

Petar Martinović, profesionalni pčelar iz Cetinja, još pre šest godina otkrio je blagodeti koje pruža biljni svet ovog podneblja. Boraveći u inostranstvu, primetio je da se u razvijenim zemljama veoma ceni i traži med proizveden daleko od zagađivača. Upravo takav med, po standardima Evropske unije, on proizvodi na svoja tri pčelinjaka, na nadmorskoj visini preko 1.000 metara. Priroda je tu netaknuta, a saobraćajnice udaljene više kilometara. Nema potrebe za herbicidima i insekticidima. U takvim uslovima, Martinović proizvede više od tone ekološkog meda od žalfije, dvadesetak litara propolisa, tridesetak kilograma polena, oko 800 litara medovine i velike količine voska. Svi proizvodi su vrhunskog kvaliteta, mirišu na iskonski čistu prirodu i ne može toliko da proizvede koliko domaći kupci i turisti traže.

Pre dve godine naš sagovornik je u Ministarstvu za poljoprivredu Crne Gore registrovao kao osnovnu delatnost organsku proizvodnju pčelinjih proizvoda. Cilj ove proizvodnje, kako kaže, nije u količini, već u dobijanju zdravstveno bezbedne hrane, bez prisustva rezidua.

Organski način pčelarenja podrazumeva minimalne intervencije pčelara. Važan preduslov je izbor rase medonosne pčele, koja može da se prilagodi uslovima životne sredine, vitalna je i otporna na bolesti. Prednost je dao autohtonoj evropskoj rasi Apis mellifera carnika i njenim lokalnim ekotipovima.

Pčelinjaci Petra Martinovića udaljeni su od zagađivača više od tri kilometra. Sav konvencionalni vosak u košnicama zamenio je onim iz organske proizvodnje. Isto čini i s medom i šećerom za prihranu mesec dana pre početka glavne paše.

Za suzbijanje varoe koristi samo dozvoljena sredstva, a to su organske kiselin (mlečna, mravlja, oksalna i sirćetna), prirodna eterična ulja, biotehničke metode (ram građevnjak) i sistemici na bazi cimiazol - hidrohlorida (Apitol i Apichem).

Sve košnice, uredno poređane na kamenim kaskadama, izrađene su od prirodnog materijala i obojene biljnim uljem. Košnice, ramove, pribor i opremu dezinfikuje toplotom i mehanički čisti kaustičnom sodom i organskim kiselinama.

S. Porobić