26. 09. 2006.

Zaštititi košnice od neprijatelja

Kako se letina sakuplja sa polja, tako se i mali glodari približavaju pčelinjacima tražeći sebi mesto za lagodno zimovanje. Uobičajeni neželjeni gosti su poljski miševi i rovčice, ali su tu i leptiri medojedi.

Kraj je septembra i na pčelinjacima se oseća približavanje perioda mirovanja. Savesni pčelari učinili su sve da im društva spremno uđu u zimovanje. To znači da je u pravilno raspoređenom plodišnom saću odloženo dovoljno hrane, meda i konzerviranog polena, koje će tokom zime biti pčelama u klubetu dostupno, da su uzimljene zajednice snažne i zdrave, a pčelinjak zaštićen od vetra i uznemiravanja.

Kako se letina sakuplja sa polja, tako se i mali glodari približavaju pčelinjacima tražeći sebi mesto za lagodno zimovanje. Uobičajeni neželjeni gosti su poljski miševi i rovčice, ali su tu i leptiri medojedi. Kada uđu kroz leto, osim što prave štetu jedući med i uništavajući saće, njihovo prisustvo uznemirava pčele i takve košnice imaju minimalne izglede da dočekaju proleće. Dugogodišnje iskustvo ukazuje na to da čak i društva u kojima su privremeno boravili miševi, a izbačeni su i stanje sanirano, posle ovakvog stresa veoma teško prezimljavaju i obično takva poseta ima fatalni ishod. Zato je neophodno već sa prvim hladnijim danima, kada se o okolini primeti da kukuruza i druge hrane nestaje, a pčele se okupljaju u klube, zaštititi košnice od ovih napasnika.

Uobičajeni način zaštite je pomoću "češljeva" koji se postavlaju na leta. Već izvesno vreme u prodaji ih ima i od plastike, koja je meka i ne predstavlja neku značajniju zaštitu. Tokom dugih i jakih zima, glad miševe može da natera da provale u košnicu čak i grickajući sastave između podnjače i plodišnog nastavka, a kako ne bi progrizli tako tananu plastičnu zaštitu. Zato su metalni češljevi sigurniji, ali im je mana što tokom lepih zimskih dana koje pčele koriste za pročisno izletanje, ograničavaju prolaz jer je otvora za prolaz malo. Takođe, u rano proleće, tokom prvih izletanja sa kojih se polenarice vraćaju sa tovarima dragocenog svežeg polena, ova tesna vratašca skidaju cvetni prah i on propada.

Košnice na vozilima su u daleko povoljnijem položaju jer se glodari teško mogu domognuti leta, ali ni njih ne zaobilazi leptir medojed. To je leptir mrtvačka glava, nazvan tako po žutoj šari na leđima koja podseća na crtež lobanje sa gusarske zastave, vrlo krupan i težak, sa relativno kratkim krilima i dugim antenama. Telo mu je oko 5 centimerara dužine, a raspon krila 13 centimetara. Bilo da je u potrazi za hranom ili parenjem aktivan je od sumraka sve do posle ponoći kada se može videti kako obleće oko košnica i često sleće na leto pa i neometano ulazi. Kada se uznemiri, u potrazi za hranom ili parenjem, hitro se kreće, kruži i odaje karaterističan kreštav visoki glas koji podseća na neki alarmni signal. U košnici ga zanima med, a snažne pčelinje zajednice ga ubodima žaoke lako savladaju, ako je manji izbace, a veće mumificiraju propolisom.

Košnice nastavljače su blizu zemlje i one su tim više ugrožene. Ali, s obzirom da medobranja više nema pa matična rešetka nije potrebna, možemo je upotrebiti i za zaštitu od ovih pčelinjih neprijatelja. Kako? Po lepom i blagom jesenjem vremenu, radi još jednog osmatranja stanja u košnici, sva tela se skidaju na sa strane odloženi poklopac. Ostaje samo podnjača koja se još jednom pregleda, očisti i postavi se letvica za leto sa smanjenim otvorom, u zimskom položaju. Zatim se na podnjaču postavi uokvirena žičana matična rešetka, ali naopako, tj. sa otvorom za gornje leto okrenutim da bude sa donje strane. Na nju dolaze tela košnice i košnica se zatvara. Sada plodišni nastavak leži na okviru u kome je žičana rešetka, podignut je za par centimetara od podnjače, čineči je nešto dubljom.

Nezvani gosti mogu da pokušaju da uđu u ovaj plitki prostor, ali ih tu neće dočekati ništa atraktivno s obzirom da je čitavo bogatstvo košnice iznad metalne, neprobojne pregrade. Sve što mogu da dobiju su samo ubodi pčela. Pčele kroz rešetku noramlo prolaze, polenarice unose svoj tovar, a trutova i onako već odavno nema. Kako su otvor na letu i otvor na rešetki jedan uz drugi, nema nikakve opasnosti da će doći do zbunjivanja pčela; već posle par minuta stražarice se postavljaju na svoja stražarska mesta a pčele normalno prolaze. Ne samo miš i rovčica, već i druge štetočine imaju problema sa ovakvom barijerom. Leptir medojed ne može da prođe već u tom uskom prostoru i skonča od uboda pčela. Čak i zolje imaju problema sa provlačenjem kroz rešetku, što se poznaje po tome koliko ih mrtvih pčele izbace ispred košnice.

I tako matična rešetka, izmišljena za sasvim drugu namenu, umesto da bude pčelaru na smetnji tokom zimskog perioda ili beskorisni deo košnice, nalazi novu ulogu u borbi protiv pčelinjih neprijatelja.

Dejan Kreculj