13. 04. 2006.

Putuj Evropo, nemoj čekati na nas...

Suspendovan i zabranjen u Evropi, imidacloprid se sada lagano seli na tržišta siromašnih zemalja u razvoju. Evo ga i kod nas.

Nedavni prilog „Suzbijanje kruškine buve imidaklopridom“ u „Poljoprivrednom listu“ pokazao nam je da se zaista krupnim koracima udaljavmo od Evrope i njihovog tržišta istovremeno široke ruke prihvatajući da postanemo zemlja koja će biti utočište za prevaziđene, odbačene i zabranjene hemikalije kojih ta ista Evropa želi da se oslobodi.

Kako stoji u tekstu, iako je „Evropska Unija povukla DNOC pre tri godine, a kod nas je povučen 2004. godine, čime se gubi značajno sredstvo za adulticidno i ovicidno delovanje na Psyllu pyri pred kretanje vegetacije. Drugo sredstvo ili jedini pravi letnji psilocid Amitraz (Mitak) je 2004. godine takođe povučen iz upotrebe što još više otežava suzbijanje kruškine buve pa će se krčenje nastaviti. Oni koji su povukli ova sredstva kupuju krušku u prodavnicama i nemaju problema u proizvodnji.“

Nažalodst odgovor na pitanje „Kako rešiti problem suzbijanja kruškine buve“ je ponuđeni preparat koji je takođe zabranjen na Zapadu. „U traženju rešenja, našli smo da je u državi Vašington (SAD) registrovan preparat PROVADO 1,6 F čija je aktivna materija imidakloprid. Kod nas je na bazi ove aktivne materije registrovano više preparata za primenu preko lista kao što su CONFIDOR 200SL, zatim CONFIDOR WG 70„ Autor teksta priznaje da „poznavajući osobine inidakloprida, nije nam bio potpuno jasan osnov primene, zato smo postavili ogled u polju da bi utvrdili konkretne mogućnosti“.

A šta o imidaklopridu kažu oni kojima je on poznat i vreoma jasan. Slabljenje i nestajanje pčelinjih zajednica je svojstveno i za trovanje imodaclopridom. Kraj prošlog i početak novog milenijuma po zlu je zapamćen u Zapadnoj Europi, osobito u Francuskoj. Tada je usled trovanja ovim pesticidom stradalo milion ipo registrovanih košnica, prinos meda u jugozapadnoj Francuskoj opao za oko 60% što je imalo za posledicu da je ova zemlja morala da odpočne sa uvozom čak 24000 tona meda godišnje. Ali, imidacloprid (Gaucho®) je samo u 2003. godini svetskom magnatu BAYER-a doneo godišnju dobit od 600 miliona eura.

Podsećanja radi, iz prve ruke, tada je o tome agencija „France Presse“ izveštavala - Pariz, 11. avgusta 2002. godine: „Insekticid Gaucho, doveden u pitanje od francuskih pčelara koji su nedavno imali uginuća pčela uzrokovano suncokretovim polenom, može pođednako da kontaminira polen kukuruza, prema rezultatima naučnih studija koje je u utorak objavila specijalistička agencija „Agra“, podržana u merenju toksičnih efekata ove supstance u pčelama od „Nacionalnog instituta za poljoprivredna istraživanja“ (National Institute of Research Agronomic - INRA) i „Centra za nacionalna naučna istraživanja“ ( Centre for National Scientific Research - CNRS) na evropskom nivou. Ona su potvrdila da "su ove pčele bile izložene tihom delovanju molekula Gauch-a, imidacloprida, putem polena kukuruza tretiranog ovim insekticidom", piše u izveštaju ove agencije specijalizovane za poljoprivredu i hranu. "Vest je važna za pčelare pošto objašnjava zašto se ugibanje pčelinjih zajednica nastavlja u Francuskoj gde je tretirenje suncokreta obustavljeno od januara 1999. godine“, nastvalja „Agra“.

„Uzorci polena prenetog putem pčela nađeni su na letima košnica. Sve ukazuje na prisustvo imidacloprida u polenu kukuruza tretiranog ovim insekticidom, srednje vrednosti koncentracije između 3,3 i 3,7 delova na milijardu (ppb), što je između 3,3 i 3,7 mikrograma na kilogram. Kompanije ze zaštitu bilja jednom su tvrdije da otrov nije dospeo do cvetova pa tako ni do polena. Mi smo dokazali suprotno, kada su u pitanju suncokret i kukuruz", navodi Jean-Marc Bonmatin iz „Centra za molekularnu biofiziku“ u Orlans-u (Center of molecular biophysics of Orleans - CNRS), jedan od autora studije. "Kukuruz ima istovetno ponašanje u metabolizmu kada su u pitanju rokovi kao i kod suncokreta", potvrđuje ovaj iztraživač. „Problem je jedino u tome koliki je potrebni prag kojim bi se odredilo koji je od ovih proizvoda opasniji. Ranijim istraživanjima u „INRA“ utvrđen je prag otrovnosti izneđu 3 i 6 ppb, a studije su pokazala da se on spušta čak i vrlo nisko, na 0,1 ppb, kod hroničnog izlaganja koje uzrokuje smrtnost pčela u vremenu posle osmog dana.“

S druge strane, predstavnik kompanije „Bayer“ izjavio ja za „AFP“ da je utvrđeni nivo toksičnosti za polen kukuruza od 20 ppb. "To je tako utvrđeno, iznad 20 ppb, i nema opasnosti za pčele. Opasni nivo koji uslovljava trovanje pčela je jedino premašivanjem 100 ppb ", navode proizvođači.

M. Kl. Wallner sa vodećeg evropskog Univerziteta Hohenheim u Nemačkoj kaže: „Nektar facelije tretirane „Gauch“-om (50 grama aktivne materije po hektaru), usvojenog u usevu, sadržao je u pčelama između 3 i 10 ppb imidacloprida. Polen koje su pčele prikupile je sadržao isti nivo.“

Stavovi toksikologa su da je prihvatljiv nivo u voću, kao što su jabuke ili kajsije, koje se smeju staviti u promet za ljudsku upotrebu, ako rezidue imidacloprida ne prelaze granicu od 300 ppb. Shodno tome, prisustvo imidacloprida i/ili njegovih metabolita na nivou od nekoliko ppb u proizvodima iz košnice neće pokazati nikakav problem u vezi sa ljudskim zdravljem, znači u pčelinjim proizvodima, ali problem je sa samim pčelinjim društvima koja se lagano gase usled ovog tihog ubice i prenebregne sumnja na njegovu kancerogenost.

Zanimljivo je da se gotovo neposredno posle stravičnog genocida nad pčelama Francuske, ovaj hemijski magnat pobrinuo da širom sveta angažuje mnoštvo laboratorija, mahom iz USA, koje su za kratko vreme isporučile medijski veoma blagotvorne analize. Njima se ukazuje i dokazuje da je imidacloprid bezazlena materija i da krivca treba tražiti na drugoj strani.

Suspendovan i zabranjen u Evropi, imidacloprid se sada lagano seli na tržišta siromašnih zemalja u razvoju. Evo ga i kod nas.

Dejan Kreculj
www.pcelinjak.com
medija@pcelinjak.com