11. 02. 2006.

Bliža Amerika od Evrope

Genetski modifikovani produkti mogu da se nađu i u medu, jer pčele ne mogu da znaju da li skupljaju polen sa cvetova GM soje ili nekih drugih biljaka. Taj med takođe je u ljudskoj ishrani. Krenuli samo na Zapad. Preko Evrope ili Amerike – ko zna? A na vašem pčelinjaku?

Srbija je opredeljena da ide u Evropu. Šta više, kažu da se ona vraća u nju, tamo gde joj je i mesto. Međutim, kako neko nedavno u šali reče, dosta je onih koji ne samo da ne žele u tu Evropu, već sumnjaju da ona uopšte i postoji.

U pčelarstvu stvari stoje slično. Šta više, u zdravstvenoj zaštiti pčela neki su se pre opredelili da idu putem Amerike, valjda smatrajući da im je Evropa suviše blizak cilj. A takvi putevi su malo čudni, jer Deming je u "Pravilima menadžmenta" rekao, "Ako ne znate kuda idete onda će vam svaki put biti u redu".

Pčelu, tog majušnog insekta napadaju sa svih strana. U prirodi ima mnogo predatora, mnoštvo je njenih neprijatelja, od virusa i parazita do ptica i varoe. Ali, ni čovek tu nije sedeo skrštenih ruku; obezbedio je obilje pesticida, antibiotici su stalna pretnja, a od skora tu su i genetski modifikovane biljke. Kad pomenusmo ove poslednje, evo zanimljivog naučnog otkrića, da je za kontrolu voskovog moljca, koji inače prema procenama samo u Sjedinjenim državama godišnje načini štetu od oko pet miliona dolara, koristan polen od genetski modifikovanog kukuruza, jer hraneći se njime larva moljca ugine. Šta je sa pčelom i njenim potomstvom, pčelinjim proizvodima i ljudima koji ih koriste i njihovim potomstvom ... to se ne spominje. "Već je poznato da antibiotici, koji se daju stoci, kod ljudi mogu da dovedu do pojave alergije na pojedine antibiotike. Takođe, genetski modifikovani produkti mogu da se nađu i u medu, jer pčele ne mogu da znaju da li skupljaju polen sa cvetova GM soje ili nekih drugih biljaka. Taj med takođe je u ljudskoj ishrani", kaže Prof. dr Božidar Ćurčić, akademik bugarske Akademije nauka, ekspert bivše Savezne vlade za GMO i profesor na Biološkom fakultetu.

Hoćemo li da iskoristimo prednosti siromašne zemlje čija je poljoprivreda još uvek "gladna" za nas preskupih mineralnih đubriva, pesticida i genetski modifikovanih biljaka i životinja? Kod nas toga nema ne zato što to nismo želeli, već što nemamo čime da kupimo. A to nam je šansa i to velika.

Pitamo se onda zašto se kod nas u pčelarskoj praksi tako olako poseže za antibioticima. Sa stanovišta zakonske regulative to je jasno regulisano. Član 51. "Pravilnika o metodama organske stočarske proizvodnje" donetog još septembra 2002. godine glasi "U prevenciji nije dopuštena primena sledećih lekova i sredstava za upotrebu u veterini: antibiotika, sulfonamida, analeptika, sedativa, hormona, kokcidiostatika, antihelmintika, akaricida (insekticida), biostimulatora, sintetskih roboransa, antioksidanasa, drugih različitih hemoterapeutika i hemijskih sredstava kao ni primena hloramfenikola, ivermektina, heksahlorcikloheksana i derivata za suzbijanje insekata, supstanci proizvedenih metodama genetskog inženjeringa (npr. bovines somatropin), sedativa i beta-blokatora. "

S one strane okeana, prema američkom MAAREC (Mid-Atlantic Apicultural Research & Extension Consortium, februar 2000), hemikalije i lekovi odobrani za legalnu upotrebu u pčelinjim društvima u kontroli parazita i pčelinjih bolesti su: za suzbijanje američke i evropske truleži legla oksitetraciklin (teramicin), nozeme fumagilin (fumidil B), varooze fluvalinat (apistan), kumafos i mravlja kiselina, trahejne grinje mentol i mravlja kiselina, voštanih moljaca paradihlorbenzen (fumigator) i male košnične bube kumafos. Sva sredstva su odobrena od strane USDA tj, njihovog ministarstva poljoprivrede. Uočljivo je pravo obilje antibiotika.

Krenuli samo na Zapad. Preko Evrope ili Amerike – ko zna? A na vašem pčelinjaku?

Dejan Kreculj
www.pcelinjak.com
medija@pcelinjak.com