30. 01. 2005.

Kako do besplatne prerade voska?

Obaveza dobrog pčelara je da uvek u košnici ima kvalitetno saće. Ako ne želimo da nam pčele budu sitne i da bismo izbegli kolikogod je moguće razne bolesti legla, moramo ga redovno menjati. Izrada satnih osnova ručnom presom u današnje vreme je vrlo retka, a i malo je pčelara koji mogu da obezbede kvalitetnu dezinfekciju voska, kuvanjem na 120°C, kao što se to radi industrijski. Nažalost, ogromno je šarenilo dimenzija ramova, a kod nas se uglavnom mogu naći pet veličina. Zanimljivo je pogledati kataloge proizvodjača i prodavaca satnih osnova na Zapadu, tu su čitavi spiskovi, ali kupcu se uvek mora udovoljiti.

Na pčelinjaku je najpraktičnije imati sve košnice iste vrste sa jednistvenim ramovima, standardne veličine. U zavisnosti od dimenzija i masa im je različita, ali ona zavisi i od debljine, koja čak i kod istog proizvodjača nije uvek jednaka. Zato je i broj komada koji se dobija od jednog kilograma različit. Okvirno, može se zapamtiti da je masa jednog kvadratnog metra satnih osnova jedan kilogram. Ovo nam omogućava da jednostavnim množenjem širine i dužine, izražene u metrima, i broja listova dobijemo prilično tačnu vrednost potrebnog voska, a množenjem sa cenom i potrebnu sumu novca. Na primer, za jednu košnicu LR tipa, koja ima tri nastavka sa po 10 ramova, potrebno je oko 0,43X0,20X30 = 2,58 m² odnosno nešto više od dva ipo kilograma.

Naravno, proizvodjači osnova osim prodaje vrše i preradu donetog voska uz naknadu. Uobičajeno je da se na ime primesa, nečistoća, odbija 5% sirovog voska. Ta količina se zatim zameni za već pripremljene satne osnove i doplati.

Medjutim, oni i otkupljuju sirovi vosak i ta se činjenica može iskoristiti da nam pčelinja društva sama «zarade» novac za preradu, pa dolazimo do toga da prerada može biti i besplatna. Kako?

Jednostavno, dodatnom proizvodnjom voska korišćenjem ramova gradjevnjaka. Sada, kada je sezona letnjih medonoša u jeku, to će bar biti lako. Na ovaj način oslobadjamo se varoe, isecanjem trutovskog legla, mlade pčele izlučeni vosak imaju gde da upotrebe pa se smanjuju izgledi da dodje do rojevnog raspoloženja, a, što je finansijski veoma bitno, ovim prinosom u vosku stičemo i prihod kojim plaćamo preradu.

Koliko je potrebno godišnje kilograma satnih osnova za naš pčelinjak lako možemo da izračunamo poštujući pravilo da se u jednoj sezoni menja 1/3 saća. Znajući dimenzije osnove izračunamo joj površinu, u m², a to je i približna masa table u kilogramima.

Potrebnu količinu sirovog voska dobijamo kada masu satnih osnova uvećamo za trošak prerade i odbitak na nečistoću.

Masa satnih osnova dobija se množenjem broja potrebnih listova sa masom jednog lista. Trošak prerade je u stvari procenat kojim se uvećava potrebna masa sirovog voska i on je zapravo nadoknada preradjivaču. Zavisi od cene prerade i tržišne cene sirovog voska. Izračunavamo ga tako što podelimo cenu prerade sa cenom sirovog voska i to pomnožimo sa sto. Odbitak na nečistoću ili kalo, kako se obično naziva, je uobičajeno 5%.

Potrebna masa sirovog voska dobija se kada se masa satnih osnova (broj listova pomnožen sa masom jedne table) uveća za procenat za preradu i procenat odbitka na nečistoću.

Na primer, za jednu desetoramnu LR košnicu sa tri tela, potrebno je godišnje obezbediti trećinu od 30 ramova, znači deset novih ramova. Kako su satne osnove dimenzija 43 X 20 centimetra, to je površina saća, a samim tim i približna masa 0,86 m² odnosno oko 860 grama.

Trošak prerade dobijamo kada cenu prerade podelimo sa otkupnom cenom sirovog voska i pomnožimo sa 100. Dobijamo 10% koji uvećan za procenat odbitka na nečistoću od 5% daje ukupno 15%. Ovaj procenat treba dodati masi sirovog voska od 860 grama, pa dobijamo da nam za jednu košnicu treba 989 grama sirovog voska da bismo dobili potrebnih 10 listova satnih osnova, a da ne platimo ništa.

Zaključujemo da smo povećanom proizvodnjom sirovog voska dobili gotovo besplatnu preradu, za samo 130 grama voska. Vredi o ovome razmisliti, zar ne?

Dejan Kreculj
www.medija.netfirms.com
medija@hemo.net