09. 06. 2010.

Banke podržale javna skladišta

Prema koncepciji funkcionisanja javnih skladišta, moguće je da robne zapise kupe kompanije iz druge delatnosti i da na osnovu njih ulaze u kreditne aranžmane sa bankama, što je potpuno nova mogućnost na našem tržištu roba. Prema iskustvima iz zemalja u kojima od nedavno rade javna skladišta, u Srbiji se očekuje da u prvoj godini rada u registar skladišta bude upisan kapacitet od 500.000 tona, što je realno naspram uobičajenog roda žitarica i trgovine.

Kompenzacioni fond Republike Srbije je, uz učešće Produktne berze iz Novog Sada, predstavio model funkcionisanja javnih skladišta predstavnicima najvećih banaka u zemlji. Ovaj fond funkcioniše prema Zakonu o javnim skladištima i predstavlja sigurnost za sve učesnike u lancu trgovine, za sada samo berzanskim robama (žitaricama). Bankari su spremni da na osnovu robnih zapisa i zaključnica, kao pravnih dokaza, razrade model poslovne saradnje prema javnim skladištima i korisnicima usluga svojih skladišta. Funkcionisanje javnih skladišta u saradnji sa bankama omogućiće tako ratarima da koriste bankarske kredite sa rokom otplate do godinu dana, što proizvođačima otvara mogućnost da svoju robu prodaju kada ocene da ima najbolju cenu. Postoji mogućnost da se uskoro razradi sistem trgovine robnim zapisima i na Produktnoj berzi, što bi značajno olakšalo posao ratarima na putu do sigurnih kupaca. Od prvih poziva skladištarima da se prijave za registraciju već su evidentirani kapaciteti od skoro 120.000 tona.

U širenju mreže javnih skladišta uskoro će biti uključene i zadruge, jer se ceo sistem zasniva da korisnici budu što bliže ovim objektima i da svoju robu prodaju kada oni žele. Uspostavljanje ovakvog sistema, za sada, ne odgovara velikim izvoznicima, koji su i vlasnici skladišnog prostora koji još nisu prijavili u ovaj sistem, iako imaju povoljne lokacije i kvalitetnu tehnologiju čuvanja roba – saznaje „AgroServis”.

Prema koncepciji funkcionisanja javnih skladišta, moguće je da robne zapise kupe kompanije iz druge delatnosti i da na osnovu njih ulaze u kreditne aranžmane sa bankama, što je potpuno nova mogućnost na našem tržištu roba. Prema iskustvima iz zemalja u kojima od nedavno rade javna skladišta, u Srbiji se očekuje da u prvoj godini rada u registar skladišta bude upisan kapacitet od 500.000 tona, što je realno naspram uobičajenog roda žitarica i trgovine. Prema reagovanju bankara u okruženju, kamata za ovakve aranžmane od strane banaka iznosila je između 5 i 6 odsto i u svim zemljama je broj banaka, koje učestvuju u ovoj vrsti saradnje sa ratarima, i broj skladištara povećan.

Ministarstvo poljoprivrede dalo je nalog Kompenzacionom fondu da precizira korišćenje hladnjača za potrebe povrtara i voćara i da u taj okvir svrstaju i smrznuto voće i povrće, što će značiti veliki podsticaj za regione koji se bave ovom proizvodnjom.

Prema prvim proračunima, očekuje se da bankari imaju mogućnost i da izdaju garancije za robu u vrednosti od 125 miliona evra, što je i za njih, zapravo, potpuno novi posao, koji, razumljivo, oni rado prihvataju.

AgroServis