03. 11. 2003.

Kako da pčelarstvo postane poljoprivredno-industrijska delatnost?

Pčelarstvo kod nas, u najvećem broju slučajeva, još na nivou hobija, zabave, zaljubljenosti, dok je u svetu to priznata poljoprivredno-industrijska delatnost. Evropskoj uniji godišnje je potrebno oko 300.000 tona meda.

Za poslednjih 15 godina pčelarstvo je u Srbiji i Crnoj Gori doživelo razvojnu ekspanziju, a prema podacima prof. dr Miće Mladenovića sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, broj košnica povećan je na 430.000, a broj pčelara na 30.000. Međutim, mnogi pčelari ističu da je pčelarstvo kod nas još na nivou hobija, zabave, zaljubljenosti, dok je u svetu to priznata poljoprivredno-industrijska delatnost. Med je najatraktivniji proizvod, mnoge zemlje njegovim izvozom ostvaruju zavidne devizne prihode, a stručnjaci naglašavaju da je vrednost oprašivanja poljoprivrednih kultura, rastinja, voća i povrća višestruko veća od najslađeg produkta pčelinjeg rada. U nekim zemljama (Rusija, Kanada, Francuska, Sad, Australija) putem specijalizovanih instituta, zdravstvenih službi i mera dignutih na nivo zakona podstiču i unapređuju pčelarstvo.

Na Međunarodnom sajmu pčelarstva u Somboru, koji je obnovljen posle 17 godina, pčelari su nedavno razmenili iskustva i saznali kako se radi u drugim sredinama. Ferenc Bakoš, pčelar iz Baje (Mađarska) rekao je da je Evropskoj uniji godišnje potrebno oko 300.000 tona meda, a te zemlje proizvedu samo polovinu od pomenute količine. Tu Mađari vide šansu za izvoz meda, ali i ukazuju na žestoku konkurenciju iz Kine, Meksika, Argentine. Kada Mađarska postane članica EU, očekuje Baloš, stvoriće se mogućnost da se med izvozi ne samo u rinfuzi, nego i u manjim pakovanjima, što podrazumeva bolju cenu.

Postoje i velike mogućnosti za izvoz meda u skandinavske zemlje. Dr Stipan Kovačić, ugledni pčelar iz Baranje (Hrvatska) istakao je da sedam hiljada pčelara u ovoj državi imaju između 160.000 i 200.000 košnica. Godišnje se proizvede oko 2.500 tona meda, a izveze se hiljadu tona. Desetak firmi otkupljuje med po ceni od dva do 2,5 evra po kilogramu, a registrovanih punionica ima oko 40. Državna donacija iznosi 12 evra po košnici, ali samo za pčelare koji imaju više od 30 košnica. Dr Kovačić je naglasio da sve značajniji segment u pčelarenju postaje uzgoj matica.

Ako je Međunarodni sajam pčelarstva u Somboru značajan podsticaj razvoju ove delatnosti, posebno u Bačkoj, onda treba naglasiti da u Zapadnobačkom okrugu, opštine Apatin, Kula, Odžaci i Sombor postoje pčelarska udruženja u Somboru, Odžacima, Bačkom Monoštoru, Sivcu, Bogojevu, Čonoplji, Kuli, Crvenki, Bačkom Bregu, Bezdanu i u Apatinu, koja imaju više od 5.000 pčelinjih društava. U ova udruženja učlanjeno je oko 600 pčelara, a u pogodnosti za razvoj pčelarstva osim velikih oraničnih površina (samo u somborskoj opštini suncokret se gaji na oko 10.000 hektara), ubraja se reka Dunav, mreža kanala i kanalčića, stoletne hrastove šume, bagremi, rastinje. Jedan od jačih pčelara je Stavan Marinov, 51-godišnji protivpožarac, trenutno bez zaposlenja. Marinov se pčelarstvom bavi već 33 godine. Privukao ga je boravak u prirodi, pogodnost jer ima salaš na "Tromeđi" (tri vode, kanala), a danas ima 168 redovnih društava košnica i 40 rezervnih. Ove godine njegov proizvodni bilans je 5,6 tona meda.

- Da bi se neko profesionalno bavio pčelarstvom mora da ima bar 50 košnica, odnosno duplo više da bi bila angažovana dva člana porodice, ali bi trebalo popraviti još mnogo toga, pre svega plasman naših proizvoda - kaže za Biznis Danas Stevan Marinov. - Otkupljivači nam nude tek 110 dinara po kilogramu meda, a na pijacama, na malo, kilogram se prodaje za 200-250 dinara. Da je cena 170 dinara odmah bih prodao svu količinu, ali više ne dolazi ljubljanski "Medeks", pa su veliki problemi u plasmanu. Kad se sam bavim prodajom na malo obilazim nekoliko mesta u bližoj okolini, a to vreme bih korisnije iskoristio u pčelinjaku.

Marinov naglašava da sa pčelama intenzivno provede sedam meseci godišnje. Radni dan traje od jutra do mraka, 18 sati dnevno. Skoro polovina prihoda odlazi na troškove. Pčele napasa blizu salaša, ali i na suncokretištima u Svetozaru Miletiću i Aleksa Šantiću, što podrazumeva transport od dvadesetak kilometara. Nekada je išao i na njive pod uljanom repicom u okolini Osijeka.

Ovaj pčelar kaže da je znanje sticao kroz literaturu, na predavanjima koja organizuju udruženja, susretima sa kolegama i praksom. Ističe da je ukrštanjem matica, čime se malo ko bavi, udvostručio broj pčela u košnici i proizvodnju meda. Od iskustava izdvaja da posle 5. avgusta ne vrši vrcanje, jer pčele najbolje prezime na medu.

- Nije mali broj ljudi koji se u ovu delatnost upuste imajući na umu samo prihod - nastavlja Marinov. - Minule zime mnogi su se "opekli" jer im je gotovo polovina pčela uginula. Mnogo se mora znati i o bolestima pčela (varoa, kuga, nozema, krečno leglo, akaroza), pčelar mora sam da ih otkrije i da zna kako se leče. Nedavno su veliki problem predstavljale late, a i pčelarica, poznata i kao rajska ptica, uzima veliki danak, jer se hrani pčelama.

Marinov naglašava lekovitost propolisa, polenovog praha, meda i smatra da bi potrošnja ovih proizvoda kod nas morala da bude znatno veća. Tvrdnju o lekovitosti potkrepljuje i podacima o dugovečnosti nekih pčelara iz Sombora.

- Trebalo bi da i država da obrati više pažnje na ovu delatnost, da je stimuliše, a uz bolju organizaciju mogli bismo bolje koristiti potencijale i ostvarivati i devizne prihode.

www.danas.co.yu