17. 10. 2002.

Praktična iskustva u direktnoj setvi

Strnjište se obrađuje kružnom drljačom. Dve do četiri nedelje kasnije (zavisno od stanja žetvenih ostataka) sledi ponovna obrada sa rotacionom drljačom i rastresačem. Setva glavnih useva se obavlja sa kombinovanim oruđem (drljača+valjak) postavljanjem ispred traktora ili sejalice. Traktor snage 160 kW omogućuje istovremenu obradu i setvu u širini radnog zahvata od 6m.

Manfred Benger iz Spodnje Šaške odlučio je još pre 15 godina da krene na obradu zemljišta bez oranja. Na ovo ga je naterala želja da poveća posed gazdinstva koji ne bi mogao ostvariti uz klasičan način obrade, koji traži veću angažovanost korisnika i novu investiciju u mašine.

Najpre je prestao da ore površine namenjene za setvu pšenice, a to je kukuruzište, krompirište kao i strnište uljane repice. Ove površine je obrađivao kružnom ili oscilirajućom drljačom. Na tako obrađenom zemljištu nicanje pšenice bilo je ispod očekivanog. Nije bio zadovoljan, mada je postigao ogromnu energetsku uštedu, ali ga nije napuštala želja da uspe sa redukovanom obradom zemljišta.

Preispitivao je različite načine konzervaciske obrade, rokove i dubine obrade. Nakon četiri – pet godina obrade zemljišta bez oranja, opazio je promene u “životu” zemljišta. Broj kišnih glista povećao se nekoliko puta. Poboljšala se i nosivost zemljišta jer je bilo izloženo znatno manjem sabijanju nego kod klasične obrade, oranjem.

Prvi uspesi postignuti su u proizvodnji uljane repice kojoj je predkultura bila pšenica, ili kad je pšenica išla na pšenicu. Setva sa klasičnom sejalicom, sa raoničnim ulagačima, na ovim površinama nije bila uspešna – biljni ostatci su onemogućili ulaganje semena na zadatu dubinu. Zamena raoničastih sa diskosnim ulagačima bio je napredak – setva se obavljala bez zagušenja, a nicanje je bilo ujednačeno. Prinos se tada skoro izjednačio sa onim na klasično obrađenom zemljištu.

Puževi, miševi, insekti i gljivične bolesti

U prvoj godini redukovane obrade zemljišta primenjena je klasična zaštita bilja, što nije bilo dobro. Na površinama sa direktnom setvom izraženije su se pojavili travni korovi kao što su lisičiji rep, divlji ovas…Upotrebom odgovarajućih herbicida i uz njihovu pravovremenu upotrebu, ovi korovi su suzbijeni. Posle osam godina probne setve bez oranja gospodin Benger je 1995. odlučio da svih 230 ha obradive površine prestane da ore. U tom momentu je još imao teškoća, ali sada vezano za veću pojavu puževa, insekata i gljivičnih bolesti. Broj štetočina nakon nekoliko godina obrade bez oranja se uspostavio na nivou prirodne ravnoteže njihove brojnosti.

U narednim godinama je Benger počeo proučavati direktnu setvu. Na manjim površinama je isprobao mašine različitih proizvođača. I dalje je ostvarivao znatno niže prinose. Uzroci su bili žetveni ostatci, koji su uticali na razmnožavanje miševa, kao i razrovana površina zemljišta nastala zbog brojnosti krtičnjaka.

Potom se Benger okrenuo upotrebi mašina sa aktivnim radnim organima (rotacione drljče). Danas strnjište obrađuje sa kružnom drljačom. Dve do četiri nedelje kasnije (zavisno od stanja žetvenih ostataka) sledi ponovna obrada sa rotacionom drljačom i rastresačem. Setva glavnih useva se obavlja sa kombinovanim oruđem (drljača+valjak) postavljanjem ispred traktora ili sejalice. Traktor snage 160 kW omogućuje istovremenu obradu i setvu u širini radnog zahvata od 6m.

Za uspešan rad Benger preporučuje primenu širokih pneumatika sa odgovarajućim pritiskom i ulaženje u njive pri odgovarajućoj vlažnosti. Potrebno je izbegavati sva nepotrebna prelaženja mehanizacijom po obrađenim površinama. Sve to je uticalo na poboljšanje plodnosti i povećanje živih organizama (pre svega kišnih glista). Posle početnog povećanja brojnosti štetočina došlo se do njihovog smanjivanja. Pogodnost za pojavu bolesti se smanjila. Posle nekoliko godina obrade bez oranja povećavali su se prinosi, i sada su veći nego na klasično obrađivanim površinama. Sada Benger obrađuje 470 ha i to sve bez oranja sa samo 1.5 radnikom.

Bolja rodnost zemljišta

Već nakon nekoliko godina obrade bez oranja na različitim tipovima zemljišta zapaženo je poboljšanje vodno – vazdušnog režima. Istovremeno se smanjiuje ispiranje hranjivih materija, pre svega kalijuma i nitrata. Korišćenje zaštitnih sredstava i mineralnih đubriva je manje, pogotovu kod ozme pšenice i uljane repice. Kod višegodišnje direktne setve prinosi su veći nego na klasično obrađivanim zemljištima. Zbog nižih troškova (manja upotreba pesticida, đubriva i dizel goriva), kraćeg radnog vremena, i viših prinosa koji se postižu direktnom setvom pšenice, proizvodni rezultati su značajno bolji nego kod klasične proizvodnje. U osnovi je direktna setva moguća na svim tipovima zemljišta, a najbolji rezultati se ostvaruju na organskim i umereno ilovastim zemljištima.

Dr Mihal Meši
revija “Agronomska saznanja”